• 71

Kako treba da izgleda registar nasilnika? Jedni traže da bude javan, drugi kažu da je poziv na linč

, Telegraf

* Đokić: Srbiji je potreban javni registar * Jurić: Da, potreban nam je javni registar, ali i javna rasprava o njemu *Autonomni ženski centar: Nismo za to, već za bolji sistem praćenja počinioca nakon izlaska iz zatvora

  • 71
Javni registar nasilnika, pedofila, silovatelja, Grafika

Ilustracija: Nikola Jovanović

Najnoviji slučaj seksualnog zlostavljanja, koji potresa Srbiju, a koji je otvorila glumica Milena Radulović optužujući nastavnika glume Miroslava Miku Aleksića za ovo delo, pokrenulo je mnoga pitanja, pa i uvođenje registra nasilnika i to javnog. On bi, kako kažu stručnjaci za Telegraf.rs, trebalo da sadrži sve o nasilniku, ime i prezime, njegovu sliku, naziv opštine na kojoj živi, ali i na koliku je pravosnažnu kaznu osuđen, kao i kada bi trebalo da izađe iz zatvora.

Srbija ima registar pedofila u kojem se nalaze imena okrivljenih koji su dela seksualno nasilje počinili prema maloletnim osobama. Ovaj registar nije javan, a juče je potpredsednica Vlade i predsednica Koordinacionog tela za rodnu ravnopravnost, prof. dr Zorana Mihajlović rekla da će predložiti da se registar proširi, da se formira registar nasilnika i da on treba da bude javan.

- Imamo registar pedofila koji je formiran pre par godina. Bilo je problema da li se popunjava i koliko dosledno, i on je zatvoren za javnost. Koordinaciono telo će predložiti da se registar proširi, jer nema razloga da ne znamo da li oko nas žive nasilnici, zašto da roditelji ne znaju da li u njihovoj okolini živi pedofil, nasilnik.

- Mi znamo da ima nasilja, da ima pedofilije, i ako to sve znamo, hajde da učinimo sve što možemo da to smanjimo, da ohrabrimo sve da nasilje i zlostavljanje prijave i da imamo neophodne informacije - rekla je ona.

Srbija ima Registar lica osuđenih za krivična dela protiv polne slobode izvršena prema maloletnim licima, koji predviđa Marijin zakon. On je počeo da se vodi u septembru 2015. godine, a u njemu je do kraja oktobra bilo 371 ime.  

Ubrzo pošto je ovaj registar počeo da se vodi, počele su polemike zašto nije javan. Između ostalih, jedno od objašnjenja je i da je to zbog poštovanja Zakona o zaštiti podataka o ličnosti.  

Stručna javnost je i dalje podeljena treba li da bude javan ili ne. Međutim, ukoliko se to dogodi, i registar proširi, što će predložiti ministarka Mihajlović, on bi trebalo da sadrži dupke podataka o silovatelju, pedofilu iliti nasilniku.

Stevan Đokić, savetnik za istrage i bezbednost, jedan je od onih koji smatra da registar treba da bude javan.

- Taj registar, ne samo pedofila, nego i silovatelja, nasilnika, treba da bude javnog karaktera, da svaki građanin može da pristupi njemu i da vidi ko je pedofili, ko silovatelj... Registar treba da sadrži  ime i prezime, pravosnažnu presudu, bar naziv opštine na kojoj živi i obavezno njegovu fotografiju. Izuzetno je važno da registar ima i opciju da vidimo da li je u zatvoru, na koliko je osuđen, i ukoliko uskoro izlazi iz zatvora, da se to napomene - navodi Đokić za Telegraf.rs.

Bitno mu je, kaže, da se implementira, da građani koji žive na istoj opštini gde i nasilnik, dobijaju mejl obaveštenja kada on izlazi iz zatvora.

- Marijin zakon, koji je donet pre nekoliko godina, predviđa taj registar pedofila. Nažalost, on nije javan i to je veliki problem. On jeste dostupan policiji i sudstvu, ali bi morao da bude dostupan i građanima - kaže on.

Prema njegovim rečima, ima zemalja koje imaju ovakvu vrstu registra.

- Amerika je prva koja je krenula sa tim stvarima. Kod njih postoji taj sistem obaveštavanja. Oni imaju građansku patrolu policije sa kojom smo u kontaktu, i oni su izdejstvovali pre nekoliko godina da to bude javnog karaktera. Kod njih čak imate mogućnost da za svaku vrstu dela pogledate te osuđene kriminalce. Dosta zemalja i u Evropi je krenulo poslednjih godina da uvodi javni registar. Međutim, u mnogim zemljama on ne sadrži adresu nasilnika, pedofila, ali bitno je da postoji u njemu makar opština na kojoj živi - objašnjava Đokić.

On kaže da javni registar neće sprečiti žrtve da počine ponovo delo, ali je to jedna vrsta preventive za građane:

- Njih ništa neće sprečiti da izvrše tu vrstu dela jer je to njima problem u glavi. Druga je stvar tu bitna, a to je kako će građani da se ponašaju prema tom pedofilu i tom silovatelju. Jer, vidite imamo situaciju male Marije po kojoj je donet zakon. Nju je ubio komšija koji je dolazio kod njih kući. Sigurno je da su ti ljudi znali da se radi o nekom silovatelju i pedofilu ne bi to dozvoljavali. To je jedna vrsta preventive koja može da donese samo dobro u smislu da će narod biti oprezniji, upućeniji, znaće ko im živi u blizini, upozoriće decu da ne idu tu, da ne nasedaju na fore sa bombonama...

- Sa druge strane, ti ljudi neće moći da se zaposle tamo gde bi imali kontakt sa nekom decom. Redovno moraju da se javljaju policiji. Ako se promeni mesto prebivališta, to odmah mora da se unese u registar i da se zna.

Potrebna javna rasprava 

Đokić napominje da je, kada je ova tema u pitanju, veoma bitna edukacija, ne samo dece, već i roditelja.

- Roditelji moraju da prođu neku vrstu edukacije u smislu, ne samo zaštite, već i da znaju kakav kontakt da stvore sa detetom da im ono ispriča šta mu se događa. Vidite situaciju sa učiteljem glume. Da su deca roditeljima to pričala, ranije bi se to i saznalao - zaključuje Đokić.

Osnivač Fondacije "Tijana Jurić" Igor Jurić smatra da je jedan ovakav registar zaista važan za Srbiju, ali ističe da je veoma važno da se o tome vodi i javna rasprava.

- S tim u vezi na jednom mestu bi se okupili predstavnici nevladinog sektora i državnih institucija, stručni ljudi, psiholozi, policija, tužilaštvo i sud i govorilo bi se o tome koje su prednosti i koje mane, a sve da bi služio svrsi, i bio efikasan u pomaganju roditeljima i deci da registruju opasnost u svojoj okolini.

- Da, jesam za javni registar i smatram da to može biti efikasno rešenje - rekao je Jurić za Telegraf.rs i dodao da je Poljska jedna od zemalja koja radi na uvođenju ovog sistema.

Bolje praćenje na slobodi 

Vanja Macanović iz Autonomnog ženskog centra, sa druge strane, kaže da oni nisu za to da registar bude javan. Napominje da pre svega registar pedofila treba da sadrži imena i silovatelja koji su to učinili i punoletnim osobama, ne samo maloletnim, kao i da su umesto registra potrebne mere praćenja silovatelja koji su na slobodi.

Mi se uopšte ne slažemo da to bude javni registar. Mi treba drugačije da postavimo naš sistem a ne tako što će da se stvara neka atmosfera linča ili straha. Mi se zalažemo za ono što nema u našem zakonodavstvu, a to je da, kada je neko osuđen za ovakva krivična dela, da se prati, gde je, šta radi... Ako će da se stavi javni registar i da građani budu ti koji će da špijuniraju, love i traže ih, onda to nije dobar sistem.

- Zatvor nije taj koji menja, to je tako svuda, ne samo kod nas, već stroga kontrola. Jer seksualni prestupnici su povratnici. To je ono što se nama pokazuje u svim ovim slučajevim a što je evidentno i kod Malčanskog berberina. Bilo je jasno da će da ponovi delo ali sistem nije imao nikakav mehanizam da prati gde je on i šta radi nakon što je izdržao kaznu zatvora. To je ono što nedostaje našem sistemu a ne da javno stavite nečiju sliku koju ima i da onda krene javni linč - smatra Vanja Macanović.

Dodaje da bi oni voleli da postoji jedinstvena baza nasilnika dostupna policiji, tužilaštvu i Centru za socijalni rad.

- Ta baza je trebalo da bude napravljena pre nego što je stupio zakon na snagu. Policija je napravila svoje, tužilaštvo opet nešto svoje, centar svoje ali te baze nisu uvezane i nama i dalje dolazi do propusta informacija jer one nisu dostupne. Taj registar treba da bude između te tri institucije. Zalažemo se i za praćenje nasilnika, mere koje zahtevaju praćenje gotovo da ne postoje. Registar neće ništa da promeni ako mi ne promenimo neke druge stvari vezane za praćenje počinioca - zaključuje Vanja Macanović.

Građani sami prave svoj registar

Dok se ne formira ovaj registar, ako se to ikad i dogodi, građani su počeli sami da prave svoj - osnovali su sajt predatorisrbija.com. Na njemu se, kako se navodi, registruju sve lične ispovesti devojaka, žena i dečaka i muškaraca u vezi seksualnog uznemiravanja i seksualnog nasilja koje su doživele u Srbiji. Iskustva su anonimna na sajtu, ali nisu anonimno poslata. Iza svake ispovesti stoji prava osoba.

Od žrtava se traži i da ukoliko imaju interakciju sa počiniocima, da to snimaju, a i da u formularu napišu ukoliko imaju fotografije, skrinšotove, audio ili video zapise koji mogu poslužiti kao dokaz za predatorsko ponašanje. Na sajtu su otvorene dve kategorije, jedna su profesori, a jedna lekari.

Aleksić se tereti za 15 krivičnih dela - 8 dela silovanja i 7 dela polno uznemiravanje. Njemu je u ponedeljak određen pritvor do 30 dana. Ukoliko se dokaže da je kriv, preti mu do 20 godina zatvora.  

Video: Mihajlović: Predložiću da se napravi javni registar nasilnika

(Telegraf.rs)

Telegraf.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.

Komentari

  • Jovana

    Ljude koji su počinili silovanje treba izolovati od društva, ili eto postoji hemijska kastracija koja je valjda bezbolna. Ako te deca privlače normalno je da ne planiraš porodicu tako da je sterilizacija po mom mišljenju najdelotvornije rešenje koje permanentno rešava problem i što je najbitnije vraća ljude u granice bezbednog ponašanja.

  • Ana

    Zar se onda neće naći neka osoba koja će ići od kuće do kuće i tipa bacati bombe na kuće nasilnika, mislim malo mi je ovo nerealno, a i ko može da garantuje da je svaka izjava istinita.

  • Lejla

    Ponižavanje i grinjanje je najgore nasilje...

Preporuka sa Weba

by Content Exchange

Google preporuke

Najnovije vesti

Dozvoljavam da mi Telegraf.rs šalje obaveštenja o najnovijim vestima