Nestorović i kolege kažu da najbolje zna viruse: Otkriva kraj korone i kako ispituju efekat vakcine

Smirivanju situacije zbog korona virusa nadam se sredinom marta a povoljnijoj epidemiološkoj situaciji već u martu. Ako dostignemo 70 odsto kolektivnog imuniteta nije za očekivati pojavu novog epidemijskog talasa u opštoj populaciji, a da bi bolest nestala, potrebno je da imamo 95 odsto imunih i da u populaciji kruži soj protiv kojeg postoji imunitet, kaže u intervjuu za Telegraf.rs prof. dr Vladimir Petrović, direktor Instituta za javno zdravlje Vojvodine i član Kriznog štaba za borbu protiv korone.  

U razgovoru za naš portal objašnjava da eventualne veće mutacije samog virusa i značajna odstupanja od onog koji trenutno kruži u populaciji bi mogla dovesti do novog talasa, ali ističe i da procene i nalazi svih svetskih istraživanja ukazuju da sve varijante koje se javljaju još uvek nemaju takav status.

Otkrio nam je da smo već počeli sa merenjem nivoa antitela kod onih koji su preležali bolest u decembru i onih koji su primili prvu dozu Fajzerove vakcine. Inicijalni rezultati ukazuju da je nivo antitela 7 puta veći kod onih koji su primili dve doze vakcine, 7 dana nakon druge doze, u odnosu na one koji su preležali bolest sa blagom i umereno teškom klinikom slikom. 

Prvi epidemiolog Vojvodine ističe i da sve osobe koje su preležale bolest, treba da se pridržavaju mera, jer niko ne može da utvrdi da li je neka osoba sklona reinfekciji ili ne, iako je verovatnoća za to veoma mala. Navodi i da je trenutno smrtnost od korone viša nego kod sezonskog gripa, kojeg ove godine još nema u Srbiji, a možda ga i ne bude.

Petrovića među kolegama bije glas da je najbolji poznavalac virusa. To je u intervjuu za Telegraf.rs rekao i prof. dr Branimir Nestorović. Ovaj operativac, koji je retko kad eksponira, tvrdi da nije on ta osoba. 

• S obzirom na to da smo u epidemiji, skoro pa godinu dana, prvo ga pitam koji mu je period bio najteži?

- Svaki period je bio težak na svoj način. Meni je na mestu na kojem se nalazim najteže bilo u martu, jer je trebalo obezbediti neophodne PCR testove  i sprovoditi testiranja sa izdavanjem rezultata u kratkom roku u cilju adekvatnog kliničkog odlučivanja. Svi dobavljači su nudili testove, ali nisu svi mogli da ih isporuče jer su ih zemlje u kojima se proizvode zadržale, prvo za sebe. Pored toga bilo je potrebno prevesti režim rada iz redovnog u vanredni u kratkom vremenu i pri tome izvršavati sve obaveze. Institut za javno zdravlje Vojvodine, na čijem sam čelu, je uspešno izvršio oba zadatka i na tome zahvaljujem svim mojim kolegama i zaposlenima u institutu. I zdravstveni sistem u celini se uspešno, za krako vreme, prilagodio izazovu koji je bio pred nama.

- Posle toga svaki epidemijski talas je bio priča za sebe i nijedan dan nije bio lak. Predah smo imali u maju i do poslednje nedelje juna, i potom u septembru. Svaki dan mimo tih meseci je bio gotovo identičan i zahtevan. Mislim da treba da odamo ogromno priznanje požrtvovanosti, izdržljivosti i entuzijazmu zdravstvenih radnika, saradnika i nemedicinskih radnika tokom cele krize koja nas je zadesila.

• Nedavno ste na novosadskom parlamentu predloženi za dobitnika Februarske nagrade za 2020. Čestitam! Koliko vam ovo znači?

- Izuzetno sam počastvovan time što sam dobitnik Februarske nagrade Grada Novog Sada za 2020. godinu, koje se dodeljuje pojedincu. Iskoristio bih ovu priliku da se zahvalim Predškolskoj ustanovi „Radosno detinjstvo“ i Medicinskom fakultetu u Novom Sadu što su me predložili za ovo najviše priznanje u gradu, kao i Skupštini Grada Novog Sada i gradonačelniku Milošu Vučeviću, koji su odlučili da mi je dodele. Veliko mi je zadovoljstvo što su me predložili sugrađani s kojima živim i kolege s kojima radim.

O pohvalama prof. dr Nestorovića

• Član ste Kriznog štaba za borbu protiv korona virusa. U jednom od intervjua za Telegraf.rs prof. dr Branimir Nestorović je rekao da ste vi najveći poznavalac virusa, a to kažu i druge vaše kolege.

- Zahvalio bih ovom prilikom prof. Nestoroviću na tim lepim i pohvalnim rečima. Nisam bio svestan da me toliko ceni. Želim ovim putem da uzvratim i da kažem, da posebno cenim takvu ocenu kada je daje jedan od naših najboljih pedijatara i čoveka koji je tokom svoje karijere uspešno lečio više od 40.000 ljudi, mahom onih najmlađih i najosetljivijih. Takođe, želim da mu dani u penziji budu mirni i da ima uspeha u svemu čime se bude bavio. Profesor i ja smo retko, ali uvek, imali konstruktivan, neformalan, otvoren dijalog i raspravu o svim stručnim pitanjima i u najvećem broju slučajeva dolazili do korisnih zaključaka.

- No, ne smatram da sam najbolji poznavalac virusa, to su pre svih kolege virusolozi, koji prate ovaj virus rutinski. U Kriznom štabu, to je svakako prof. dr Tanja Jovanović, a van štaba Milenko Šekler, Ana Banko, Aleksandra Knežević, Tamaš Petrović i drugi, pa neka mi ne zamere oni koje nisam pomenuo.

- Mislim da epidemiologiju ove bolesti, karakteristike virusa i proces imunizacije poznajem dovoljno da mogu zajedno sa svojim kolegama iz Epidemiološke službe Vojvodine, kao i sa kolegama iz medicinskog dela Kriznog štaba, predložim donosiocima odluka pravovremene protivepidemijske mere.

• Da li vam je krivo što je prof. dr Nestorović napustio Krizni štab?

- Profesor je osoba od integiteta i njegova odluka da napusti Krizni štab je lična, i kao takva se ima poštovati.

• Kakva je trenutno epidemiološka situacija u Vojvodini?

- Epidemiološka situacija u Vojvodini se još uvek ocenjuje kao vanredna. Tako je u velikoj većini opština, a u nekoliko manjih je prešla u nepovoljnu. Ocena se svakog dana saopštava javnosti preko sajta Instituta za javno zdravlje Vojvodine. Prema stopi obolevanja nalazimo se na silaznom kraku trećeg epidemijskog talasa ali je ona i dalje visoka i moraju se primenjivati opšte mere prevencije respiratornih infekcija. U narednim nedeljama očekujemo da se situacija poboljša. Broj aktivnih slučajeva i broj hospitalizovanih su značajno manji od onih tokom novembra i decembra prošle godine.

• Da li može da nam se ponovi treći talas, koji je, bio najteži ili to, ipak, ne može da nam se dogodi, s obzirom na to da je počela imunizacija protiv covid 19? Koliko je potrebno da se ljudi vakciniše da bismo imali kolektivni imunitet i stvorili bedem odbrane od novog jačeg talasa?

- Da li će sledećeg talasa biti zavisi od nivoa kolektivnog imuniteta u populaciji, onog prirodno stečenog prebolevanjem korona virusa i onog veštački stečenog vakcinacijom. Ako dostignemo 70 odsto nije za očekivati pojavu novog epidemijskog talasa u opštoj populaciji, već pojavu bolesti u vidu sporadičnih slučajeva ili manjih epidemija, pre svega porodičnih ili u manjim kolektivima. Da bi bolest nestala, potrebno je da imamo 95 odsto imunih i da u populaciji kruži soj protiv kojeg postoji imunitet.

- Eventualne veće mutacije samog virusa i značajna odstupanja od onog koji trenutno kruži u populaciji bi mogla dovesti do novog talasa, ali procene i nalazi svih svetskih istraživanja ukazuju da sve varijante koje se javljaju još uvek nemaju takav status, da vakcine šite i od njih, ali da za neke postoji realna mogućnost da budu praćene višim stopama umiranja ili da se verovatno brže prenose u populaciji. Tome se pridaje posebna pažnja od strane svih vodećih svetskih stručnjaka i same Svetske zdravstvene organizacije, i verujem da ćemo informaciju o tome imati pravovremeno kako bismo pravovremeno i uveli protivepidemijske mere.

U trećem talasu češće obolevale žene

• Koliko traje imunitet nakon preležanog virusa kod onih koji su imali teži oblik bolesti, a koliko kod onih koji su gotovo bili bez simptoma? Ima li istine da se muškarci češće zaražavaju, ali i da im brže opadaju antitela?

- Prema dostupnim podacima iz naučnih istraživanja, imunitet je nažalost, u korelaciji sa težinom kliničke slike. Ako je osoba preležala bolest sa teškom kliničkom slikom i pneumonijom možemo da očekujemo da ima dugotrajniji imunitet, godinu i više. Sa druge strane, osobe koje su bile zaražene, ali nisu imale simptome, mogu da očekuju kratkotrajan imunitet najčešće oko 60 dana. Oni koji su imali blagu bolest, imaće dužinu trajanja imuniteta između ova dva ekstrema.

- Kada je obolevanje po polu u pitanju podjednako obolevaju muškarci i žene, a u ovom trećem talasu češće su obolevale žene. Index polova muškarci/žene u Vojvodini je do početka trećeg talasa imao vrednost 1.20, što znači da je na 12 obolelih muškaraca bilo 10 obolelih osoba ženskog pola. Međutim, već krajem novembra, dakle, u toku trećeg talasa ta vrednost se promenila, i sada iznosi 0.96 za ceo tok epidemije. Nema podataka da nivo antitela brže opada kod muškaraca.

• Da li ste i koliko imali slučajeva u Vojvodini da su se ljudi koji su već imali jednom koronu ponovo zarazili, i da li je to slučaj samo kod onih koji su prvi put imali blažu kliničku sliku, ili nema pravila?

- U toku ove epidemije registrovali smo stopu reinfekcija od 2 na 1.000 prethodno obolelih, jer je ili imunitet bio kratkotrajan ili se nije ni razvio kod manjeg broja obolelih. I ovde nema pravila. Ako je klinička slika prilikom primarne infekcija bile blaga ona je kod nekih sa reinfekcijom bila kod nekih blaga, kod nekih teška. Isti je slučaj kod onih koji su imali tešku kliničku formu bolesti kod primarne infekcije. Mislim da je serija slučajeva koje smo registrovali suviše mala da bismo mogli da  izvlačimo dodatne zaključke.

- Od primarne infekcije mora da prođe 83 dana da bismo uopšte razmatrali da li je u pitanju reinfekcija ili ne. Jasno vam je da za najveći broj obolelih u ovoj epidemiji, a koji su registrovani tokom novembra i decembra tek ulazimo u period moguće reinfekcije. I ove osobe treba da primenjuju opšte mere prevencije i nakon preležane bolesti, jer niko ne može da utvrdi da li je neka osoba sklona reinfekciji ili ne, iako je verovatnoća da će se to desiti veoma mala. Preporuka je da oni koji su preležali bolest, mesec dana nakon poslednjeg simptoma pristupe vakcinaciji.

• Da li je potrebno da građani proveravaju antitela na korona virus?

- Mislim da rutinski to nije neophodno, međutim, oni koji to žele mogu da provere prisustvo antitela. Najbolji momenat za to je 28 dana nakon poslednjeg simptoma bolesti odnosno nakon druge doze vakcina, jer se procenjuje da je tada imunitet na najvišem nivou a posle postepeno opada. Za sada još uvek nije utvrđen tačan nivo zaštitnih antitela u odgovarajućim mernim jedinicama koje bi prihvatila i koristila celokupna naučna zajednica već prozvođači daju arbitrarne jedinice, svaki za svoj test (AU/ml) i to se u ovom trenutku primenjuje.

- Važno je da test meri neutrališuća antitela IgG klase, kvalitativno (ima antitela u serumu ili nema), ili kvantitativno ( nivo antitela prema arbitranim jedinicama koje daje proizvođač).  ELISA testovi su već dostupni u privatnim laboratorijama, a mi u Institutu imamo kvantitativni test koji nudimo za sada komercijalno. Važno je istaći da je naš INEP razvio veoma kvalitetan ELISA test, ali on još nije široko dostupan u laboratorijama za rutinsku primenu. Nadam se da će kolege uspeti uskoro da ga pripreme za primenu na široj osnovi u našim državnim i privatnim mikrobiološkim laboratorijama.

- Važnije je da se sprovode istraživanja nivoa antitela, kao i procene kolektivnog imuniteta na odgovarajućem uzorku u populaciji. Pored toga, mislim da je potrebno pratiti nivoe antitela kod vakcinisanih, posebno kineskom vakcinom za koju nemamo podataka iz Kine o dužini trajanja vakcinalnog imuniteta. Kod ove vakcine samo indirektno procenjujemo na osnovu imuniteta nakon vakcina koje su napravljene istom tehnologijom i nakon čije primene u dve doze on traje od, najćešće jedne do, ređe, 5 godina.

- Već smo počeli sa merenjem nivoa antitela kod onih koji su preležali bolest u decembru i onih koji su primili prvu dozu Fajzerove vakcine. Inicijalni rezultati ukazuju da je nivo antitela 7 puta veći kod onih koji su primili dve doze vakcine, 7 dana nakon druge doze, u odnosu na one koji su preležali bolest sa blagom i umereno teškom klinikom slikom. Pripremamo se za veći obim praćenja i merenja nivoa imuniteta u populaciji i praćenje dužine trajanja vakcinalnog imuniteta kod onih koji na to dobrovoljno pristanu.

O novom soju koji je stigao u Srbiju 

• Pre nedelju dana smo saznali da je i u Srbiji registrovan novi, britanski soj korona virusa. Koliko je on zarazniji ili smrtonosniji od ovog "starog"? Izaziva li istu kliničku sliku kod pacijenata? 

- Svi koje žele da znaju više o britanskom soju kojeg nazivaju soj „Kent“ mogu da pročitaju originalni izveštaj britanskog komiteta stručnjaka koji prati virusne mutacije kod ovog virusa (NERVTAG) na adresi https://www.gov.uk/government/publications/nervtag-paper-on-covid-19-variant-of-concern-b117

- Prema zaključku iz tog izveštaja postoji „realna mogućnost“ da je soj smrtonosniji i da izaziva višu stopu umiranja. Ako je stopa mortaliteta starim sojem bila 10 na 100.000, kod novog je 13 do 14 na 100.000 stanovnika. Međutim, treba dobro proučiti nalaze koji se navode i videti da postoje brojne ograde i navode se mogući izvori pristrasnosti u istraživanjima mutacija virusa od samih institucija koje su ih sprovodila. Mislim da je to sve još uvek u početku, ali je svakako dobro da se tome pridaje veća pažnja naučnika. I sama SZO je, u januaru, pozvala sve zemlje članice da posvete posebnu pažnju uspostavljanju što kvalitetnijeg nadzora i praćenja mutacija virusa, kako bi se moglo pravovremeno reagovati.

- Brže prenošenje je prijavljeno kod južnoafričkog soja koji mi nismo registrovali. I naša zemlja je pristupila ovom nadzoru i kolege sa Instituta za mikrobiologiju Medicinskog fakulteta u Beogradu su utvrdile prisustvo britanskog soja kod nas. Pored njih i kolege iz Veterinarskog specijalističkog instituta u Kraljevu, takođe, mogu da izoluju virus i utvrđuju prisutvo varijanti. Potrebno je reći da je to spor i dugotrajan proces i ne daju nalaz odmah, već je potrebno određeno vreme, nekoliko nedelja, kako bi se do njega došlo.

• Da li vakcine koje su na raspolaganju građanima u Srbiji pomažu i u odbrani od novog soja?

- Vakcine koje primenjujemo štite od svih registrovanih varijanti. Tek ako dođe do mnogo značajnijih izmena moraćemo da menjammo sastav vakcina i da se revakcinišemo kako bi izbegli nove epidemijske talase. To ćemo vrlo verovatno znati na vreme.

• Kada ćemo moći da odahnemo i da se oprostimo od kovida 19?

- Nadam se smirivanju situacije sredinom marta i povoljnijoj epidemiološkoj situaciji već u martu. Svi koji se vakcinišu u velikoj meri će moći da odahnu, posebno oni koji su najugroženiji, korisnici usluga gerontoloških centara. Pored njih to se odnosi i na one koji su najiscrpljeniji, moje kolege koje rade u kovid odeljenjima, crvenim zonama i drugim kovid timovima, a koji su podneli izuzetan teret za društvo u celini.

Korona potisnula grip

• Zašto još nema virusa gripa? Da li ga je "ubila" korona, ili su nam mere koje primenjujemo protiv kovida 19, zaustavile virus gripa? Kakva je situacija u Evropi sa njim?

- Svi koje žele mogu da pogledaju kakava je epidemiološka situacija gripa u Evropi preko sajta https://flunewseurope.org. Grip je izolovan u jednom slučaju u sistemu nadzora u Evropi i sporadičnio u nekoliko van sistema, i to u Velikoj Britaniji, Azerbejdžanu i Slovačkoj. Aktivnost virusa se ocenjuje kao ona u periodu van epidemije. U Srbiji nismo detektovali prisustvo virusa i nadam se da će tako i ostati.

- Očigledno je da je primena opštih mera na širokoj osnovi svela grip na ovakav nivo, a pored toga i korona virus je u ovom trenutku agresivniji i potisnuo je sve druge uzročnike respiratornih infekcija, posebno virusne. Ono što registrujemo češće je rinovirus uzročnik prehlade, a u pojedinačnim slučajevima utvrdi se prisustvo respiratornog sincicijalnog virusa i metapneumovirusa.

• Da li je smrtnost od korone kao od sezonskog gripa ili nije?

- Smrtnost od korone je u ovom trenutku viša nego kod sezonskog gripa. Do sada je od Kovid 19 preminulo preko dva miliona ljudi, dok od sezonskog gripa, prema procenama, godišnje umre od 250.000 do 300.000 ljudi u svetu.

• Kojoj vakcini najviše dajete prednost i zbog čega?

- Najbolje je primiti vakcinu koja vam je prva dostupna i tako se što pre zaštiti jer su sve pokazale bezbednim, a istraživanja pokazuju da su sve efikasne. Želja da se primi određena vakcina je u redu, ali da li će se moći ostvariti zavisi od dva faktora. Prvo, da li zdravstveno stanje pojedinca to omogućava, odnosno da li ima ili nema kontraindikacija za određenu vakcinu, i to utvrđuje lekar koji sprovodi vakcinaciju. Drugo, da li je u trenutku kada se vakcinišete, na punktu gde se vakcinišete, dostupna vakcina koju želite.

• Da li ste zadovoljni odzivom na vakcinaciju?

- Jesam. U danu kada ovaj tekst bude objavljen verovatno ćemo imati više od 400.000 vakcinisanih prvom dozom i nekoliko hiljada potpuno vakcinisanih sa dve doze. To je izuzetno dobar odziv za svega desetak dana, ako se ima u vidu da sprovodimo preporučenu imunizaciju u dve doze vakcinama iz grupe mrtvih vakcina.

• Da li ste za uvođenje kovid pasoša u Srbiji?

- O kovid pasošima u EU još uvek nema jasnog stava i verovatno ga neće ni biti dok se ne vakciniše značajan deo populacije u svim zemljama. Moguće je da će svaka država članica doneti odluku za sebe i za svoje građane i za svoju ekonomiju. S druge strane SZO nije za njihovo uvođenje imajući u vidu nizak obuhvat globalno.

- Kovid pasoši  i mogućnost putovanja na more, nisu medicinska pitanja već su pitanja za neke druge sektore ovoga društva. Odgovor zavisi od bilateralnih preogovora koje vode nadležni organi sa partnerima iz drugih zemalja i koji za sada idu u dobrom pravcu. Nadam se da će se pronaći odgovarajuće rešenje. Međutim, mislim da o tome ne treba za sada mnogo razmišljati i da je važnije zaštiti se od virusa u što većem broju, što je pre moguće.

(Telegraf.rs)