• 7

Narodna verovanja na Vidovdan: Vernici rade ove stvari jer žele da budu zdravi cele godine

Srpska pravoslava crkva i vernici danas slave Vidovdan, jedan od najznačajnih praznika srpskog naroda

  • 7
Sveti Vid, Vidovdan

Foto: Facebook

Vidovdan je jedan od najvećih srpskih praznika, a osim verskih krase ga i narodna verovanja. Ona su različita od kraja do kraja Srbije, a evo koja su najzanimljivija.

Pravoslavni vernici obeležavaju jedan od najvećih srpskih praznika - Vidovdan. Narod Vidovdan dovodi u vezu, s jedne strane sa knezom Lazarom i Kosovskim bojem, a s druge, u arhaičnijoj varijanti, sa svetim Vidom.

Među Srbima i svim Slovenima se verovalo da je Vid svevideće božanstvo, pa se Vidovdan smatra praznikom za oči, odnosno praznikom koji "otvara oči".

Na Vidovdan se proriče i gata, najčešće uz pomoć trave vid, poznate u narodu i kao vidac, vidić, vidovka, vidovčica. Tako devojke često prizivaju vrhovno božanstvo – svetog Vida.

U nekim krajevima Šumadije vidovčica, trava sićušnog prelepog svetlocrvenog cveta, bere se zorom, pre sunca, a u drugim krajevima s večeri. Obično to rade devojke udavače i potapaju je u vodu, pa se ujutru cela porodica umiva radi očnog vida, da ih preko godine ne bi bolele oči.

Na Vidovdan se ne radi u polju, da bi kukuruz zametnuo klipove, niti u vinogradu, da se grožđe ne sasuši i otpadne.

Tog dana bi trebalo probati i zrelo voće, kako bi godina bila zdrava.

Na Vidovdan bi trebalo započeti i ručne radove, pletenje i vezenje.

U Šumadiji i još nekim krajevima je običaj i da se na Vidovdan iznose stvari iz kuće da se “provetre zbog moljaca”.

Na Homoljskim planinama se veruje da godina može da omane ako na Vidovdan nema oblaka, u Gruži da "ptica kukavica koja počinje na Mladence da kuka za kosovskom pogibijom, prestaje da kuka od Vidovdana", a u Šumadiji da na "Vidov dan, u gluvo doba noći, sve vode na Kosovu poteku crvene kao krv", a krvlju kosovskih junaka obojeni su i kosovski božuri.

Vidovdan

FOTO: TANJUG/ DUSAN ANICIC

U okolini Vlasenice je običaj da devojke, ubravši vidovu travu, naliju vodu u lonac koji su kupile bez pogađanja, uzmu malo soli, hleba, detelinu sa četiri lista i jednu tkaninu koju prebace preko lonca i pred spavanje prozbore: "Vide, Vide! Tako ti soli i hleba, zemlje i neba, kaži mi ko će mi biti suđen, dovedi ga na san".

Zašto se slavi Vidovdan

Vidovdan je, prema mišljenju istoričara, važan datum u kolektivnoj svesti srpskog naroda i jedan od temelja kolektivnog identiteta.

Simbolizuje, prema tom konceptu, slobodu, otpor tuđinu, negovanje patriotizma, nacionalnog bića, viteštva i herojstva, ali i prekretnicu posle perioda uspona pod vladarima iz dinastije Nemanjića.

Stradanju srpskih vojnika je posvećen spomenik podignut na Gazimestanu 1953. godine, rad Aleksandra Deroka, dok Spomenik kosovskim junacima, koji je otkriven 28. juna 1904. godine u okviru proslave stogodišnjice Prvog srpskog ustanka, u prisustvu kralja Petra Prvog Karađorđevića, predstavlja simbol Kruševca i delo je srpskog vajara Đorđa Jovanovića.

Posle Kosovske bitke, telo kneza Lazara sahranjeno je u manastiru Ravanica, a u seobi Srba pod patrijarhom Arsenijem Čarnojevićem krajem 17. veka je preneto u fruškogorski manastir Vrdnik.

U Ravanicu su mošti vraćene 1989. godine, na 600. godišnjicu Kosovske bitke.

Video: Vladika Teodosije: Mnogi bi voleli da ne budemo na ovim prostorima

(Telegraf.rs)

Podelite vest:

Pošaljite nam Vaše snimke, fotografije i priče na broj telefona +381 64 8939257 (WhatsApp / Viber / Telegram).

Telegraf.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.

Komentari

  • Dana

    Srećan nam praznik Vidovdan!

    31
    0

    Podelite komentar

  • max

    Slava svim nasim junacima, i hvala im za sve!🙏🏻

    25
    0

    Podelite komentar

  • Христина

    Силни оклопници, без мане и страха, Хладни ко ваш оклоп и погледа мрка, Ви јурнусте тада у облаку праха, И настаде тресак и крвава трка. Заљуљано царство сурвало се с вама… Кад олуја прође врх Косова равна, Косово постаде непрегледна јама, Костурница страшна и поразом славна. Косовски јунаци заслуга је ваша Што последњи бесте. У крвавој страви, Када труло царство оружја се маша, Сваки леш је свесна жртва, јунак прави. Данас нама кажу, деци овог века, Да смо недостојни историје наше, Да нас захватила западњачка река, И да нам се душе опасности плаше. Добра земљо моја, лажу! Ко те воли Данас, тај те воли, јер зна да си мати, Јер пре нас ни поља ни кршеви голи, Не могаше ником свесну љубав дати! И данас кад дође до последњег боја, Неозарен старог ореола сјајем, Ја ћу дати живот, отаџбино моја, Знајући шта дајем и зашто га дајем.

    13
    0

    Podelite komentar

Google preporuke

Najnovije vesti

Dozvoljavam da mi Telegraf.rs šalje obaveštenja o najnovijim vestima