Direktor Kancelarije SZO o "fenomenalnoj" vakcini i greškama: Moguće da i u Srbiji ima još neki soj

Foto: Tanjug/Dragan Kujundžić

Vidimo svetlo na kraju tunela, ali i dalje nismo u situaciji da se potpuno opustimo i ponašamo kao pre pandemije korona virusa. Nadam se da ćemo njen tok promeniti vakcinacijom, koja bi do kraja 2021. godine doprinela mogućnosti da život postane puno normalniji, a u 2022. pandemiju bismo mogli da stavimo pod kontrolu, kaže u intervjuu za Telegraf.rs dr Marijan Ivanuša, direktor Kancelarije Svetske zdravstvene organizacije (SZO) u Srbiji.

Preporučujemo

On kaže da je moguće da u Srbiji pored britanskog, već postoji i neki drugi soj korona virusa, kao i da će, ako je to tako ubrzo biti dostupna i ta informacija. Navodi i da trenutni preliminarni podaci govore da vakcine stimulišu dovoljno imuniteta da zadrže značajnu efikasnost protiv većine sojeva, i otkriva nam da će Srbija u junu ove godine završiti studiju o uticaju covida 19 na zdravstvene radnike, kada bi trebalo da znamo više informacija o preminulim lekarima. 

• Kakva je trenutno epidemiološka situacija zbog korona virusa u Srbiji i da li je uopšte vreme da se popuštaju mere? Gde je Srbija trenutno po broju preminulih, zaraženih i hospitalizovanih zbog covid 19, u odnosu na druge zemlje?

Epidemiološka situacija u Srbiji je pod kontrolom, ali svakako broj od 2.000 dnevno novozaraženih nije nešto što možemo da zanemarimo i da se opustimo. Prema podacima, Srbija je 8. zemlja po broju novozaraženih u Evropi. Svakako ozbiljnosti situacije doprinosi i broj preminulih koji je svaki dan blizu trideset.

Mere kao i do sada treba prilagoditi epidemiološkoj situaciji. U ovom trenutku treba imati u vidu da je veliki verski praznik, Uskrs, tokom koga ako želimo da održimo situaciju pod kontrolom treba oprezno da se ponašamo i da izbegavamo veća i masovna okupljanja. Moramo i dalje da se pridržavamo dobro poznatih preventivnih mera. Pozivam sve da bezbedno proslave, vakcinišu se na poziv i da nastave da poštuju mere. To znači izbegavanje gužve, poštovanje fizičke distance, korišćenje maski i, naravno, izolacija i karantin u slučaju simptoma ili bliskog kontakta sa zaraženom osobom.

• Kada građani Srbije mogu da očekuju da im se život vrati u normalu, tačnije kada možemo da očekujemo kraj pandemije?

Pandemija ne poznaje granice što se i pokazalo, i dok svi ne budu sigurni niko neće biti siguran. I unutar pojedinačne zemlje i u svetu. Kada možemo da očekujemo kraj pandemije zavisi pre svega od nas samih. Kao što smo već više puta napomenuli, vidimo svetlo na kraju tunela, ali i dalje nismo u situaciji da se potpuno opustimo i ponašamo kao pre pandemije. Međutim, ono što je važno napomenuti je da na raspolaganju imamo moćne alate za borbu protiv virusa i do sada znamo kako da ih koristimo.

Javne zdravstvene i socijalne mere prekidaju lance prenosa i one se moraju kombinovati sa dugoročnom strategijom vakcinacije. Verujem da postoji razlog za oprezni optimizam i nadu u bolje dane koji su pred nama. Ali na kraju, odluke koje će lideri i građani doneti u narednim nedeljama odrediće kada će završiti akutna faza pandemije.

Svi smo umorni i želimo svoje živote nazad, ali treba da budemo svesni da se situacija neće popraviti sama od sebe. Virus, kao što se već više puta pokazalo, neće sam da nestane. Mi moramo da ga svojim ponašanjem stavimo pod kontrolu. Iskreno se nadam, da ćemo, naročito zahvaljujući vakcinaciji, promeniti tok pandemije, koja bi, nadam se, do kraja 2021. godine doprinela mogućnosti da život postane puno normalniji, a u 2022. pandemiju bismo mogli staviti pod kontrolu.

• U Srbiji je pored "običnog" prisutan i britanski soj korona virusa. Koliko je realno da je kod nas stigao i brazilski soj, ali da ga samo nismo zvanično dijagnostikovali?

Virus se vrlo lako i brzo širi iz zemlje u zemlju. Preventivne mere, kao i manja mogućnost putovanja za sada smanjuju brzinu geografskog širenja virusa, pa tako i novih sojeva, ali svakako možemo da očekujemo da se u svakoj zemlji, pa i u Srbiji nađu još neki sojevi virusa. Moguće je da već postoji još neki soj, osim soja koji je otkriven u Ujedinjenom Kraljevstvu, ali prema našim podacima, redovno se rade provere, tako da će, ako je to tako, ubrzo biti dostupna i ta informacija.

• Da li je indijski soj zaista toliko opasan, i ako jeste, može li ovaj dupli mutant da nam pokvari sve što smo do sada radili?

Još uvek nemamo dovoljno podataka da bi mogli sa sigurnošću da kažemo šta je uzrok ovako ozbiljne situacije u Indiji. Za sada samo pratimo situaciju, podstičemo dalja istraživanja kako u Indiji tako i van nje i čim budemo imali više podataka mi ćemo ih podeliti sa javnošću. U prošlim nedeljama u Indiji su popuštene javno zdravstvene mere, a ljudi su se družili na mnogim masovnim skupovima, što bi moglo imati veliki uticaj na brzo širenje virusa.

• Da li postojeće vakcine štite od mutiranih sojeva virusa, ili bi one morale da se modifikuju? 

Mutacije se prate od pojave virusa januara 2020. godine. Ali, nisu sve mutacije značajne. U suštini, značajni su oni novi sojevi koji imaju mutacije za koje se sumnja ili za koje se zna da omogućavaju novi soj virusa, da se lakše šire, izazivaju teže bolesti, menjaju kliničku sliku ili smanjuju efikasnost poznatih alata - mera javnog zdravlja, dijagnostike, lečenja i vakcine.

Potrebno je više studija kako bi se procenila efikasnost trenutnih covid 19 vakcina protiv novih sojeva virusa, međutim trenutni preliminarni podaci sugerišu da vakcine stimulišu dovoljno imuniteta da zadrže značajnu efikasnost protiv većine sojeva, posebno za sprečavanje težih oblika bolesti, hospitalizacije ili smrti.

Dr Marijan Ivanuša Foto: Tanjug/Dragan Kujundžić

Novi sojevi pokazuju važnost kolektivne akcije. Suzbijanje virusa postojećim merama javnog zdravlja, kao i ubrzanje proizvodnje vakcine i što brže uvođenje vakcine je od ključne važnosti. Moramo da predupredimo virus. Što se više ljudi vakciniše, to će se smanjiti cirkulacija virusa i smanjiti šanse za nove mutacije i nove sojeve.

• Da li bi svim građanim trebalo obezbediti besplatno da se testiraju i ustanove nivo antitela na kovid 19, kako je to organizovano u drugim zemljama?

U toku su studije za bolje razumevanje odgovora antitela nakon infekcije i nakon vakcinacije. Za one koji su se zarazili, većina ljudi razvije imunološki odgovor u roku od jedne do tri nedelje nakon infekcije, ali još uvek učimo koliko je imunitet jak ili koliko dugo može trajati. Postoje studije koje pokazuju da odgovor na antitela kod ljudi može trajati nekoliko meseci (moguće 6 meseci ili duže), ali postoje neke razlike u snazi odgovora u zavisnosti od težine bolesti koju je osoba doživela. Iz prethodnog iskustva sa drugim korona virusima, očekujemo da postoji odgovor koji vremenom opada.

Potrebno nam je više istraživanja da bismo u potpunosti odgovorili na ovo, posebno longitudinalne studije koje prate istog pojedinca tokom vremena kroz različite podatke imunološkog odgovora antitela i ćelija. U ovom kontekstu treba da posmatramo i testiranje koje građani sami sprovode da bi ustanovili nivo antitela. Rutinsko testiranje zbog radoznalosti pojedinaca nema pravog smisla, jer postoji i ćelijski imunitet, koji se ne potvrđuje rutinskim serološkim testovima koji određuju koncentraciju antitela.

• Kakve bi benefite trebalo da imaju osobe koje su se vakcinisale protiv covid 19?

Vakcinacijom se čuva pre svega zdravlje i život. Vakcinacija ne znači da možemo da se opustimo i sebe i druge izlažemo riziku, posebno jer još uvek nije jasno u kojoj meri vakcine mogu da zaštitite ne samo od bolesti već i od infekcije i prenosa. Ova pandemija je i dalje surova stvarnost, a intenzivan prenos još uvek traje. Vidimo znake da se broj slučajeva smanjuje u evropskom regionu SZO, ali smo svedoci jako ozbiljne situacije u svetu, a u ovom tenutku posebno u Indiji. Ostaje ogroman pritisak na bolnice, jedinice za intenzivnu negu i zdravstvene radnike, tako da treba da se vakcinišemo ali i da ne zaboravimo na mere prevencije.

• Gde je Srbija grešila a u čemu se i te kako pokazala kada je u pitanju borba protiv korona virusa?

Srbija je vrlo brzo uspostavila zdravstveni sistem na dva koloseka, nabavila opremu i materijale, testove, izgradila dve nove bolnice. Srbija je postigla zavidan uspeh u vakcinaciji ljudi protiv covid 19, prateći organizaciju i standarde SZO-a time i zaštitila zdravlje i živote ljudi. Takođe, bitna je i solidarnost Srbije u doniranju vakcina susednim zemljama ali i vakcinisanju stranca u zemlji, migranata, jer do sada znamo da niko nije siguran dok svi nisu bezbedni - globalno. Imali smo priliku da svedočimo velikoj posvećenosti zdravstvenih radnika da se pruži pomoć svima kojima je u tom trenutku bila potrebna.

Foto: Marko Jovanović

Sa druge strane, iz više razloga ljudi su se ponašali jako opušteno, što je bio razlog za pogoršanje epidemiološke u više navrata pa i sada. Slično kao i u drugim zemljama, ljudi su umorni, pandemija dugo traje, u kombinaciji sa novim sojevima virusa to su često razlozi zašto imamo ozbiljnu epidemiološku situaciju.

• Rekli ste u jednom momentu da je SZO tražila od Srbije proveru podataka o broju preminulih i zaraženih. Da li je to Srbija uradila, i ima li tu opravdanja za grešku?

Kada su se u javnosti pojavile informacije koje su dovele u pitanje zvanične podatke o pacijentima i umrlima od covid 19 u Srbiji, SZO je u skladu sa Međunarodnim zdravstvenim pravilnikom zatražila objašnjenje ovih navoda. Odgovor nadležnih bio je da su podaci koji se objavljuju u javnosti, a koji su istovremeno i podaci koje Institut za javno zdravlje Srbije prosleđuje SZO, podaci kojima oni u tom trenutku raspolažu. Zvanični podaci koje smo dobili od Instituta za javno zdravlje Srbije bili su u korelaciji sa epidemiološkom slikom koju smo tada svi mogli da pratimo u Srbiji.

• Zna li SZO koliko je u Srbiji preminulo lekara i drugih zdravstvenih radnika od posledica kovida 19?

SZO nema svoj vlastiti izvor informacija, pa se za epidemiološke podatke za Srbiju treba obratiti zvaničnim institucijama Srbije. SZO, inače, podržava Srbiju u sprovođenju studije u bolnicama o faktorima rizika za dobijanje covid 19 među zdravstvenim radnicima. Biće završena u junu ove godine i daće više informacija o uticaju covid 19 na zdravstvene radnike.

• Koja je po vama "fenomenalna" vakcina, i da li ste se vakcinisali?

Najbolja je ona vakcina koja nam je dostupna posebno imajući u vidu da postoji veliki nedostatak vakcina na globalnom tržištu. U Srbiji ljudi imaju tu privilegiju, da mogu da biraju između različitih vakcina. Puno ljudi se zbog toga kolebalo između jedne i druge vakcine, razmišljajući o tome, koja je vakcina “najbolja”. U isčekivanju neke fenomenalne vakcine, ljudi su gubili dragoceno vreme, kako su odlagali vakcinaciju.

Foto: Shutterstock

Stav SZO je sve vreme vrlo jasan - sve vakcine, koje su u upotrebi, trebaju dobiti privremenu dozvolu za upotrebu na osnovu jasnih i strogih kriterijuma. Fenomenalno je, da su naučnici uspeli proizvesti različite vakcine tako brzo. Sada je, kao što sam više puta rekao bitno da se svako od nas vakciniše. Virus se neće staviti pod kontrolu tako što će neko drugi da se vakciniše. Ponašanje svakoga je značajno i kada je u pitanju vakcinacija i preventivno ponašanje.

Vakcinisao sam se protiv covid 19 odmah kada mi je vakcina bila dostupna s obzirom na moju starost i zdravstveno stanje – kao i ostalim ljudima u Srbiji. Smatram da time dopinosim stavljanju ove pandemije pod kontrolu, štitim one koji iz zdravstvenih razloga ne mogu da se vakcinišu, ali pre svega i svoje zdravlje.

• Preti li Srbiji epidemija morbila s obzirom na to da je opala vakcinacija MMR vakcinom?

U toku je Evropska nedelja imunizacije koja je prilika da u kontekstu imunizacije protiv covid 19  podsetimo i na značaj redovne iimunizacije. U 21. veku svako dete ima pravo da živi bez bolesti koje se mogu sprečiti vakcinama, ali ta oboljenja i dalje predstavljaju značajnu pretnju u Evropskom regionu SZO a jedna od tih bolesti su i male boginje. Zbog toga je jačanje imunizacije u svim zemljama i dalje jedno od ključnih pitanja. Zahvaljujući vakcinaciji, svake godine u svetu spreči se pojava između dva i tri miliona smrtnih slučajeva.

Epidemija covid 19 nam je još jednom pokazala značaj imunizacije i da su vakcine ključne za zaustavljanje epidemije i da niko nije siguran dok svi nisu sigurni. Zato je važno da u potpunosti iskoristimo ovu situaciju i da dodatno utičemo na veliku pokrivenost rutinskom vakcinacijom. Ako zanemarimo rutinsku imunizaciju zbog covid 9, uticaj će se osećati dugo nakon završetka pandemije, jer nam se može desiti i epidemija malih boginja. Evropa je jedno od svetskih žarišta malih boginja. Svako od nas može i treba da bude primer - vakcinišite se zbog sebe, porodice i zajednice.

(Telegraf.rs)