• 16

SPC danas bira novog patrijarha u Hramu Svetog Save: Biće izabran apostolskim žrebom

, Telegraf

Iako retka, ova praksa je legitimna i poreklo vodi iz novozavetnog izbora apostola Mateja, koji je žrebom izabran posle Judinog izdajstva. Zbog toga je uvedena u Ustav SPC

  • 16
Pomen Oliveru Ivanoviću

Foto: Tanjug/Tara Radovanović

Mesto izbora 46. poglavara SPC je zbog pandemije virusa korona promenjeno i, umesto u patrijaršijskoj sali, biće održano u kripti Hrama Svetog Save. Izbor novog patrijarha biće određen apostolskim žrebom koji je Srpska pravoslavna crkva uvela 1990. godine, a koji se danas ne primenjuje nigde u pravoslavnom svetu.

Mitropolit dabrobosanski i čuvar patrijaršijskog trona SPC Hrizostom kaže da će se i ustoličenje 46. patrijarha obaviti u Pećkoj patrijaršiji.

- Ustoličenje će uslediti i u Pećkoj patrijaršiji, a Sinod će odlučiti kada - možda u septembru, oktobru - navodi mitropolit.

Iako retka, ova praksa je legitimna i poreklo vodi iz novozavetnog izbora apostola Mateja, koji je žrebom izabran posle Judinog izdajstva. Zbog toga je uvedena u Ustav SPC.

Apostolski žreb je u SPC umesto glasanja prvi put uveden u maju 1967. godine na redovnom zasedanju sabora. To je najverovatnije urađeno kako bi se onemogućilo mešanje politike u izbor verskog poglavara, jer je politički uticaj na crkvu bio dominantan u autoritarnom sistemu koji je bio prisutan za vreme komunizma u Jugoslaviji.

Ipak, žreb je postao stalna praksa tek 1990. godine, kada je episkop raško-prizrenski Pavle zamenio na tronu obolelog poglavara Germana, tokom čijeg je mandata definisan ovaj sistem.

Sabor je princip apostolskog žreba promenio 2000. godine u želji da se poglavar SPC ponovo bira glasanjem, ali je pet godina kasnije ta odluka povučena. Prema tvrdnji jednog od vladika, motivi tog povlačenja bili su to što se i tada smatralo da je uticaj politike na dešavanja u Crkvi i dalje prisutan.

Na taj način je 2010. patrijarh Irinej odabran za ovu poziciju. Tokom službe su koverte sa njegovim i imenima još dvojice vladika stavljene u koverte, a one u jevanđelje. U tačno određenom delu službe jedan od monaha, izabran od strane Sabora, izvukao je baš njegovu i time je Irinej postao 45. poglavar SPC.

Kandidati za patrijarha može da bude svaki od 30 arhijereja naše crkve sa najmanje pet godina eparhijske službe, a pravo da glasa ima njih 39, koliko Sabor broji članova.

Trojica srpskih vladika čija će se imena naći u kovertama biraju se glasanjem, a svaki do njih mora da dobije više od polovine glasova, zbog čega postoje najmanje dva kruga glasanja.

Nemali broj srpskih vladika smatra da ovakav način ima i manjkavosti jer može da se desi da od trojice kandidata na mesto poglavara žrebom dođe kandidat koji je prikupio najmanje glasova, odnosno ima najmanje poverenje crkvenih velikodostojnika.

Pristalice te opcije danas ipak neće moći da pokrenu promenu procedure jer Ustav SPC nalaže da, ako nema patrijarha na tronu, do tih izmena ne može da dođe. Pošto SPC zbog smrti patrijarha Irineja nema poglavara, onda će se i 46. patrijarh birati po postojećem modelu, odnosno apostolskim žrebom.

- Način izbora patrijarha može se menjati, ali samo u prisustvu patrijarha. Bez patrijarha ne može da bude izmene. Prema tome, sledeći patrijarh koji bude izabran, ako želi i ako Sabor to želi, može da vrati na ustavno biranje patrijarha, odnosno glasanje arhijereja. Bez patrijarha to ne može - rekao je četiri dana uoči svog ustoličenja ondašnji episkop niški Irinej.

On je bio sledeći patrijarh, ali nije vratio izborni proces na načela Ustava SPC iz 1947. godine kojim je bilo definisano da poglavara glasanjem bira crkveno-narodni sabor.

Osim SPC, u 20. veku je na ovaj način poglavara crkve odabrala još samo Ruska pravoslavna crkva na moskovskom saboru 1917. godine, kada je apostolskim žrebom za patrijarha odabran episkom Tihon Belavin, koji je nekoliko godina potom stradao od ruke boljševika. Nakon toga, odabir patrijarha vršen je glasanjem arhijereja i ostalih učesnika izbornog sabora.

Jasno definisanim i preciznim članovima Ustava Srpske pravoslavne crkve i činjenicom da u izboru patrijarha učestvuju samo arhijereji SPC, potpuno je isključena mogućnost da država ili neko drugi, izvan crkve na bilo koji način utiče na glasanje za izbor novog poglavara autokefalne Srpske pravoslavne crkve.

Izbor glasanjem Sabora

Ustavom Srpske pravoslavne crkve, koji je donet 1931. godine, a normativno upotpunjen 1947. godine, bilo je predviđeno da se izbor patrijarha obavi glasanjem članova Izbornog sabora čime se biralo između tri kandidata koja je predložio Sveti arhijerejski sabor. Izborni sabor su, osim arhijereja, sačinjavali arhijereja i igumani najvažnijih i najvećih manastira, dekan Bogoslovskog fakulteta, rektori Bogoslovija, arhijerejski namesnici Beograda, Zagreba, Skoplja, Sarajeva, Peći, Sremskih Karlovaca i Cetinja. Osim njih, izborno telo činili su i svi članovi Patrijaršijskog upravnog odbora. Na taj način su izabrani patrijarsi: Varnava, Gavrilo, Vikentije i German.

Janjić: Moguće da Sabor danas odabere patrijarha, važno ko će biti

Kulturolog Jovan Janjić očekuje da će prvog dana zasedanja Sabora, Srpska pravoslavna crkva dobiti novog, 46. poglavara, jer su, kako smatra vladike već odlučile za koga će glasati.

- Mislim da ćemo dobiti trojicu kandidata koji će dobiti natpolovičnu većinu glasova i da će onda Božijom voljom jedan od njih biti izabran za patrijarha srpskog - kaže Janjić za Tanjug povodom sednice Sabora SPC koja će se održati u Kripti Hrama Svetog Save.

On ističe da je važno ko će biti patrijarh, jer, kako kaže srpski narod više od osam vekova svoj identitet gradi na tekovinama pravoslavne duhovnosti i da treba sačuvati to nasleđe.

Uloga srpskih patrijaraha bila je dominantna kroz istoriju i zato, kaže, njegov izbor treba posmatrati i u kontekstu okolnosti u kojima se nalazi srpsko društvo i država.

On ističe da je srpski narod i držzva na velikim iskušenjima i dodaje da se zato interesi crkve i države prepliću.

Janjić ne želi da procenjuje ko bi od vladika mogao ući u trojnu kandidaturu, kao ni to ko bi od njih mogao biti izabran za patrijarha.

- Bilo bi i nepristojno jer donekle utiče čovek, a odnekle Bog i ne možemo se mešati u Božje odluke ko je najdostojniji - kaže Janjić, ali dodaje da veruje da će i ovoga puta biti izabran najdostojiji episkop kao što je, podseća, bilo u slučaju izbora patrijarha Pavla 1990. godine i njegovog naslednika Irineja 2010.

Komentarišući spekulacije o eventualnim opstrukcijama na Saboru pri izboru patrijarha, Janjić smatra da će i ako ima onih koji su to nameravali odustati od toga.

- Oni koji to nameravaju, zato što su procenili da nemaju mogućnost da budu izabrani na tu dužnost ili neko od njihovih, verujem da će odustati od toga jer ne priliči ljudima najvišeg svešteničkog dostojanstva da izazivaju opstrukcije, pogotovo prilikom tako važnih događaja kao što je izbor duhovnog poglavara - rekao je Janjić.

Izbor patrijarha značajan je ne samo za Crkvu, već i za društvo, navodi Janjić i kaže da na to ukazuje i sama činjenica da se sada bira tek 46. patrijarh u istoriji SPC koja svoje trajanje beleži više od osam vekova.

Primećuje da je i Crkva napadnuta, odnosno da se napada njeno jedinstvo i u tom kontekstu podseća da je ruski patrijarh Aleksej II 2007. godine u čestitki patrijarhu Pavlu, povodom 50 godina njegove arhijerejske službe, istakao da je patrijarh Pavle najzaslužniji za to što je srpska crkva očuvala jedinstvo jer je pretilo da SPC podeli sudbinu bivše zajedničke države Jugoslavije.

- Vidimo da i danas ima takvih pokušaja, da se udara na jedinstvo crkve, da se prisvoji i materijalno i duhovno nasleđe da bi se obezličio ovaj narod, ali i da bi se na temelju toga nasleđa neki drugi koji nastanjuju delom ili u celini srpske etničke prostore izgradili svoj duhovni identitet - kaže Janjić.

S obzirom na to da crkva i država služe istom narodu, kao što je crkvi od interesa da država funkcioniše, tako je i svakoj državi u interesu da bude mir u crkvi, smatra Janjić i dodaje da se interesi crkve i države prepliću.

- Oni treba da budu kao što je govorio Sveti Sava - dva krila jednog istog naroda - dodaje.

Ističe da je Crkva pre svega duhovna ustanova i da brine o duhovnim potrebama verujućeg naroda te da se i u slučaju srpskog patrijarha očekuje da vodi crkvu tako da se narod duhovno izgrađuje, čuva svoj duhovni identitet i iznova ga izgrađuje i dopunjuje.

Dodaje da patrijarh ima ulogu i da se sačuva ono što u materijalnom smislu pripada Crkvi i srpskom narodu.

- Uloga srpskog patrijarha nije samo da bude predvodnik naroda nego treba da na neki način zastupa i nacionalne interese jer ako su podržani nacionalni interesi samim tim će moći da se ostvaruju i duhovni interesi naroda koji pripada određenoj crkvi - zaključio je Janjić.

(Telegraf.rs)

Telegraf.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.

Komentari

  • Boža zemunac

    GOSPODE POMOZI I POMILUJ.

  • Mirko

    Ovi bre kao masoni, ništa se meni ovo ne sviđa . Biraju glavnog među jednakima a oči povadiše ... Mada ima smisla, Vatikan je najbogatija država .

  • Petar I.

    Vladika Filaret bi bio pravi za Patrijarha👍

Preporuka sa Weba

by Content Exchange

Google preporuke

Najnovije vesti

Dozvoljavam da mi Telegraf.rs šalje obaveštenja o najnovijim vestima