• 6

Stari u Srbiji sve manje traže pomoć lekara: Situacija u selima lošija, o većini nema ko da brine

Najveći broj ispitanika smatra da bi veću pažnju trebalo posvetiti brizi za starije, kroz pomoć i usluge, kao i osiguranju njihove bolje zdravstvene zaštite

  • 6
penzioneri

Foto: Mathew Bennett / CDC

U više od dve trećine domaćinstava u Srbiji žive ljudi stariji od 65 godina, a čak trećinu čine samci. U selu je još alarmantnije, budući da se stari u ovim naseljima suočavaju i sa brojnim preprekama u ostvarivanju zdravstvene zaštite, pišu Novosti.

Rezultati istraživanja objavljenog u Posebnom izveštaju o diskriminaciji starijih, poverenice za zaštitu ravnopravnosti, pokazali su da 43 odsto njih ima potrebu za lekarom, ali ga, nažalost, nisu posetili. Sa poteškoćama u kretanju bori se gotovo polovina starijih ljudi na selu, a tri odsto je stalno u postelji ili u kolicima. Subjektivni osećaj života starijih na selu je sumoran i svaki četvrti smatra da živi loše ili veoma loše, dok za većinu život nije ni dobar ni loš, navodi se.

- Stari na selu su u većem riziku od socijalne isključenosti nego od gubitka funkcionalnih kapaciteta za brigu o sebi. Većim delom su izvan institucionalnog sistema usluga za pomoć i podršku starijoj populaciji, a njihov oslonac su neformalne usluge, pomoć i podrška.

Očekivanja od države se baziraju se na položaju i uslovima života - stoji u Izveštaju.

Najveći broj ocenjuje da nikada nisu bili izloženi diskriminaciji (56,4 odsto), petina ponekad, 11 procenata veoma retko, a svega 7,3 procenata ispitanika navode da su često izloženi diskriminaciji.

U gradovima je situacija potpuno drugačija. Njima je neophodna nega u sopstvenom domu, ali i veća dostupnost zdravstvenih i usluga javnog prevoza. Aktuelnu potrebu za podrškom ima 27 odsto, a jedna trećina starijih je u toku 2017. godine imala potrebu za negom u svom domu.

- Kada je reč o dostupnosti usluga starijim sugrađanima, postoji relativno dobra informisanost o institucijama za pomoć i podršku i to bolja informisanost o zdravstvenim uslugama nego o socijalnoj zaštiti - navedeno je u izveštaju.

- Javni prostor i objekti, kao što su pošte, banke, centri za socijalni rad, potpuno su nepristupačni za 16 odsto starih. Bez mogućnosti javnog prevoza u gradovima u kojima žive je 17 procenata, a u gradovima gde postoji, javni prevoz je nedostupan za petinu.

Tako]e, istraživanje Crvenog krsta Srbije je pokazalo, da 66 odsto starijih ima decu koja žive na većoj udaljenosti od njih, a 18 procenata nema decu, što znači da ponekad nemaju na koga ni da se oslone. Ne treba zaboraviti da kod "starijih" osoba koje žive na selu njihova deca takođe spadaju u kategoriju starijih. U čak 63 odsto domaćinstava nema mlađih od 65 godina.

Bela kuga i migracije umanjuju mogućnost porodične podrške u starosti. Jedan od izazova je i to da više od polovine starijih poseduje obradivu zemlju, ali 42 odsto obrađuje samo okućnicu, jer nisu u mogućnosti da rade sve dok samo 14 procenata daje svoju zemlju u zakup.

Kada je u pitanju posedovanje potrošnih dobara vrlo je interesantno da 80 odsto njih ima radio, televizor, zamrzivač, mašinu za veš, a postavlja se pitanje šta je sa ostalih 20 odsto. Mnogi od njih su to imali, ali siromaštvo i tranzicija doveli su do toga da nisu mogli da obnove ili poprave pokvarene ili zastarele aparate.

Vremešni žitelji seoskih sredina su često nezadovoljni odnosom opštinskih službi prema njima u oko 13 odsto slučajeva, nešto manje je nezadovoljno odnosom u zdravstvenim institucijama i ostalim institucijama u gradu. Oko devet procenata starijih od 65 smatraju da se ukućani prema njima ponašaju neadekvatno, što ukazuje na to da su potrebne edukacije na temu starenja i starosti svih službenika u javnim službama.

Podaci ukazuju i na to da približno četvrtina stanovništa Evrope živi u ruralnim oblastima, kao i da je u većini zemalja starenje u ovim oblastima brže i izraženije nego u urbanim sredinama. Istovremeno, u mnogim evropskim državama udeo osoba starijih od 65 godina u populaciji je viši na selu nego u gradu. Svetska zdravstvena organizacija ukazuje da globalizacija olakšava mlađim osobama da migriraju u oblasti koje karakterišu privredni rast i socijalni razvoj, dok stariji ostaju u ruralnim sredinama koje se ne razvijaju i dodatno su lišeni tradicionalnih porodičnih struktura podrške i pomoći.

Kada govorimo o očekivanjima od države, najveći broj ispitanika smatra da bi veću pažnju trebalo posvetiti brizi za starije, kroz pomoć i usluge, kao i osiguranju njihove bolje zdravstvene zaštite. Relativno veliki broj ispitanica svoje zdravstveno stanje vidi kao zadovoljavajuće (37,9 odsto), dok kao loše ili veoma loše ocenjuje 41 procenat starijih žena. Najveći broj ima hronične bolesti i stanja koja izazivaju bol, a zatim slede poteškoće u obavljanju fizičkih aktivnosti.

(Telegraf.rs)

Telegraf.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.

Komentari

  • PRC

    HAHAHA, sada uživaju u demokratiju za koju su se izborili devedesetih, nema više diktature. Mnogi će proći gore od Jovanke Broz.

  • Jova

    Ista prica I u nemackoj lekari se nerado javljaju na pozive I kad se ode njima neljubazni postali kad pitamo osiguranje sta se to desava kazu nista im ne mozemo verovatno su im rekli da smanje dolazak pacijenata a mi placamo I jedne I druge.

  • Нема ко

    Када су млађи приморани да иду у град да преживе. Од пољопривреде се више не живи. А КРКОБАБИЋ КАЖЕ ОМЛАДИНА СЕ ВРАЋА ДА АЛИ ЗА ВРЕМЕ ПРАЗНИКА. ТУГО. ОН НЕ ЗНА ШТА ЈЕ ВИЛА, АШОВ, БУДАК Народе без јаког села нема ни државе

Preporuka sa Weba

by Content Exchange

Google preporuke

Najnovije vesti

Dozvoljavam da mi Telegraf.rs šalje obaveštenja o najnovijim vestima