• 20

Argentina preživela rat, muž invalid, sinovi sa smetnjama u razvoju: "Samo me kometa nije pogodila"

, Telegraf

Za vreme NATO bombardovanja imala je 12 godina, a tada je prestalo njeno detinjstvo * Udala se sa 19, a njen suprug jedva je pokretan * Pre 11 godina dobila je sina kojem je ustanovljen autizam, a 4 godine kasnije drugo dete koje ima usporen rast i razvoj

  • 20
Argentina Gidžić

Foto: Argentina Gidžić

Rat na Kosmetu, bombardovanje, izbeglištvo, strepnja, bežanje, život sa suprugom osobom sa invaliditetom, a onda - dvoje dece sa smetnjama u razvoju i siromaštvo. Tako u nekoliko bolnih i surovih reči izgleda život Argentine Gidžić (34), Romkinje koja danas živi u Nišu, a koja je na svojoj koži za svega nekoliko godina, osetila svaki vid diskriminacije koji je mogao da se doživi.

Argentinina priča pobedila je u konkurenciji brdo drugih, bolnih životnih iskustava u sklopu projekta "Neću da ćutim" koji je i imao za cilj razbijanje predrasuda i ukazivanje na brojne poteškoće sa kojima se ljudi, po bilo kom osnovu, diskriminišu u društvu.

Kada je počelo NATO bombardovanje, te 1999., imala je 12 godina. Živela je u Gornjem Dobrovu, kod Kosova Polja, u sedmočlanoj porodici. Otac je otišao u vojsku, a majka ostala sama sa petoro dece.

- Baš tad, kad je počeo rat, moje detinjstvo je prestalo, prestala je moja mašta, moja nada... Majka sama sa petoro dece, četiri ćerke i sinom, strahovala i danju i noću za život svog muža. U našem kraju bilo je sve manje i manje ljudi, odlazili su za Srbiju, nekako su svi uspeli da se snađu, sem nas - započinje Argentina.

Kako kaže, albanske komšije došle su jednog dana kod njih i dale im dva minuta da se spakuju i odu, kako ih ne bi ubili. Argentina i njena porodica preselili su se u Niš, ali su morali da se vrate na Kosovo jer nisu imali od čega da žive.

- Kada smo se vratili, te 2000. godine na Kosovu je bilo mirnije. U naše selo je tada došao jedan Amerikanac koji je poveo studente iz Praga, želeli su da nam drže kurs engleskog jezika, kako bismo kasnije mogli da dobijemo posao u nekoj nevladinoj organizaciji - priča naša sagovornica.

Kamp izgrađen na deponiji, povišen nivo olova u krvi

U Severnoj Mitrovici izgrađen je kamp, privremeni smeštaj za Rome iz Mitrovice, gde je i Argentina radila.

- Kamp je izgrađen na nekoj deponiji, a iako navodno privremen, u njemu su ljudi ostajali po 12 godina. Svetska zdravstvena organizacija radila je ispitavanja koja su pokazala da svi ti ljudi imaju povišen nivo olova u krvi, toliko da tako nešto nije zabeleženo u istoriji medicine, a sva deca koja su se tamo rađala imala su ozbiljno oštećenje mozga - priča Argentina.

Kako kaže, posle tih ispitivanja, i ona i njena sestra, koje su radile u kampu, držeći časove higijene ostalim Romkinjama, trebalo je da se testiraju, i to 2005. godine.

- Bila sam najmlađa u našem timu, i pokupila sam najviše olova, jer, kako su mi rekli, ono se više "kači" za mlade ljude. Imala sam 18, 19 mikrograma olova po decilitru u krvi, što su bile povišene vrednosti. Odvezli su nas u Nemačku, gde smo bile na lečenju, oko 3 nedelje smo bile tamo. Davali su nam dve različite vrste infuzija. Jedna je bila nešto nalik bombi vitamina, a druga je zapravo bila neka koja je trebalo da sakupi sav taj otrov na jednom mestu i da se posle izbaci iz organizma - objašnjava ona.

Invaliditet, autizam, usporen rast i razvoj

Argentina ni sada ne zna da li je posle toga zaista izlečena. Tada je imala 18 godina. Sa 19 se udala u Nišu, a njen suprug osoba je sa invaliditetom.

- Suprug ima artrogripozu, bolest zglobova, zbog čega se otežano kreće, hoda pomoću štaka. Imao je 7 operacija, skraćivane su mu tetive, od rođenja je imao probleme sa kukom, kostima... Ubrzo smo dobili sina, Marijana, 2010. godine, za kog se ispostavilo da ima autizam, a 2014. mlađeg, Martina, koji ima usporen rast i razvoj. Život me je toliko tukao, da ne znam gde se nalazim. Kako živim? Jednom rečju - bedno - kaže Argentina drhtavim glasom.

Stariji sin ima Aspergerov sindrom, alergijsku astmu, usporenu motoriku.

- To su sve F dijagnoze, što mene plaši samo kad ih pogledam. Mlađi je rođen sa deformitetom stopala, kolena nije mogao da ispravi, u kukovima je bio ograničen... Do skoro treće godine života nije prohodao. A danas mora da prima hormone rasta - navodi naša sagovornica.

U poplavi izgubili sve

U želji da pomogne drugim roditeljima i njihovoj deci, sa suprugom je 2017. godine osnovala organizaciju OSI (Osobe sa invaliditetom) - deca, gde su imali kreativne radionice, deca uživala, a roditelji delili iskustva. Ipak, pošto donatora nije bilo, morali su da prestanu sa radom.

Na sve to, porodici Gidžić poplavljena je kuća juna prošle godine.

- Kuća je ostala prazna, nismo spasili nijedan krevet, dušek, regal... Ništa. Najgore od svega je što ja ne mogu da radim i zaradim zbog bolesne dece, a imam supruga invalida, te su nam primanja jako mala. Muž ima penziju 14.500 dinara, a 6.000 dinara iznosi socijalna pomoć. Doduše, svako dete dobija i pomoć u vidu kućne nege koja iznosi po 10.000 dinara, pa se tako snalazimo. Svašta me je u životu zadesilo. Često kažem: "Samo me još kometa nije pogodila" - zaključuje Argentina.

Video: NATO snimak pogotka voza u Grdeličkoj klisuri

(Telegraf.rs)

Telegraf.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.

Komentari

  • Strsljen

    Ali od radjanja ne odustaje

  • Boban

    A kako ke prošao Paragvaj?

  • Slučajno

    Povremeno viđam ženu,vozi auto srednje klase,ne izgleda da živi od 40 hilj.ili ima čarobni štapić

Preporuka sa Weba

by Content Exchange

Google preporuke

Najnovije vesti

Dozvoljavam da mi Telegraf.rs šalje obaveštenja o najnovijim vestima