Ovo je Raisa, majka dvoje dece koja daje bubreg Milici: "Ljudi treba da se drže kao vukovi u čoporu"

Raisa (32), sa decom levo i sa Milicom desno, Foto: Privatna arhiva/Ustupljene fotografije

Pitaju me mnogi kako sam tek tako odlučila da dam svoj bubreg. Ne mogu to ljudima da objasnim. Čim sam videla Miličin apel, neka intuicija je u meni proradila. Odmah sam znala - mogu da pomognem ovoj devojci, moj bubreg će joj odgovarati, uradiću to.

Preporučujemo

Ovako za Telegraf.rs počinje svoju ispovest neverovatna Raisa Lošić (32) iz Banatskog Brestovca, žena koja je potpuno sama rešila da svoj bubreg pokloni Milici Adamović, devojci koju do tada nije ni znala.

Kako, pitala sam je i sama u čudu. Pa ti imaš dvoje male dece. Kako jedna majka dvoje dece tek tako odluči da rizikuje svoj život i da jedan organ samo pokloni drugoj osobi.

- Baš zato. Svojoj deci treba da budem dobar primer u životu. I ja sam vaspitavana da budem čovek, pa se trudim da tako vaspitam i njih. Sin David (11,5) je veliki i odmah je shvatio, a ćerkici Šejli koja ima šest godina i još ni ne zna šta je bubreg, morala sam da ispričam posebnu priču. Ima dve drugarice u parkiću sa kojima se često igra i da bih joj bolje objasnila, rekla sam: "Zamisli da smo u parkiću i da počinje da pada kiša, a mi imamo dva kišobrana. Da li bismo nas dve stale ispod jednog i pozajmile drugi Mii i Andrei, ili bismo oba kišobrana zadržale za sebe? Ona je rekla, naravno da bismo dale. E, onda sam ja odgovorila: Tako i ja imam dva kišobrana, pa ću drugi pozajmiti Milici da ne pokisne - priča ova žena zmaj.

Raisa nije imala lako detinjstvo. Ali kada sam je pitala o tome, počela je da govori smireno, kao o nečemu što je samo bilo deo odrastanja, a sada je deo njene prošlosti.

- Izbegli smo iz Knina. Došao si negde gde nemaš ništa i bilo je mnogo teških trenutaka, i suza i svega... Ta oluja jeste bolna tema, ali sam zbog svih tih stvari mnogo brže odrasla i sazrela. U Banatskom Brestovcu sam završila osnovnu školu. Deca su u početku znala da budu odbojna jer imam neobično ime, a danas već imam prijatelje različitih veroispovesti, koji me i sad guraju i podržavaju. Imati takve prijatelje je veliko bogatstvo - ističe Raisa.

Kako kaže, ponosna je što nekome može dati šansu da normalno nastavi svoj život i taj sjaj u očima, koji Milica sad ima jer je dobila novu priliku za život, ništa ne može da kupi.

- Jedini razlog što sam pristala da istupim javno su komentari pojedinih zluradih ljudi da je Milica kupila bubreg. Milicu već sada doživljavam kao sestru, energije su nam se odmah poklopile i kad sam videla taj njen osmeh, kad sam videla koliko je dobar čovek... Ne mogu vam opisati koliko sam ponosna što joj baš ja mogu dati šansu da nastavi normalno život. Ona je veliki čovek i verujte, ona će tek činiti velika dela - poručuje hrabra Raisa.

Raisa i Milica počele su u Turskoj da rade analize za transplantaciju, a etička komisija zakazana im je 26. avgusta.

- Radile smo juče po dolasku PCR test, sve je prošlo kako treba i snimale smo pluća. Veliki sam optimista i ne razmišljam u negativnom kontekstu. Znam da će sve biti dobro, da ću se vratiti srećnija svojoj deci jer sam uspela nekome da pomognem, i da će Milica nastaviti da se smeje tim njenim predivnim osmehom - navodi ova hrabra žena.

Kako poručuje, "vukovi se drže u čoporu, ptice u jatima, pa i ljudi treba da se drže zajedno".

- Najlepše se osećam kad dobrovoljno dam krv i to preporučujem svima. Lakše je. Nekada pet minuta vašeg vremena nekome znači ceo život, a vama ga ulepšava - zaključuje ona na kraju.

(Telegraf.rs)