• 19

Bili smo u bolnici koja nije kovid a ima crvenu zonu: Operišu i one za koje se ne zna rezultat testa

, Telegraf

* VMA je i crvena i zelena zona * Često se dešava da dođu hitni pacijenti, i da nema vremena da im se uradi test na koronu * U toku operacija saznaje se i za pacijente i za osoblje da su zaraženi * Rade 24 sata sedam dana u nedelji hitan i redovni prijem, sa manje osoblja i opreme

  • 19

Kada je trebalo da postane kovid bolnica, rečeno je da ne može zbog centralne ventilacije. Bez obzira na to, ona mesecima unazad zbrinjava i one koji nemaju koronu, ali i one koji je imaju. Osoblje za to saznaje usput. Jer, pošto je jedna od dve ustanove u gradu koja zbrinjava urgentna stanja tokom epidemije, često se dešava da se nema vremena za testiranje na kovid 19. Hitnije je, naime, operisati pacijenta kojem tumor ugrožava život, kojem srce otkazuje, koji je doživeo tešku saobraćajnu nesreću...  To je Vojnomedicinska akademija (VMA) u Beogradu danas.

Ako su kovid bolnice crvena zona, ona je i crvena i zelena. I to, 24 sata sedam dana u nedelji. I ne samo za pripadnike vojske, već i za civile. Za sve, nebitno čiji je ko osiguranik.

Sve operacione sale rade. Svaki dan, a ne samo sredom kako je nekada bilo, ova ustanova prima hitne pacijente.

Gužva je, kako u Centru za hitan prijem, tako i na odeljenjima. Ali, bez obzira na epidemiju, na to što su bolnici VMC na Karaburmi dali i osoblje i opremu, i bez obzira na to što se svakodnevno i zaposleni ove ustanove zbog korone izbacuju iz stroja, uspevaju da rade i redovan operativni program.

Kao što rekosmo, na ulazu u Centar Hitne pomoći, gužva. Procedura je da pacijenti, koji nisu hitni, prvo prolaze kroz trijažni centar za kovid 19, a onda se upućuju dalje. On se nalazi ispred samog ulaza u Hitan prijem. U dvorištu zgrade VMA.

Sreda je svaki dan od ponedeljka do nedelje

Šatori vojnički, kako drugačije. U njima se osim merenja temperature i testiranja na koronu, kako nam objašnjava potpukovnik asistent dr Goran Rondović, načelnik Odseka za neposredni postoperativni nadzor VMA, rade i rentgen srca i pluća. 

- VMA je na usluzima građana Srbije kao prijemna ustanova svakog dana. Nekada je to važilo samo sredom, međutim, sada smo kao urgentna ustanova svakog dana 24 sata. Sada je svaki dan prijemni dan. Svaki dan je urgentni dan, svakog dana, možete videti velike gužve u našem centru Hitne pomoći. Svi naši građani koji imaju potrebu za bilo kakvom intervencijom ili bilo kakvom lekarskom pomoći, dolaze ovde - objašnjava nam dr Rondović dok stojimo ispred ulaza u Hitan prijem a pored trijažnog centra:

- Dosta među njima, nažalost, ima onih koji su oboleli od kovida, pa se preusmeravaju u nadležne ustanove. Svi pacijenti, inače, pre ulaska moraju da prođu naše trijažno mesto. Tu se pacijentima izmeri temperatura, uradi brzi serološki test, i otkloni sumnja ako se radi o kovid pacijentima. Zatim im se rade kontrolni rentgen srca i pluća, da bi se ustanovilo da li imaju znake aktivne pneumonije ili nema. Tek nakon toga se usmeravaju u Centar hitne pomoći VMA na dalju obradu, prihvat i lečenje u našoj ustanovi. Dešava se da ti testovi nisu sto odsto pouzdani, pa se kod nekih pacijenata dešava da u momentu prijema nemaju pozitivan rezultat, a kasnije se ispostavi da imaju koronu.

Ova pravila, kako kaže, ne važe za urgentna stanja.

- Ukoliko se radi o urgentnim stanjima, kojih danas ima sve češće i u svako doba dana od ponedeljka do nedelje, ambulanta vozila prolaze hitan prijem i direktno se upućuju u Centar hitne pomoći gde se nastavlja urgentno zbrinjavanje tih pacijenata jer su minuti u pitanju  - ističe dr Rondović.

U čitavom svetu korona virus je usporio operativni program, pa i u Srbiji. U ovoj ustanovi, koja zbrinjava sve one koji bi u normalno vreme dospeli u druge bolnice da nisu kovid, ne deluje tako.

Dok prolazimo kroz takozvani OPE blok, sa svih strana se čuju monitori, na svakom koraku dovoze i odvoze pacijenti iz operacionih sala, škripe skalpeli, vezuju konci, hirurzi bore za živote. Tako je svakog dana, i sve više od marta meseca.

16 sala u OPE bloku 

Jer, često čujemo da pacijenti koji nisu kovid pozitivni ne smeju da trpe, a osoblje ove ustanove je upravo zbog toga tu.

Nalazimo se u operacionom bloku koji ima u svom sastavu 16 operacionih sala gde se pokrivaju sve grane hirurgije, izuzev ginekologije i akušerstva. I dalje, dakle, radimo sve vrste hirurgije, iako je vreme pandemije. Od marta meseca radimo značajno više. VMA je ostala kao jedna od ustanova koja prima sve ne-kovid pacijente, a danas je jako teško razlikovati ko je kovid a ko nije. Jer, uglavnom se radi o hitnim prijemima, pa se pacijenti bez detaljnog analiziranja i bez monitoringa uvode u operacionu salu kako bi im se spasio život - priča nam potpukovnik dr Goran Rondović.

Ulazimo u vaskularnu salu. U toku je operacija pacijenta:

- Radi se operacija krvnih sudova. Mogla bi da se svede pod jedan redovan program za pacijente kojima je neophodna naša pomoć.

U sali pored, broj 16, koja je predviđena za kardiohirurške intervencije, nema hirurga ni pacijenta na operacionom stolu. Pitanje je momenta, kada će ga biti.

- Trenutno nemamo program, zato i razgovaramo u ovoj sali ali ubrzo krećemo sa kardiohirurškom operacijom i radiće se program i u ovoj sali. Nastavili smo sa radom sa svim pacijentima koji nisu kovid oboleli pacijenti, pa pored svakodnevnog prijema pacijenata različitih urgentnih stanja, primamo i one koji imaju zakazane operacije. Zbog trenutnog stanja broj takvih operacija je nešto niži nego što je bio u redovnom vremenu, jer ima operacija koje ne zahtevaju da se sada urade.

Traume, tumori, srčani bolesnici 

- Ipak, na mesečnom nivou kroz našu intenzivnu negu prođe između 500 i 600 pacijenata. Ili su primljeni kao hitna stanja, ili su operisani i zadržani na intenzivnoj nezi. U operacionom bloku VMA svakodnevno radi između 10 i 16 operacionih sala koje imaju jednu do dve, tri operacije u toku dana - navodi dr Rondović.

VMA, Vojno medicinska akademija, reportaža, korona virus, kovid bolnica

Foto: Telegraf.rs

Od hitnih stanja dominiraju pacijenti koji su doživeli različite traume, osobe koje imaju maligna oboljenja, i kardiovaskularni bolesnici sa dislokacijama velikih krvnih sudova i disekacijama i rupturama krvnih sudova.

- Nekada ta hitnost, kao što rekosmo, ne dozvoljava da se pacijenti detaljno obrade na kovid, već se odmah uvode u VMA na dalje zbrinjavanje. Primera radi, juče je zbrunuta jedna hitna rupturirana aneurizma abdominalne aorte, koja nije mogla da čeka vreme da se uradi serologija. Odmah je uvedena u salu. Taj pacijent je operisan, sada se nalazi u dobrom stanju i na lečenju na našem intenzivnoj nezi. Tek nakon operacije se proveravalo da li je pacijent zaražen - objašnjava potpukovnik dr Rondović.

Često se dešava da takvi pacijenti budu zaraženi, pa se u toku operacije ili neposredno nakon nje saznaje da imaju kovid.

Dođu, a ne znaju da imaju koronu 

- Dosta se često dešava da pacijenti dođu od kuće, sa ulice, pacijenti koji nisu ni svesni da su pozitivni a imaju druge zdravstvene tegobe i probleme. Zato često i imamo situacije da na odeljenjima na postoperativnom oporavku, ili nakon odrađene internističke procedure ustanovimo da su pozitivni, i da mora da se nastavi njihovo zbrinjavanje u nekoj drugoj ustanovi. Tada u saradnji sa nekom drugom kovid bolnicom, najviše sa našom na Karaburmi, njih preusmeravamo na dalje lečenje - rekao je dr Rondović.

Ovakve situacije su i te kako rizične i za osoblje ove ustanove. Dolazi do prenosa virusa sa pacijenata na njih. Ima i situacija da se i u toku operacija osoblje izbacuje iz stroja, sve zbog korone.

- Uz sve mere predostrožnosti kojih se osoblje VMA pridržava, dešava se, nažalost, da imamo prenos infekcije na osoblje. To se najbolje vidi po broju obolelog medicinskog osoblja. Trenutno je oko 30 odsto sastava Klinike za anesteziologiju, koje je ostalo na VMA, zaraženo je kovidom 19, i nalazi se na lečenju ili u izolaciji.

- Od samog početka pandemije, odnosno od proglašenja vanrednog stanja u martu, Klinika za anesteziologiju VMA je podelila svoje osoblje. Naše osoblje je, naime, formiralo kovid bolnicu na Karaburmi i polovina našeg sastava se nalazi tamo, gde uspešno leči sve kovid pacijente iz grada i cele Srbije. Druga polovina anesteziologa je ostala ovde, što i nije jedan impozantan broj. Ovde nas ima samo 13 na ovoliku količinu posla. Jer imamo deo lekara koji su na lečenju, koji su prošli kroz jako teške faze ove bolesti. Neki su bili u jako kritičnom stanju, intubirani i uspešno se sada oporavljaju i na kućnom su lečenju - priča Rondović.

Iza nas nema nazad, iza nas je Srbija

Bez obzira na veću količinu posla, smene nisu kraće. Radi se intenzivno. Dežura se na drugi ili treći dan, i po 24 sata.

VMA, Vojno medicinska akademija, reportaža, korona virus, kovid bolnica

Potpukovnik dr Goran Rondović Foto: Telegraf.rs

- Kako je kovid sada u vrhuncu rasejanosti, pa imamo svakog dana između 5.000 i 8.000 obolelih u Srbiji tako je, kao što rekoh, i među osobljem i među pacijentima koji pristižu prisutan je sve veći broj onih koji su pozitivni na kovid 19. To stvara dosta problema u svakodnevmom radu. Kako smo malopre rekli, već pokrivamo jednu kovid bolnicu. Ostatak Klinike za anesteziju je angažovan na prihvatu svih drugih pacijenata i svi mi koji smo ostali, preuzimamo posao i nastavljamo sa istim radom i sa istim intenzitetom. Sve je više posla, osoblje je umorno, ali moramo nastaviti ovim tempom do kraja.

- Naše osoblje je pripremljeno da prihvati hitna stanja, da zaštiti sebe, ali nam se dešava da i u toku intervencije, dođe kako za pacijenta, tako i za osoblje pozitivan nalaz na koronu, pa se odmah prilagođavamo trenutnoj situaciji. Oni koji se izbace iz stroja pokrivaju se tako što prvi do njega nastavlja njegov posao da radi. Citiraću rečenicu: "Iza nas nema nazad, iza nas je Srbija" - kaže dr Rondović.

I crvena i zelena zona 

Dok prelazimo iz sale u salu, našeg sagovornika pitamo šta je VMA, ako su kovid bolnice crvena zona.

- Mi smo sve. I crvena i zelena zona istovremeno - kaže on.

Baš u tom momentu nailazimo na intenzivnu negu na čijim vratima stoji natpis "crvena zona". O čemu se radi?

- VMA nije zvanično kovid bolnica ali svi naši pacijenti koji preko centra Hitne pomoći dolaze kod nas na urgentno zbrinjavanje nisu sto odsto sigurni da li su zaraženi ili nisu. Iz tog razloga Klinika za anesteziju svoje tri jedinice za intenzivno lečenje stavila na raspolaganje svim pacijentima. Jedna od te tri jedinice intenzivnog lečenja, na kojoj ste i snimili da piše crvena zona predviđena je za prijem svih urgentnih pacijenata koji se u njoj zbrinjavaju dok se ne potvrdi da li su kovid pozitivni ili ne, kako bismo mogli da nastavimo njihovo dalje lečenje. Samim tim, sprečimo dalje rasejavanje virusa na druge pacijente koji su došli. Druge dve jedinice su za sve danas operisane pacijente čije lečenje zahteva duži boravak u jedinici intenzivnog lečenja.

Noći su i ovde najteže. Najviše posla je u večernjim časovima.

- Tada ima najviše prijema... - reče nam potpukovnik i zastade kod jednog pacijenta.

Tek operisan, a priča vic

Ispostavi se da je to tek operisani urološki pacijent. Sumnjalo se da ima tumor.

Obraća se i ekipi Telegrafa.rs, i to na način koji smo najmanje očekivali. Ne okreće glavu, već nam priča vic. Kao da nije operisan.

- Ja verovatno zbog anestezije pričam viceve. Ja se izvinjavam - reče nam ovaj dobroćudni čovek:

- To je onaj vic, Lala pije pivo i trče do njega. Kažu mu: "Sosa ti se sa Mitom valja po žitu, a ti piješ pivo". On otrča, vrati se, i nastavi da pije pivo. Pitaju ga: "Šta je bilo, Lalo?", a on njima: "Pa, Mitino je žito" - nasmeja nas ovaj profesor, za kojeg nam doktor kaže da se dobro oseća, da mu je dobar nalaz i da će vrlo brzo da se vrati poslu.

Dok obilazimo jedinice intenzivnog lečenja, kroz razgovor saznajemo da se broj pacijenata u njima "popeo"  sa nekih 450 mesečno na preko 650 mesečno.

- Taj broj samo raste jer je prijem pacijenata zbog urgentnih stanja sve veći i veći, kako su se druge bolnice zatvarale. Evo, kako je Ortopedska bolnica opet pretvorena u kovid, njihovi hirurzi se sada nalaze na ispomoć kod nas i operišu ovde svakodnevno.

U drugoj intenzivnoj jedinici se primaju pacijenti koji su u redovnom oprativnom programu i koji imaju dokaz da nisu kovid pozitivni. U ovoj sali svako mesto bi trebalo da ima adekvatan monitoring i respirator, koje osoblju pomaže u postoperativnom oporavku, s obzirom na to da nekada intervencije zahtevaju produženi boravak na mehaničkoj ventilaciji.

VMA, Vojno medicinska akademija, reportaža, korona virus, kovid bolnica

Vojnomedicinska akademija (VMA) u Beogradu Foto: Telegraf.rs

- Ali, sada to nema svaki krevet. Za bolnicu na Karaburmi nismo dali samo ljudstvo, već i opremu. A, pacijenti koji su primljeni kao hitni nekada su danima, pa i mesecima na mehaničkoj ventilaciji - priča nam dr Rondović dok ulazimo u treću jedinicu intenzivnu nege.

Pozdrav sa pacijentom koji je operisan u vaskularnoj sali 

Pozdravlja pacijenta. Ispostavi se da je to pacijent sa početka ove priče, koji je operisan u sali za vaskularnu hirurgiju.

Imali ste priliku da vidite početak ove intervencije kada smo ušli u operacioni blok i u vaskularnu salu gde je urađena operacija karotoidne arterije - kaže naš sagovornik dok prilazi pacijentu. Pita ga kako je, govori mu da ga stisne za ruku, da se nasmeje... 

- On je u dobrom stanju, bez neuroloških ispada. Ostaće na 24-satnom monitoringu u našoj jedinici intenzivnog lečenja a potom biti upućen na odeljenje, na dalji oporavak, a potom kući.

VMA, Vojno medicinska akademija, reportaža, korona virus, kovid bolnica

Foto: Telegraf.rs

- Inače, u idealnim uslovima trebalo bi da imamo jednog medicinskog tehničara na svaku bolesničku postelju. U nekim gorim uslovima,  jednog na dve ili tri postelje. A, mi sada imamo po jednog ili dva tehničara u celoj jedinici intenzivnog lečenja, gde primamo pacijente sa različitim problemima i u jako teškom stanju. To samo oslikava u kakvim uslovima osoblje radi, koliko je napregnuta situacija, da je osoblje istrošeno ali da daje maksimum da pacijentima izađe u susret - završava potpukovnik Rondović.

Za kraj, od uvođenja vanrednog stanja u prijemno-trijažnom odeljenju Centra hitne pomoći VMA urađeno je 72.735 pregleda. U Centru hitne pomoći 57.706 pregleda, a od toga 8.367 prijema i više od 11.600 operativnih zahvata. Preko Poliklinike VMA obavljen je prijema 17.440 pacijenata.

(Telegraf.rs)

Podelite vest:

Pošaljite nam Vaše snimke, fotografije i priče na broj telefona +381 64 8939257 (WhatsApp / Viber / Telegram).

Telegraf.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.

Komentari

  • suza

    Svet se menja pa i medicina. Danas na zalost imamo dve klase medicine. To je stvarnost sa kojom se svi suocavamo. Privatni pacijenti dolaze brze na red i biraju lekara. Oni obicni cekaju i prihvataju sta dobiju sto i nije uvek bas lose.Tako je barem u Evropi. Ostaje nam molitva i da nas Gospod spase jer Njegova rec je poslednja a koliko zavisi od nas

    2
    0

    Podelite komentar

  • Митар

    Неби ни нај горем душмаму пожелео да залегне на вма.

    6
    7

    Podelite komentar

  • panic

    u davna vremena postojala jedna ustanova i zvala se vojno medicinska akademija VMA danas to nije ni približno ustanovi od pre 20 i više godina kontaktira sa mnogim vojnim starešinama i svi su mi tako rekli dok je postojala JNA bila je simbol zdravstva sada kao i sve druge zna se šta se radi mali broj pravih i poštenih doktora je ostalo

    6
    2

    Podelite komentar

Google preporuke

Najnovije vesti

Dozvoljavam da mi Telegraf.rs šalje obaveštenja o najnovijim vestima