• 3

Razmislite o ovim porukama dece iz Svratišta: Njih te reči bole, kao da već ne preživljavaju svašta

, Telegraf

Danas je Međunarodni dan dece koja su uključena u život i rad na ulici

  • 3
Dan dece ulice

Foto: Svratište za decu, Beograd

"Obrazovanje im nije bitno", "Njima nije hladno, ta deca uvek idu bosa i gola", "Njihovi roditelji kradu decu koja su bezobrazna". Sigurno ste bar jednom čuli ove okrutne i nadasve, potpuno netačne rečenice satkane od predrasuda i to prema deci koju viđate svakodnevno napolju, bez obzira na vremenske prilike, mališanima koji su uključeni u život i rad na ulici. Danas je njihov dan. Dan dece ulice.

Ovaj datum, 12. april, obeležava se kao Međunarodni dan dece koja su uključena u život i rad na ulici od 2011. godine, a Centar za integraciju mladih pokrenuo je kampanju sa ciljem da ukaže na predrasude sa kojima se njihovi korisnici svakodnevno suočavaju.

Jedna od čestih predrasuda je da im obrazovanje nije bitno. Kako bi razbili jednu od osnovnih predrasuda koja se vezuju za njih, poruka koju ova deca šalju u javnost glasi jednostavno: "Idem redovno u školu", jer je to da oni ne žele da se obrazuju samo uverenje neutemeljeno na činjenicama.

A i to da su im roditelji lenji i da ne žele da rade takođe je verovanje bez dokaza. Još jedna predrasuda. Zbog toga deca koja odlaze u Svratište na to imaju odgovor: "Moji roditelji hoće da rade".

Mališani korisnici usluga Svratišta u Beogradu uglavnom su romske nacionalnosti, a često za njihove roditelje tvrdimo da oni ne brinu o njima. Ove reči pogodile bi svakog, a kamoli decu.

Predrasude su njihova svakodnevica

Mina Lukić iz Svratišta Beograd kaže za Telegraf.rs da su se mališani, nažalost, sa takvim predrasudama, izjavama o njihovim porodicama poistovetili, te da je cilj ovakve kampanje da se to promeni.

- Ta deca treba da posmatraju porodične odnose i da znaju da ih njihovi roditelji vole. Trudimo se da im ukažemo i na to da naprave razliku između onog što je dobro i što nije. Deca su se poistovetila sa tim predrasudama, to im je svakodnevica. Zato ulažemo napore da pričamo na tu temu: nije okej da ti neko kaže da si prljav, da smrdiš... jer deca na to reaguju. Želimo da osiguramo da svako dete zna da piše, da računa, ali i da razlikuje dobro od lošeg: koje ponašanje nije okej prema njemu, da znaju kome da se obrate kada se osete loše - navodi naša sagovornica.

"I nama je hladno"

Među brojnim predrasudama o deci koja rade na ulici, a koja su uglavnom romske nacionalnosti, jeste i ona da im nije hladno, da ona uvek idu "bosa i gola". Mališani i na to imaju odgovor: "I nama je hladno".

Tu je i ona da se ova deca ne razboljevaju tako često kao njihovi vršnjaci, ali oni nemaju čelični imunitet.

Možda jedna od najsurovijih je ona da njihovi roditelji kradu decu koja su "bezobrazna". Zato su ova deca uputila snažan odgovor društvu: "Moji roditelji ne kradu decu".

Kako navodi Mina Lukić, verovatno najčešća predrasuda sa kojom se deca Svratišta suočavaju je da rano stupanje u brak predstavlja deo njihove kulture, što nikako nije tačno, zbog čega oni apeluju: "Želim da biram".

- Odlučili smo da se posvetimo tim predrasudama ove godine jer te rečenice slušamo stalno, godinama. Pandemija korona virusa nam je ukazala na to da ova deca ne bi imala ništa da nema Svratišta. Zato smo hteli da skrenemo pažnju javnosti na to da se ona ne razlikuju od druge dece - navodi naša sagovornica.

Mina ističe i da se, rušeći predrasude u društvu, ruše i ta lažna uverenja u glavama dece koja se sa time svakodnevno suočavaju.

- Pravi se pomak, posebno kod onih koji dolaze kod nas dugo. Ideja je da ih podržimo, to je krajnji cilj, da utičemo na njih, da dete prestane da radi na ulici. Za dečiji rad je "zaslužno" siromaštvo, to nije problem koji mi možemo da rešimo. Ekonomske okolnosti ostaju, samo na ovaj način, deca razumeju više svet oko sebe - ističe Lukićeva.

Jedna od najugroženijih grupa na svetu

Deca koja rade na ulici su jedna od najugroženijih grupa dece na svetu. Pandemija korona virusa uvećala je probleme sa kojima se ona već suočavaju.

- Mere za suzbijanje pandemije dodatno su marginalizovale ovu decu. Ona osećaju da im je egzistencija veoma ugrožena, a naše iskustvo u direktnom radu sa njima, pokazuje da im je još više otežan pristup institucijama sistema i da se nalaze u povećanom riziku od nasilja i diskriminacije - navode iz Centra za integraciju mladih.

Kako dodaju, konkretno, uslugu Svratište za decu, tokom pandemije, nekad koristi čak i 150 dece na dnevnom nivou, a o povećanoj potrebi za održavanjem higijene, hranom, odećom i obućom, svedoči i podatak da Svratište ima 100 potpuno novih korisnika.

- Deca koja rade na ulici moraju imati pristup osnovnim uslugama kao što su zdravstvena zaštita i obrazovanje, i moraju biti bezbedna, što je, upozoravamo, dodatno otežano tekućom pandemijom. Deci koja žive ili rade na ulici, online nastava je gotovo potpuno nedostupna zbog ekstremno loših uslova u kojima žive - bez struje, interneta i uređaja za praćenje ovakve vrste nastave. Koristimo ovaj datum da još jednom skrenemo pažnju na veoma lošu situaciju u kojoj se ova deca trenutno nalaze - ističu iz Centra.

Takođe, oni naglašavaju da je pandemija ne samo pogoršala status ove dece već, da su i dalje prisutne predrasude prema njima i njihovim porodicama, kao i nevidljivost za sistem koji treba da ih podrži.

- To je problem svih nas. On neće nestati ako okrenemo glavu na drugu stranu - poručuju iz Centra za integraciju mladih.

Zaštitnik građana: Najveći problemi fizički rad, siromaštvo, dečji brakovi

Zaštitnik građana Zoran Pašalić zatražio je od Ministarstva za brigu o porodici i demografiju, koje je preuzelo deo nadležnosti Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, da stavi van snage radni nalog upućen pre tri godine svim centrima za socijalni rad u Srbiji prema kojem su, između ostalog, dužni da decu koja žive i rade na ulici po hitnom postupku oduzimaju od roditelja i pokreću sudske postupke za oduzimanje roditeljskog prava.

- Ponovo naglašavam da automatsko oduzimanje dece nije rešenje jer je potrebno utvrditi da li se radi o trgovini ljudima, što podrazumeva zloupotrebu dece i kršenje njihovih prava, ili ta deca nemaju od čega da žive. Nadležni organi treba da se usmere na to da utvrde i otklone uzroke koji su doveli do toga da deca budu na ulici, a ne na posledice - izjavio je Pašalić povodom 12. aprila - Međunarodnog dana dece uključene u život i/ili rad na ulici.

PROSJACENJE DECA PASALIC

Zoran Pašalić, Foto: Tanjug/Rade Prelić

Pored fizičkog rada, glavni problemi dece uključene u život i rad na ulici su ekstremno siromaštvo i neredovan pristup obrazovanju, koji su vrlo često praćeni diskriminacijom, kao i „dečji brakovi“ koji im uskraćuju detinjstvo i onemogućavaju da uživaju prava koja ima pripadaju, naglašava Zaštitnik građana.

- "Deca ulice" se suočavaju sa brojnim rizicima koji ostavljaju posledice na njihovo zdravlje i razvoj zbog čega nadležni organi treba da učine dodatne napore na zaštiti prava i najboljeg interesa deteta - naveo je Pašalić.

Video: Divlja devojčica: Živela sa mačkama a policiji je prišla kad su je pozvali sa mac-mac

(Telegraf.rs)

Telegraf.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.

Komentari

  • PITANJE ZA RODITELJE

    Jel imaju deca iz svratišta žive i zdrave roditelje,ako imaju zašto su onda u svratištu ?

Preporuka sa Weba

by Content Exchange

Google preporuke

Najnovije vesti

Dozvoljavam da mi Telegraf.rs šalje obaveštenja o najnovijim vestima