Strepeli su zbog bolesti i novca, plakali i na kraju radovali: Za njih je 2020. godina pobeda života

Ilustracija: Nikola Jovanović Foto: Facebook/Instagram

Pobeda života. Tako u dve reči opisuju tešku, sumornu i, za ceo svet, lošu 2020. godinu oni koji su, pored pandemije korona virusa bili suočeni sa teškim bolestima svoje dece i najbližih članova porodice. Oni koji su bolesti ove godine gledali u lice. Oni koji će imati 1.001 razlog da zaborave, ali isto toliko razloga da zauvek pamte minulu, 2020. godinu.

Preporučujemo

A pamtiće je kao godinu pobede života, godinu bezgranične humanosti, strepnje i straha, plakanja od bola, ali i sreće. Godinu u kojoj su izvojevali svoje najteže životne bitke, protkane bojazni da neće uspeti. A uspeli su. Zahvaljujući velikim srcima građana Srbije koji su se svakodnevno borili za desetina života kako bolesne dece, tako i odraslih. Njihove pobede bile su razlozi i za sve nas da se, u moru tužnih vesti, konačno i radujemo.

Kada bismo vraćali film unazad, i pokušali da se setimo kako je sve počelo, teško da bi bilo ko od nas znao tačan datum, tačno vreme i tačnu situaciju koja je prouzrokovala lavinu dobrote i pokrenula čitav niz humanih akcija. Ipak, devojčica Sofija Markuljević (1) iz Beograda, kojoj su lekari dijagnostifikovali spinalnu mišićnu atrofiju tip 1, retku i tešku bolest, jedna je od prvih čiji nas je pogled razoružao i ujedinio naša srca.

Posle nekoliko meseci humanih akcija, 2,4 miliona, koliko joj je bilo neophodno da ode na najvažnije životno putovanje u Sjedinjene Američke Države, bila su prikupljena, a Sofija je danas u Americi gde, kako kaže njen otac Stefan Markuljević, iz dana u dan sve više napreduje. On se, u razgovoru za Telegraf.rs osvrnuo na tešku godinu koja je za njima.

- 2020. je godina koju će svi verovatno pamtiti po pandemiji, karantinu, velikom broju žrtava... Zaista teška godina, ne samo za Srbiju već i čitav svet. Pored korone, kao porodica smo imali jednu mnogo veću borbu, a to je borba za život naše Sofije - započeo je Markuljević za Telegraf.rs.

U razgovoru za naš portal prisetio se samih početaka borbe, a podsetio i mene na jedan od naših prvih razgovora u kojima mi je rekao da zna koliko je nerealno prikupiti 2,4 miliona dolara, ali da kao roditelji, on i njegova supruga Marija moraju sve da pokušaju.

- Mesecima smo razmišljali kako da saopštimo javnosti da nam je potrebno 2,4 miliona dolara za spas našeg deteta, a pored toga pojavljuje se i pandemija. Akciju pokrećemo sasvim neplanirano baš na prvi dan vanrednog stanja, 26. marta. U tom trenutku u Italiji su brojke umrlih već prešle 1.000 dnevno, a mi tražimo pomoć od 2,4 miliona dolara za samo jedan život. Verovali smo u dobre ljude, ali naravno, postojao je i strah od negativnih komentara - priča Sofijin tata.

Ipak, uprkos svim preprekama, nedaćama, svetskim neprilikama, stravičnim scenama iz bolnica širom planete, novac za Sofiju je prikupljen.

- Sofija je 2. septembra primila gensku terapiju, još smo u Los Angelesu na lečenju i njeno stanje je neuporedivo bolje. Novac je prikupljen, ne samo za Sofiju, već i za mnogu drugu decu. Novac ne sme biti razlog da neko ne dobije šansu da se bori. I pored teške situacije sa pandemijom, ovu godinu ćemo pamtiti kao godinu pobede. Sofija je živi dokaz da su prave vrednosti ljubav, podrška i bezuslovno davanje čoveka čoveku još uvek više zastupljene od bilo kakvog zla. To je ta pobeda života! - poručio je Stefan Markuljević.

Posle Sofije, na lečenje smo uspeli da pošaljemo i malenu plavooku Lanu Jovanović (1) koja boluje od iste, opake bolesti. Kada je njena majka Aleksandra Jovanović poslala tu najvažniju, najsrećniju poruku sa najlepšom vesti koju smo mogli da čujemo tog dana, suze radosnice slile su se niz lice ogromnog broja ljudi koji je mesecima licitirao "od igle do lokomotive", samo da predivna devojčica Lana pobedi u svojoj najvažnijoj životnoj bitki.

A onda je red stigao na dvogodišnju devojčicu Aniku Manić. I njega je dijagnoza bila ista - spinalna mišićna atrofija tip 1.

- 2020. godina je za nas godina u kojoj nam se povratila nada u lepšu budućnost, i godina u kojoj smo, i pored izolacije zbog pandemije, osetili da nismo sami. To je godina koja nam je pokazala da granice ne postoje kada se ujedinimo i da nada postoji dokle god ima želje za životom. Ovu godinu ćemo pamtiti po procvatu humanosti. Iz 2020. izlazimo sa osećajem naizmerne zahvalnosti prema svim ljudima koji su bili uz Aniku i dali joj šansu za dug i lep život - poručili su roditelji preslatke Anike Manić.

Preslatka Anika, Foto: Facebook/Za Anikin dug i lep život

Posle Anike, dušu i srce dali smo za malu Minju, malu "trepušku", kako su je nazvali ljudi čija je srca svojim predivnim očima i dugim trepavicama, osvojila ova devojčica.

- Iskreno se nadamo da se ova godina neće ponoviti. Prošle godine u ovo vreme smo mislili da će ova 2020 godina bili najlepša, ali onda smo ubrzo saznali Minjinu dijagnozu, baš početkom godine. I cele godine je trajala borba. Sada samo molimo Boga da se ne ponovi ova a da nam svaka sledeća bude puna zdravlja - poručila je Živka Matić, majka male Minje.

Septembra ove godine osvanuo je dan koji nas je ponovo obradovao. Dečak Bogdan Gicović, koji je imao rak male karlice - ozdravio je, kako je njegova majka navela, preko noći!

- Ovo je čisto Božije čudo, Bogdan je ozdravio preko noći zahvaljujući Bogu. Slava mu večna i svim svecima pravoslavnim ovog sveta večna slava - reči su kojima se javnosti putem društvene grupe Fejsbuk, obratila njegova majka Marina Gicović.

Preslatki Bogdan je čudom ozdravio, Foto: Budihuman.rs

Kada sam je zamolila da mi opiše 2020. godinu, dobila sam koncizan, kratak odgovor - u nekoliko rečenica stali su meseci borbe, majčine patnje i strepnje za svojim bolesnim detetom.

- Ovu 2020. godinu pamtiću po tome što sam videla sina na svojim nožicama ponovo, posle 3 godine, i po tome što je pobedio najveću borbu u svom životu - rekla je Bogdanova majka Marina za Telegraf.rs.

Stefan Subotić (22) transplantiran u Nemačkoj

Strepeli smo i borili se da sakupimo novac i za mladog Stefana Subotića (22), mladića kojem je humanost ljudi bila jedina šansa da pobedi opaku bolest - leukemiju. I u tome smo uspeli. I uspeli smo da pružimo šansu još jednom mladom životu da nastavi da se raduje, mašta i bori, svom snagom koju je u sebi ovaj mladić nosio u najtežim trenucima.

Stefanu je transplantirana koštana srž decembra 2020. godine u Nemačkoj. Kako je rekao za Telegraf.rs, još je u bolnici gde se oporavlja posle operacije.

- Sama transplantacija je dobro prošla, ali još uvek se ceka da matične celije, koje sam primio od majke, krenu da se aktiviraju i da stvaraju leukocite koji su trenutno na 0. Nadam se da će ubrzo i to da se desi pa da 2021. započnem zdrav. Nadam se da će svaka naredna godina biti mnogo bolja od 2020. - kaže Stefan za naš portal.

Za njega je, dodaje iskreno, ovo bila teška godina.

- Jedina lepa stvar u njoj je to što su ljudi iz Srbije pokazali svoju humanost, što su pokazali da, kada se udružimo, čuda se dešavaju. Pokazali su koliko smo ustvari dobar narod. Na tome sam im beskrajno zahvalan. Dali su mi šansu i nadu da ću u Novu godinu ući zdrav. Jedina želja mi je da se bolest više nikada ne vrati. To će u isto vreme biti i nagrada za sve divne ljude koji su vodili ovu bitku zajedno sa mnom na bilo koji način - poručio je ovaj hrabri mladić.

Pred sam kraj 2020. godine, pomogli smo i mladoj Anji Vujnović (18) koja je sa 16 godina otkrila da ima rak na mozgu. Ona je za Telegraf.rs rekla da će 2020. godinu pamtiti samo po dobrim stvarima i da onih loših ne želi da se priseća.

Foto: Privatna arhiva

- Ono što je najbitnije je da se osećam dobro i da je novac za dalje terapije sakupljen zahvaljujući dobrim ljudima. Želela bih da čestitam svima novogodišnje praznike i neka sledeća godina svima bude bolja - poželela je ova lepa devojka.

Osmeha više, suza manje

Na samom kraju godine radovali smo se i vesti da je novac za Dražana Vučića, koji se godinama bori sa metastazama, konačno sakupljen.

- Prošlu godinu ćemo pamtiti po velikoj borbi za jedan osmeh, borbi za jedan život. Pamtićemo je po ogromnom broju ljudi velikog srca koji su nam pokazali i dokazali da nismo sami. Dražanova borba i dalje traje, lavovska borba... Suviše su slabe reči da opišu toliko jaku borbu - kaže za Telegraf.rs Dražanova sestra Slađana.

Foto: privatna arhiva

Ona ističe da je 2020. godina za Dražana i celu porodicu bila godina uspona, padova, suza, razočaranja, dobrih i loših prognoza.

- Ali eto, "čupamo se", kao i poslednjih 5 godina Dražanove borbe. Nadamo se i verujemo da će 2021. godina biti bar toliko bolja, sa suzom manje i osmehom više i bar malo boljeg zdravlja za sve - poručila je Slađana.

(Telegraf.rs)