Ovako je govorio Rus Albert: Samo sam držao metlu da počistim đubre iz vaše kuće. Dao sinu ime Lazar

Foto: Telegraf

Bog me je nagradio mogućnošću da upoznam vas u najbolje vreme, onda kada je bilo najteže, govorio je na tribini povodom 20 godina od bitke na Paštriku, pre dve godine Rus koji je u borbama na Kosmetu izgubio desno oko i bio ranjen u ruku. Albert Ahsarbekovič Andijev, poreklom iz Južne Osetije, preminuo je od korona virusa u bolnici u Batajnici.

Preporučujemo

On je 1999. prešao hiljade kilometara da bi pomogao Srbima u borbama na Kosmetu.

- 28 država je učinilo zločin u odnosu na ovu malu zemlju. Često se ponavlja ona priča, bio sam ranjen, izgubio sam oko, al' to meni ništa ne znači, vojnička posla. Ja uvek kažem, nisam ja izgubio oko, ostavio sam ga tamo, da bar imam taj razlog da se vratim na Kosovo i Metohiju, da bi došao da nađem moje oko - rekao je pre dve godine na tribini "Dvadeset godina od bitke za Paštrik" u Vranju i bio nagrađen gromoglasnim aplauzom. - I ne treba da mi zahvaljujete. Samo sam držao metlu u rukama da bih očisitio vašu kuću od đubreta.

Pre sam Srbin nego Rus

Često i ne znam više ko sam, ali mislim da sam pre Srbin nego Rus, kazao je Andijev.

Posle svega ostao je da živi u Srbiji, oženio se i dobio sina. Dao mu je ime po ličnosti kojom se diči svaki Srbin - Lazar.

- Rekao sam svom sinu: sine moj, tvoja sudbina će biti teška, nikada nećeš smeti da voliš Rusiju više od Srbije i nećeš smeti da voliš Srbiju više nego Rusiju, moraćeš ih voleti podjednako - rekao je na 20. godišnjicu bombardovanja Andijev u Kragujevcu.

Snajperista u 549. motorizovanoj brigadi

Po dolasku na Kosovo Albert Ahsarbekovič Andijev raspoređen je kao snajperista u 549. motorizovanu brigadu koja je branila samu državnu granicu prema Albaniji i Makedoniji u dužini od 150 kilometara. Ratni je vojni invalid 100 odsto.

- Kad se desi neki proboj ili neka sumnjiva situacija oni nas pošalju i mi to sredimo - rekao je Andijev misleći na ruske dobrovoljce u dokumentarnom filmu "Ratne priče sa Paštrika". - Kad stignemo na mesto gde treba situaciju da sredimo, naletimo na njih koji su u pokretu, mi to sve potamanimo, razmestimo se na liniji, utvrdimo se i završili smo posao. Onda čekamo drugo naređenje našeg tate, generala Božidara Delića - govorio je u dokumentarnom filmu.

(Telegraf.rs)