• 0

Šta povezuje crveni "ju" kiosk, pećinsku fresku i rimski sarkofag? Srpski biolozi rade važnu analizu

Na svim kulturnim dobrima konstatovano je prisustvo cijanobakterija, algi, gljiva i lišajeva, koji svojim porastom i aktivnošću ugrožavaju strukturni i estetski integritet istraživanih objekata

  • 0
Crkva u pećini, selo Rsovci, Stara planina

Foto: screenshot/Youtube/daginjo

Tim naučnika Biološkog fakulteta u potrazi je za prirodnim produktom, koji će biti efikasan u borbi protiv mikroorganizama koji ugrožavaju i oštećuju kulturna dobra.

Osnovni zadatak projekta PROTECTA, koji finansira Fond za nauku Srbije je da otkrije i prepozna vrste mikroorganizama, prouči mehanizme njihovog destruktivnog dejstva i testira im osetljivost na prirodne produkte. Rezultat istraživanja će biti formulacija efikasnog, bezbednog i netoksičnog biocida na bazi produkata metabolizma "dobrih bakterija", biljnih ekstrakata i etarskih ulja, koji bi predstavljao alternativu sintetičkim i agresivnim sredstvima.

U razgovoru za "Novosti", dr Nikola Unković, naučni saradnik na Biološkom fakultetu Univerziteta u Beogradu i rukovodilac projekta, kaže da su najčešći izazivači oštećenja kompleksne zajednice mikroorganizama označene kao "biofilm". U njihov sastav ulaze bakterije, cijanobakterije, alge, gljive, lišajevi... On ističe da su gljive, kao veoma prilagodljivi organizmi, najdestruktivnije za kulturna dobra.

- Za istraživanje, u saradnji sa timom eksperata, odabrane su zidne slike "Isus mladenac" u pećinskoj crkvi Svetih Petra i Pavla u selu Rsovci kod Pirota, kao i u staroj crkvi Svetog Vaznesenja Gospodnjeg u selu Veliki Krčimir kod Gadžinog Hana. Među njima su i kiosk K-67, kultni objekat od plastičnog materijala poznat kao "crveni kiosk" širom bivše SFRJ i kameni sarkofag iz Viminacijuma, koji potiče iz II-III veka i nalazi se u zbirci Narodnog muzeja u Beogradu - navodi Unković. - Osnovni kriterijum pri odabiru, bio je različitost materijala od kojih je napravljeno.

Kako ističe sagovornik, na svim kulturnim dobrima konstatovano je prisustvo cijanobakterija, algi, gljiva i lišajeva, koji svojim porastom i aktivnošću ugrožavaju strukturni i estetski integritet istraživanih objekata.

- U toku su testiranja osetljivosti izolovanih gljiva na prirodne produkte - otkriva dr Unković. - Na osnovu rezultata dobijenih u laboratoriji, konstatovano je da su gljive direktni uzročnici pojave vidljivog porasta plesni i lišajeva, kao i oštećenja u vidu ljuspanja, pukotina, rasoljavanja i promena originalne boje objekata. Tokom istraživanja, u pećinskoj crkvi Svetih Petra i Pavla, prvi put u Srbiji je identifikovana inače retka leprozna forma lišaja. Pre primene na vrednim kulturnim dobrima, uradiće se set opsežnih testiranja na posebno dizajniranim laboratorijskim modelima od materijala, koji čine istraživana kulturna dobra.

Crveni kiosk za viršle u zemički kao eksponat

Foto: Tanjug/Filip Krainčanić

Projekat PROTECTA prati aktuelan svetski trend savremenog pristupa zaštiti kulturne baštine koji podrazumeva sinergiju biologije, konzervacije i savremenih tehnologija, sa akcentom na primenu prirodnih produkata.

- Kamen, drvo, tekstil, metal, plastika, slikarsko platno i boje, poseduju specifičnu bioreceptivnost, odnosno u različitom stepenu su prijemčivi i osetljivi na određene mikroorganizme - kaže dr Unković. - Veoma su bitni i uslovi okruženja u kojima se kulturna dobra nalaze.

U poslednje dve decenije tim naučnika i profesora Biološkog fakulteta aktivno je sarađivao sa različitim institucijama kulture, galerijama i konzervatorskim ateljeima. Sarađuju i sa kolegama iz Zavoda za zaštitu spomenika kulture Slovenije, a bilateralni projekat je put ka učešću u velikim evropskim istraživanjima. U timu je pet istraživača i jedan profesor Biološkog fakulteta Univerziteta u Beogradu, koji sarađuju sa Zavodom za zaštitu spomenika kulture Srbije, Narodnim muzejom, Muzejom nauke i tehnike i Fakultetom primenjenih umetnosti Univerziteta umetnosti u Beogradu.

Inovativni protokol

Tokom istraživanja dizajniran je i primenjen inovativni protokol za utvrđivanje stepena ugroženosti kulturnog dobra primenom savremenih tehnologija. U pitanju su termovizijska snimanja, direktna mikroskopija objekata na terenu, merenje vlage i temperature materijala, uzorkovanje biofilma metodama adhezivne trake i sterilnog brisa kao i određivanje stepena kontaminacije živim organizmima metodom ATP bioluminiscencije na licu mesta, kaže dr Unković. - Uzimanje uzoraka za skening elektronsku mikroskopiju i metagenomske analize, posebno su značajan deo protokola.

Spomenici u Beogradu

- Imajući u vidu tendenciju izgradnje novih spomenika na teritoriji Beograda, naša je želja da dosadašnje iskustvo i znanje iskoristimo za potpuno nova istraživanja koja će biti od velikog značaja za brigu i zaštitu zaostavštine prestonice - kaže dr Unković. - Oni su za naš tim poseban izazov iz dva razloga. Novopostavljeni spomenici nam daju uvid u "nulto stanje" sa aspekta naseljavanja živim organizmima, a sa druge strane od metala su, imaju specifičnu bioreceptivnost i malo su istraženi u svetu.

Video: Poslednje delo genija kojeg su streljale ustaše: Koju tajnu kriju Beračice Save Šumanovića

(Telegraf.rs)

Telegraf.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.

Komentari

Preporuka sa Weba

by Content Exchange

Google preporuke

Najnovije vesti

Dozvoljavam da mi Telegraf.rs šalje obaveštenja o najnovijim vestima