"Bebe bacali u potoke zbog plača. To je mogla da bude sudbina i jednog profesora": Surovi običaji kod Srba

Svaki narod ima svoje običaje, među njima su često i oni koji iz današnje perspektive deluje surovije nego u tom periodu. Tako je i kod Srba koji su u želji da sačuvaju kvalitetnu DNK i kvalitetne potomke, navodno pribegavali neverovatno surovim običajima.

Iako već dugo vlada dogma i mit kod nas da smo zbog vladavine Turaka nasledili neke njihove gene, to baš i nije toliko tačno. Pominjalo se pravo prve bračne noći, moguća silovanja Osmanlija nad srpskim ženama, ali nema toliko dokumentovanih dokaza da je toga bilo mnogo da bi se nasledili određeni geni u većini naroda.

Sa druge strane običaji u to vreme Turaka su bili dosta surovi pa su se ta deca začeta iz silovanja Turaka uglavno usmrćivala odmah po rođenju. I ne samo to, do pre 50 godina u jednom delu istočne Srbije je postojao običaj da se detetu koje nije zdravo po rođenju navodno "potpisuje" smrtna presuda.

O tome priča Jovica Krtnić, predsednik društva "Poreklo" i vođa projekta "Srpski DNK".

- U ne tako davna vremena, do pre 100 godina, ta deca koja se rode iz neželjenih trudnoća nisu srećno završavala. Ona su davljena po rođenju ili bacana u potoke. Bili su surovi običaji tada, ali do pre 50 godina bili su običaji da ako dete ne plače kako treba u prvih mesec dana bude udavljeno.

- Znam za primer jednog našeg profesora Medicinskog fakulteta, pokojni je nažalost. On je mogao da doživi sličnu sudbinu. Kad se rodio, deda koji je bio glava kuće procenio je da on ne plače kako treba i rekao je snaji, njegovoj majci, da ga vodi na potok da ga udavi.

Ona je krenula, ali baš kad su stigli do potoka, on je zaplakao iz sveg glasa, pa se majka sažalila, preživeo je i kasnije postao profesor - objašnjava Krtinić.

(Telegraf.rs)