Udžbenici u Srbiji puni grešaka: Imamo 15 bukvara i đake čiji nacionalni identitet diktira tržište

Ko piše udžbenike, taj nam obrazuje decu / Foto: Unsplash/ Johnny McClung

Tema javnih rasprava neretko su školski udžbenici, odnosno ko ih sve piše i zašto su greške česte. Iz Zavoda za unapređivanje obrazovanja i vaspitanja apeluju da se uočene greške, umesto tumačenja po društvenim mrežama, prijave njima da bi bile ispravljene.

Preporučujemo

Identitet naroda čuvaju maternji jezik, istorija, geografija, muzičko i likovno vaspitanje. U udžbenicima za te predmete greške se ne tolerišu i zato ne mogu da se prepuste tržištu, upozoravaju stručnjaci.

Foto: Tanjug/Dušan Aničić

Profesor Miloš Ković sa Filozofskog fakulteta Univerziteta u Beogradu smatra da programi moraju da budu prilagođeni onome što su istorijske tradicije i kulturni obrazac srpskog naroda koji smo imali.

- Da li naši osnovci mogu da razumeju multiperspektivnost kada se govori o bombardovanju Beograda 6. aprila 1941. ili o Jasnovcu? Ne možete osnovcu dati multiperspektivnost. To i dalje stoji u našim udžbenicima i našim programima. Srpski istoričari moraju da razumeju da te nastavne programe pišu za svoju decu - ističe profesor Ković za RTS.

Nastavu srpskog jezika već godinama prati problem malog broja časova. Profesor Veljko Brborić sa Filološkog fakulteta Univerziteta u Beogradu kaže da je u Francuskoj u osnovnoj školi skoro duplo više časova nacionalnog jezika, nego u Srbiji.

- Ako pogledamo Rusiju, onda ćemo videti da tamo nacionalni jezik ima nadpredmetni status. Upućen je apel, poziv, dopis, svim relevantnim institucijama, ni sa jedne adrese nije stigao odgovor - naglašava Brborić.

A na tržištu, na primer, imamo petnaest bukvara.

Oko nekih stvari ne sme biti dileme / Foto: Tanjug/Dušan Aničić

- Da li je Srbiji potrebno 15 bukvara od petnaest različitih izdavača? Problem je u Zakonu koji kaže izdavanjem udžebnika može da se bavi državni izdavač ali i sva druga pravna lica koja su registrovana za izdavačku delatnost - objašnjava Jelena Ivanović iz Zavoda za udžbenike.

Ivanovićeva smatra da bi Zakon morao vrlo strogo i jasno da definiše uslove pod kojima neko može da objavljuje udžbenike.

Dejana Milijić Subić, zamenik direktora Zavoda za unapređivanje obrazovanja i vaspitanja ističe da bi stručna veća morala da imaju uvid u to šta je na tržištu. Naglašava da bi i savet roditelja trebalo da bude upoznat, i da nastavničko veće odlučuje koji će udžbenik biti u opticaju.

- Da li postoje neki drugi mehanizmi, to ne znam. Kako je zakonski zamišljeno, to bi bio idealan put za dobijanje najkvalitetnijeg udžbenika u školi - smatra Dejana Milijić Subić.

Sa svakom promenom nastavnog programa stižu i novi udžbenici. Pišu ih autorski timovi. Materijal se prosleđuje Ministarstvu, pa Zavodu za unapređenje obrazovanja i vaspitanja. Tročlana komisija pregleda udžbenik, daje se stručna ocena i onda Ministarstvo pravi listu odobrenih udžbenika.

Retko se dešava da neki odbiju. A grešaka ima poput spornog objašnjenja danka u krvi, broja stradalih u Jasenovcu, pa čak i grešaka u najprostijim matematičkim zadacima.

(Telegraf.rs)