Ušli smo u srce hidrometeorološkog zavoda Srbije: Otkrivamo tajne pomoću kojih se stiže do prognoze

Tačno u 13.15 časova jedan balon, vinuo se u nebo iznad Košutnjaka. To je jedan od četiri koji se na dnevnom nivou oslobađa sa zemlje, istovremeno kada i njegov "kolega" iz Niša. Građanima, a pogotovo deci, oni skreću pogled, sve sa mišlju da su nekom odleteli.. I jesu, ali namenski, da bi prikupili podatke kako bi nam meteorolozi na kraju, isporučili ono što nas sve zanima - vremensku prognozu. 

Ovo jednokratno pomagalo sinoptičara Republičkog hidrometerološkog zavoda, deluje ogromno, a teško je svega 100 grama sa sve baterijskom kutijom. Leti, kako nam objašnjava direktor RHMZ prof. dr Jugoslav Nikolić do 30 kilometara u visinu, kada balon puca i počinje da pada.  

Sve vreme, pritom, dok ne padne, balon šalje podatke o temperaturi vazduha, vlažnosti, pritisku...  

- Republički hidrometeorološki zavod vrši hidrološke i meterološke poslove od opšteg interesa za Srbiju, i obavlja funkciju nacionalne hidrometerološke službe u međunarodnim hidrometeorološkim sisitemima. Za prognozu vremena vrše se prizemna meterološka merenja odgovarajućim instrumentima u meterološkom krugu, kao što je ovaj gde se sada nalazimo. Ta merenja se vrše po strogo utvrđenim pravilima i  standardima Svetske meteorološke organizacije da bi ona bila uporediva. Tako se, na primer, temperatura vazduha  meri uvek u hladu na 2 metra visine, i to je tako svuda u svetu, kao što rekoh, radi uporedivosti podataka.

- Međutim, ta prizemna merenja nisu dovoljna za izradu prognoze vremena. Pored njih, neophodna su i standardna visinska merenja meteoroloških parametara koja se obavljaju lansiranjem meteroloških balona. Oni nose jedan uređaj sa senzorima, koji komuniciraju sa radnom stanicom pri tlu i ogovarajućim satelitima, i oni šalju odgovarajuće podatke. Ti podaci su vezani za temperaturu, za pritisak, vlažnost vazduha i za određivanje komponenti vetra. Balon dostiže visinu od 30 kilometara kada dolazi do pucanja jer se uzdiže na sve manji i manji pritisak, kada se pritom širi i u jednom momentu dolazi do pucaja. To se, otprilike, dešava na nekih 30 kilometara visine - objašnjava za Telegraf.rs prof. dr Jugoslav Nikolić, direktor RHMZ.

Ti visinski podaci nisu samo od značaja za prognozu vremena već i za bezbednost vazduhoplova, kao i veštački uticaj u cilju smanjenja rizika od grada kao elementarne nepogode.

- Baloni se puštaju 4 puta dnevno sa dve lokacije u Srbji. To je Košutnjak, a druga lokacija je Niš. U perspektivi je da obezbedimo još jednu lokaciju na zapadu Srbije. Baloni se, inače, puštaju u isto vreme i sa jedne i sa druge lokacije. U Nišu se to radi daljinski, što se reguliše odavde, sa Košutnjaka, odakle se sve i prati. Balon i senzori uređaja koje on nosi daće nam konkretno profil atmosfere iz sekunde u sekundu, od tla pa do 30 kilometara visine. Dakle sve podatke iz sekunde u sekundi o pritisku, temperaturi, vlažnosti i komponentama vetra.

U trenutku kada se ovaj balon vinuo u nebo, na Košutnjaku, u krugu Republičkog hidrometerološkog zavoda, temperatura u hladu, ona na visini od dva metra iznosila je 36 stepeni.

Košutnjak, nigde hlada nema

Ona koja se objavljuje za Beograd, kako nam kaže direktor, stiže nam iz stanice u Karađorđevom parku.

- Sad smo otvorili vrata kućice. Termometri se, inače, nalaze unutra u hladu, obezbeđeno je provetravanje ali je sprečeno direktno sunčevo zračenje, tako da je ta temperatura po standardima na dva metra visine u hladu, uvek svuda u svetu. Sve druge temperature na nižim visinama - temperatura asfalta, ili temperatura na otvorenom prostoru izložena direktnom sunčevom zračenju, mogu se značajno razlikovati i one su značajno više u odnosu na ovu koja se meri po standardima. Zbog toga ponekad dolazi do nesporazuma - priča nam Nikolić dok proverava dokle su stigle žive u termometru:

- Ovde se nalaze maksimalni i minimalni termometar, i imamo još dva termometra - jedan suvi, jedan mokri. Kod mokrog se navlaži rezervoar termometra sa vodom koja isparava, troši energiju, pa se temperatura snižava zbog isparavanja. Koliki je intenzitet isparavanja zavisi od vlage u atmosferi, a razlika mokrog i suvog termometra određuje relativnu vlažnost u atmosferi.

"Misteriozna lopta"

Pitam ga da li je temperatura koju objavljuju a koja govori koliki je subjektivni osećaj, u stvari, ona realna. NIJE. Ali, ne daj Bož, da ta temperatura bude visoka.

- Subjektivni osećaj zavisi od vlage. Najnepovoljnija kombinacija je visoka relativna vlažnost, koja sa visokom temperaturom daje mnogo nepovoljni subjektivni osećaj. Vi ćete mnogo lakše podneti 45 stepeni, ali sa niskom vlažnošću vazduha - kaže naš sagovornik.

U krugu RHMZ u Košutnjaku pogled mi krade jedna "misteriozna lopta". Dok joj prilazim, ona me konstantno okreće naopačke. Kao da dubim na glavi. 

- Ovo je Kembel-Stokov heliograf, instrument za merenje osunčanosti. Kroz ovu staklenu kuglu stvara se sunčana žiža, koja pada na traku  ispod kugle i ostavlja trag na traci. Traka je sagorevajuća, izgraduisana je da se učita da bi se videlo koliko je tačno bilo osunčavanja tokom dana. Dakle, ovo je instrument za merenje sunčevog sjaja odnosno osunčavanje - objašnjava nam direktor RHMZ i dodaje da je prosek osunčavanja oko 6 sati dnevno, kao i da bude dana kada nema ni minuta.

Računski centar - srce RHMZ

Svi ovi podaci i s visinskih i sa prizemnih stanica RHMZ, i sa većeg dela Severne hemisfere se prikupljaju u računskom centru hidrometeorološkog zavoda, i služe za određivanje prognoze vremena.

- U njemu se ne nalaze obični računari. Imamo sisteme sa više stotina procesora - odmah nam pre nego što smo ušli u računski centar - kaže direktor Nikolić:

- U njemu se prikupljaju svi ovi podaci o kojima smo pričali, i koriste kao početni uslovi za izračunavanje prognoze vremena. Dakle, prognoza vremena se dobija izračunavanjem numeričkih modela i računskih sistema. Sve te podatke naši sinoptičari koriste za izradu te kratkoročne, srednjoročne i dugoročne prognoze vremena.

U stvari, računski centar je srce hidrometeorološkog zavoda.

- U njemu se prikupljaju podaci, analiziraju i šalju podaci u svet.  Njih obrađuju naši sinoptičari za prognoze vremena, kojih u jednoj smeni bude 3, 4. U toku dana, nekoliko puta se dobija računska prognoza ali glavna konsultacija se vrši jednom dnevno. Tada svi sinoptičari razmatraju ansamble modela, različite zemlje imaju svoje modele, međutim, svi ti modeli ne daju jednoznačnu prognozu. Tu dolazi u obzir i iskustvo sinoptičara, koji treba da uzmu u obzir sve modele i u skladu sa našim specifičnostima daju prognozu najprimerniju našim uslovima - objasnio nam je direktor.

Prema njegovim rečima, naš RHMZ je lider u regionu i veoma je prepoznatljiv u Evropi i svetu. Modeli naših stručnjaka se operativno koriste u više zemalja sveta od SAD pa nadalje.

-  Zarad unapređenja prognoze vremena u čitavom regionu inicirali smo i formiranje konzorcijuma za prognozu vremena i taj konzorcijum radi već nekoliko godina. Sličnih konzorcijuma ima samo još 4, formirani su oko najrazvenijenih službi Evrope - Francuske, Nemačke, Ujednjenog Kraljevstva i Skandinavije. Mala Srbija je peta evropska zemlja koja je uspela to da uradi. Time, savetima i alatima smo značajno  doprineli čitavom regionu jer vreme ne poznaje granice - kaže Nikolić i za kraj nas poziva da proverimo dokle je nakon malo više od pola sata puštanja stigao balon:

- Balon se sada nalazi blizu sela Jabuka, na 10 kilometara visine, a gore je, kako nam javlja, sada pritisak 282 hektopaskala, vlažnost je 21 odsto a temperatura -41, 5.

Na dva metra iznad zemlje, u hladu Košutnjaka, da podsetimo, bilo je +36 stepeni.  

(Telegraf.rs)