Baka ljubila noge našem vatrogascu na Eviji: Od pokojnog Peđe sam naučio da nema nerešivih zadataka

Kao najbliži saradnik preminulog Predraga Marića, navikao je da se javlja na prvo, najkasnije drugo zvono. Uz njega je bio na terenu i naučio da uvek mora da bude tamo, gde je najteže. Kako ističe, Peđa mu je ukazao na najvažnije - da bude uz svoje ljude, da ih podrži, motiviše, da brine o njima, kako bi svi zajedno na najbolji način brinuli o bezbednosti svih građana Srbije i njihovoj imovini. Da ne postoje nerešivi zadaci pokazao mu je još na početku. Da je teško, nepredvidivo i naporno pokazivao mu je često. A da je srce ispunjeno srećom zbog svakog spasenog života i ispunjenog zadatka nezamenjivo, gotovo svakodnevno.

I zato, kada mu je baš Predrag Marić saopštio da će ga lično predložiti za svog naslednika kada ode u penziju, naš sagovornik kaže da su ga preplavila dva snažna osećanja, ponos, ali i zebnja hoće li biti dostojan naslednika tako velikog čoveka.

Luka Čaušić, vršilac dužnosti pomoćnika ministra unutrašnjih poslova i načelnika Sektora za vanredne situacije, koji je kako i sam kaže, nasledio veličinu sa kojom ne bi voleo da ga upoređuju.

Nije prošlo ni par meseci kako je preuzeo sve obaveze u Sektoru, odmah je bačen u vatru. Jer, vatra ne bira ni mesto, ni vreme. Vatrogasci-spasioci su se herojski sa njom obračunavali čas na jednom, a čas na drugom kraju Srbije, stigli su i do regiona i na kraju, ceo svet zna, i do Grčke. Nisu mislili na umor, na sopstvene živote, na glad i žeđ. Zgarišta su im bila i radno mesto i odmorište. Za to vreme njihove porodice su brinule za njih i čekale da im se najmiliji konačno vrate. Živi i zdravi. I vratili su se. Kao heroji.

U svom prvom velikom intervjuu za medije, Luka Čaušić govori o tome koji su požari ove godine bili najopasniji, koja mu je najemotivnija slika ovog leta, otkriva nam i da je zbog požara na otvorenom prostoru u Srbiji bilo hapšenja, da su nacrtom izmena i dopuna Zakona o zaštiti od požara, predviđene veće novčane kazne, ali i da li je požar u Bloku 70 pretio da zahvati i stambene objekte.

Otkriva i da je intervencija gašenja požara u Kineskom tržnom centru bila jedna od najtežih, da će Novobeograđani dobiti vatrogasnu stanicu mnogo pre nego što misle, kao i da je Srbija u postupku da dobije sistem obaveštavanja sa jedinstvenim brojem 112.

Ponosan je na svoju službu, ali ne dozvoljava da ga rezultati uljuljkaju, već ističe da mora da se radi na unapređivanju. Najviše ističe da svi moramo da budemo svesni rizika, samim tim i oprezni, jer klima više nije tako blaga prema nama, pa svako opuštanje neće biti dobro.

• Teško leto za Sektor za vanredne situacije i Helikoptersku jedinicu Ministarstva unutrašnjih poslova (MUP). Nasledili ste, nažalost, pokojnog Predraga Peđu Marića i odmah "bačeni u vatru". Koliko vam je sve ovo teško?

Svakako je teško doći na ovo mesto posle velikog čoveka, stručnjaka i stratega kakav je bio Predrag Marić. Značilo bi mi da me javnost ne upoređuje sa njim jer sam unapred osuđen na lošiji ishod tog upoređivanja. Godine i godine sam proveo uz njega. Toliko toga smo naučili. Kada bismo imali jednog Predraga Marića u svakoj oblasti našeg društva, mi bismo sigurno bili jedna od najrazvijenih zemalja u Evropi. Svi mi, koji smo ovde radili sa Peđom, imali smo ogromnu privilegiju i da budemo njegovi saradnici i da učimo od njega.

Mi smo silovito krenuli. Ovo je jedno od najtežih leta što se tiče požara na otvorenom. Samo za dve nedelje imali smo više od 850 požara. Od početka godine do danas bilo je oko 10.800 požara samo na otvorenom, što govori da smo bili pod velikim pritiskom. Međutim, i pored toga što smo uspešno gasili neke potencijano velike katastrofe, u smislu širenja požara na veliku površinu šume kod nas, uspeli smo da pružimo pomoć i Republici Srpskoj, Severnoj Makedoniji i na kraju i Grčkoj.

• Moram da vas vratim na momenat kada saznajete da ćete vi biti ono što je bio Peđa Marić.

Kada je Predrag Marić odlučio da ode u penziju, otišao je kao srećan čovek. Naša bol i tuga je još veća što nije uspeo da uživa u zasluženoj penziji. On mi je saopštio da je njegov predlog bio da to budem ja i uopšte mi nije bilo lako iz više razloga. Prvo, teško je naslediti takvog čoveka koji je kroz život ostvario rezultate koji su nedostižni, odgovornost je zbog toga tri puta veća. Naravno, tada sam se nadao da će on da bude sa nama, kao što smo se i dogovarali, sa savetima, ogromnim znanjem koje je imao. I, zaista, njegov odlazak je ogroman gubitak. Ne samo za porodicu, ne samo za službu. Za celu Srbiju. Zamislite generacije studenata kojima bi on predavao, količinu znanja i iskustva kojima bi oblikovao budućnost Srbije.

A, činjenica je da je Peđa zaista strateški postavio ovu službu i da ja samo nastavljam njegovu zacrtanu viziju.

Već 11 godina radim u Sektoru za vanredne situacije, osam godina mi je Marić bio neposredni starešina i bio sam njegov najbliži saradnik. Sa te pozicije sam jasno mogao da osetim odnos i razmišljanje kabineta u odnosu na Sektor, u periodu od 2000-te do sada. Zato mogu odgovorno da tvrdim da Sektor za vanredne situacije nikada nije imao ovakvu podršku kao što ima od ministra Aleksandra Vulina i njegovih najbližih saradnika. Siguran sam da su najsvetliji momenti ove službe tek ispred nas, na dobrobit svih naših građana. Za ovo što kažem imam zaista čvrste argumente i iskreno bih se zahvalio ministru za sve što čini za Sektor. To osećaju svi vatrogasci. Zato sam siguran da ćemo ovu službu uspešno da vodimo tamo gde ju je Predrag Marić video.

• Koje vam je savete dao?

Svakodnevno sam bio sa njim. Učio sam iz njegovog ponašanja, i razmišljanja. Verovatno je bio najstroži prema sebi. On je bio, znate ga i vi, čovek veoma blage naravi, brilijantnog načina razmišljanja, veoma obrazovan, stručnjak i posvećen 24 sata ovoj službi. I, onda je verovatno mislio da ne može baš od svojih saradnika da traži više nego što traži od sebe. Međutim, meni je sasvim normalno bilo da je telefon sa mnom non-stop, tako da mi nije bila neka velika promena kada sam došao na ovo mesto, jer sam navikao da se javljam na prvo, drugo zvono. Tako sada i moji saradnici mene prate.

Ono što je posebno značajno i što mi predstavlja veliku satisfakciju je to što je njegova ćerka Mina, par meseci nakon očeve smrti, izrazila želju da radi u Sektoru za vanredne situacije. Kao kvalitetna, obrazovana osoba i kćerka čoveka koji je zadužio Srbiju, mogla bi da radi gde god poželi. Ali ona je poželela da radi baš ovde, i time potvrdila kakav je njen otac imao stav prema nastavku rada ove službe i šta ona misli o timu koji je nastavio da gradi Peđinu viziju - moćne, ozbiljne i jake služba za vanredne situacije.

• I, rekli ste da bi Peđa bio ponosan.

Nadam se.

Najteži požari, nadljudska borba na Eviji 

• Koliko ste požara ove godine ugasili, koliko je života i kuća spaseno?

Spaseno je na desetine kuća, na desetine života, na stotine hektara. Nažalost, imali smo nastradalih u požarima na otvorenom i u stambenim objektima. Požar je rizik broj jedan u našoj zemlji.

Zbog opasnosti koju nose sa sobom mi iz Sektora za vanredne situacije stalno apelujemo na ljude da budu oprezni kada su visoke temperature. Najveći broj nesreća u požarima nastaje upravo zbog paljenja strnjike ili biljnog otpada. To je požar koji se otme kontroli, jer obični ljudi nisu ni obučeni ni opremljeni da ga gase i onda imamo ljudske žrve i velike materijalne štete.

Tokom 2021. godine evidentirano je ukupno 21.413 vanrednih događaja od kojih su najbrojniji požari - 16.896. Najviše požara je nastalo na otvorenom prostoru - 10.702, zatim na građevinskim objektima - 5.020 i na saobraćajnim sredstvima - 1.174. U svim požarima poginulo je 73 građana, 196 je povređeno, a 210 je spaseno iz požara. U požarima na građevinskim objektima poginulo je 63, povređeno 163 a spaseno 206 osoba. U požarima na otvorenom prostoru poginulo je 8, povređeno 22, a spaseno 4 lica. U požarima koji su nastali na saobraćajnim sredstvima poginulo je 2 a povređeno 11 osoba.

Na hiljade hektara šumskih gazdinstava je spaseno brzom intervencijom kako pripadnika vatrogasno-spasilačkih jedinica, tako i kolega iz Helikopterske jedinice MUP-a.

• Gde je najteže bilo gasiti požar ove godine?

Po obimu i intenzitetu izdvajaju se požari na Mokroj Gori i Čajetini na Zlatiboru, Crnom vrhu kod Priboja i Negbinama kod Nove Varoši. Požar na Mokroj Gori je u jednom momentu pretio je da postane sličan onom iz 2012. godine kada smo izgubili stotine hektara šume. Ljudi kažu da nikada nisu doživeli tako topao i intenzivan vetar na tom području.

• Šta ste uradili?

Dobili smo dojavu oko 17 časova. Već tokom noći angažovali smo više od 100 pripadnika Sektora za vanredne situacije, kao i pripadnike specijalizovane jedinice Civilne zaštite. Gradski štab grada Užica, sa kojim smo izvanredno sarađivali, u toku noći je doneo odluku i probio stotine metara pristupnih puteva. Ministar Vulin je odmah dao odobrenje za korišćenje helikoptera, pa smo sa našim sjajnim kolegama iz Helikopterske jedinice već sutradan taj požar stavili pod kontrolu da bismo ga za 24 sata lokalizovali. To je bio jedan od potencijalno veoma opasnih požara, ali pravovremenim reagovanjem i angažovanjem svih raspoloživih sredstava uspeli smo da se na vreme izborimo sa njim. Sa strepnjom smo čekali jutro.

• Da li su kuće bile ugrožene?

Kuće nisu bile ugrožene, ali je požar pretio da zahvati šumu, vetar je bio promenljivog pravca, što je jako opasno. Borili smo se za svako drvo i brinuli za naše ljude, jer u takvim intervencijma uvek postoji opasnost i samo želite da se ljudi vrate živi i zdravi, da nema ljudskih žrtava,  i da se materijalna šteta svede na minimum.

Bilo je i hapšenja zbog ovogodišnjih požara 

• Koliko je bilo namernih požara, da li je bilo hapšenja i treba li pooštriti kaznenu politiku zbog izazivanja požara? I ministar Vulin je u jednom moment rekao kada su bili požari na jugu, da sumnja da ima podmetnutih.

U Pčinjskom okrugu je za samo pet, šest dana zabeleženo 100 požara, što nije uobičajeno. Ministar Vulin i ja odmah smo otišli dole i održali sastanak sa članovima Okružnog štaba za vanredne situacije, kolegama iz PU Vranje i prekršajnim sudovima. Pripadnici MUP-a su od 5. avgusta do danas na teritoriji cele Republike Srbije, izdali 13 prekršajnih prijava, 45 prekršajnih naloga, 1 lice je privedeno i zadržano zbog namernog paljenja, a za 3 lica izdate su krivične prijave.

Ali nije svaki požar sa namerom izazvan. Često je uzrok požara nemar ljudi, naročito u situacijama kada pale strnjiku uvereni da vatru mogu da drže pod kontrolom, ne razmišljaju da vetar može da proširiti požar i da mogu i sami da stradaju, što se često dešava.

Uzrok većine požara na otvorenom, a godišnje beležimo oko 10.000, je ljudski faktor. Moramo da budemo oprezniji i svesni rizika, klima se menja. Poplave, snežni nanosi, visoke temperature postaju redovna pojava i mi moramo biti uvek na oprezu. Neophodno je veće angažovanje i delovanje inspekcijskih službi.

• Ali, dakle, bilo je hapšenja?

Da, jedno lice je privedeno zbog namernog paljenja slame u Subotici. Pojačano pratimo stanje bezbednosti na terenu, delujemo preventivno, prave se planovi operativnih mera za sprečavanje požara na otvorenom i radimo na identifikaciji osoba koje svojim ponašanjem mogu izazvati požare. Nacrtom izmena i dopuna Zakona o zaštiti od požara, koji je u proceduri, predviđene su veće novčane kazne, a što bi trebalo da utiče da se broj ovakvih prekršaja smanji.

• Pamti li Sektor ovakvo leto, i da li je požar na Eviji bio najzahtevniji?

Da to je bio jedan od zahtevnijih požara, zbog konfiguracija terena, postojećeg biljnog sveta i vetra. Poseban problem po vatrogasce predstavljala je smola koja, kada se zalepi za uniformu, ne prestaje da gori. Videli smo u medijima kako je izgledao požar, ali moram da naglasim da tamo gde su dejstvovali naši vatrogasci požar je zaustavljen i lokalizovan i nije se proširio. Da nije bilo njihove nadljudske snage i borbe izgorelo bi nekoliko sela i hiljade hektara šume. Sličan požar imali smo 2012. godine na Mokroj gori.

• Koliko dugo vatrogasci-spasioci nisu videli svoje porodice?

Do danas na gašenju požara u Srbiji, vatrogasci su proveli 328.203 radna sata, što bi u proseku bilo oko 102 radna sata za svakog vatrogasca. Samo taj podatak vam ukazuje da su ljudi dali više od 100 odsto. Neki od njih nisu videli svoje porodice po 18 dana.

• Meni najtužnija slika jeste sa Negbina, kada vatrogasci spavaju na zgarištu. Koja je vama?

Najveće emocije mi je izazvalo poštovanje građana Evije prema našim vatrogascima. Kada vidite sliku bake koja iz zahvalnosti ljubi nogu našem vatrogascu, na to ne možete da ostanete ravnodušni. Njihovo angažovanje i rad nisu ostali nezapaženi, oni su u Grčkoj bili promoter naše zemlje, doprineli dobrom imidžu. Ljudi u Grčkoj su im zahvalni, aplaudirali su kad god bi videli naš kamion. Ponosan sam što radim sa takvim sjajnim ljudima.

• Vidim, zahvalni ste i Helikopterskoj jedinici. Od komandanta Nenada Nedića sam naučila da nijedan požar ne može da se ugasi samo dejstvom iz helikoptera ako nema akcije na zemlji.

Ja se apsolutno slažem sa komandantom Nedićem i kolegama iz Helikopterske jedinice. Svi u Srbiji treba da budemo ponosni na momke koji rade u toj jednici. Oni su elita ovog ministarstva, sjajni piloti, vrhunski ljudi. Bez pogovora su otišli u Severnu Makedoniju dok su im porodice kretale na odmor na koji je trebalo i oni da idu, ali su oni bili sa svojom jedinicom. Bili su tamo gde je potrebno. Ponosan sam na saradnju koju imamo na terenu, dugo radimo zajedno i razumemo se i bez radio veze. Niti mi sa zemlje, niti onih iz vazduha ne možemo sami da ugasimo požar, timski rad i uigranost ove dve komponente garant je uspeha.

• Postoji li zemlja na koju možemo da se ugledamo ili smo ove godine pokazali da smo mi ti na koje treba da se ugledaju svi?

Imamo razloga da budemo ponosni ali moramo još da radimo kako bi smo ojačali svoje kapacitete. Kada decenijama nešto niste zanavljali i ulagali, ne možete da očekujete da za dve godine odjednom imate sve. Organizaciono, Sektor je na vrlo visokom nivou. Ono što nam nedostaje, jeste kontinuirano opremanje, kontinuiran prijem novih kolega i ti projekti su pokrenuti. Činjenica je da ćemo biti, ne u regonu, već u ovom delu Evrope jedna veoma značajna služba i drago mi je što mogu da kažem da se ide ka tome da Republika Srbija kupi 2 protivpožarna helikoptera koji će umnogome olakšati gašenje požara kako u našoj zemlji tako i u međunarodnim akcijama. To je ogroman iskorak i napredak koji nismo mogli ranije ni da sanjamo. Mislim da drugi treba i te kako da se ugledaju na nas. Ja se zahvaljujem našim medijima što su ispratili angažovanje naših vatrogasaca u Grčkoj. Bio sam ponosan da su i grčki mediji ispratili našu akciju pošto sam bio na Eviji.

• Hoće li Sektor uskoro da dobije pojačanje u kadru, tehnici, finasijama i šta je ono što vam nedostaje? Koliko imate vatrogasaca a koliko bi trebalo da ih imate?

Sada imamo 3.200 vatrogasaca-spasilaca. Svakako, to po evropskim normama nije dovoljno. Međutim, nerealno je očekivati da se odjednom primi 3.000, 4.000 ljudi. Do kraja godine ćemo primiti 300 mladih kolega i veliko mi je zadovoljstvo što je sve više mladih ljudi pokazuje intresovanje za vatrogasnu službu.

Dodatna snaga profesionalnim vatrogascima-spasiocima su i pripadnici Dobrovoljnih vatrogasnih društava, kojih trenutno ima oko 3.000 sa tendencijom porasta broja u narednom periodu. Ministarstvo unutrašnjih poslova poslednjih godina radi na podizanju njihovih kapaciteta, kroz materijalno-tehničko opremanje i obučavanje, čime ćemo povećati mogućnost da pomognu profesionalnim vatrogasnim jedinicama, kao i spremnost na odgovor na vanredne događaje, a sve u cilju podizanja bezbednosti naših građana.

Sektor za vanredne situacije je služba u koju se nije ulagalo 30 godina. Cilj mi je da i u manjim jedinicama, gde su nam stari kamioni, zanovimo vozni park, i da i tamo vozimo kamione koji nisu stariji od 5,6 godina. Od 1990. do 2017. godine Srbija je nabavila 51 kamion i to 2007. godine. Od 2017. do danas nabavljeno je više od 500 vozila – vatrogasnih kamiona, terenskih vozila, putničkih vozila, čamaca i ostale prateće opreme. Kontinuitet nabavke je ono što mora da krasi ovu službu, i drago mi je što smo sada u fazi kada možemo da kažemo da je trenutno veliko ulaganje u našu službu i da je to i plan i u narednom periodu. Jer, ne možete da nabavite 20 kamiona ove godine a narednih pet nijedan. Meni je cilj da paralelno radimo zanavaljanje one stare tehnike koju imamo u manjim jedinicama a da u većim centrima - Beogradu, Novom Sadu, Nišu, Kragujevcu imao najprestižniju.

Ključ je u preventivi 

• Da li bismo sada 2014. godinu, kada bi se ne daj Bože ponovila, dočekali spremniji?

Ne mislim uopšte da je ona dočekana loše, ali svakako od 2014. godine mnogo toga je promenjeno. Sektor za vanredne situacije je od 2017. godine, nabavio stotine novih vozila, formirao i obučio više od 20 Specijalističkih timova za spasavanje i rad na vodi, a te 2014. godine smo imali samo 6 timova. Sada ih imamo 27, u svakoj organizacionoj jedinici Sektora za vanredne situacije. Mnogo su uradili i ostali subjekti, vodoprivredna preduzeća i ostali iz sistema zaštite i spasavanja.

Ministar Vulin je po postavljenju, kao komandanat Republičkog štaba za vanredne situacije, prepoznao važnost preventive u celom odgovoru na vanredne događaje i izdao nalog na osnovu koga je od početka godine tim MUP-a na čelu sa državnim sekretarom Bojanom Jocićem, obišao 55 lokalnih samouprava. Razgovarali smo sa predsednicima opština, sa članovima štabova, kako bi skrenuli pažnju na ogromnu važnost preventivnog delovanja i da je potrebno da se radi onda kada se ništa ne dešava.

Od 2014. operativni odgovor je daleko brži, komunikacija između državnih organa, lokalnih samouprava i svih ostalih činilaca iz sistema zaštite i spasavanja daleko bolja. Republički štab je, na osnovu sastanaka u ovim lokalnim samouprava koje smo do sada obišli, doneo odgovarajuće zaključke sa nizom konkretnih mera koje je neophodno preduzeti, pronaći mogućnosti i predložiti načine za njihovo urgentno rešavanje. Napravili smo dobar pomak, 43 lokalne samouprave već su preduzele određene radnje dok ostale prave kratkoročne i dugoročne planove, u zavisnosti od nivoa problema. To je pokazatelj da je ova akcija Ministastarstva unutrašnjih poslova ispravna. Nastavićemo dalji rad u tom pravcu.

• Šta to konkretno znači za lokalnu samoupravu?

Više nema mogućnosti da se kanali ne čiste po dve, tri godine i malo jača kiša napravi poplavu. Oni moraju da budu pročišćeni, a ulaganje u preventivnu zaštitu sada je obaveza. Jer, ulaganje u preventive je sprečavanje velikih materijlanih šteta za koje su potrebna sredstva za obnovu. Lokalni štab za vanredne situacije na čijem čelu je predsednik opštine ili gradonačelnik, prva je linija regaovanje i smanjenja rizika od katastrofa. Sektor za vanredne situacije je s jedne strane koordinator, a sa druge, naše neposredno zaduženje i nadležnost je spasavanje ljudskih života i imovine. Ne možemo mi da angažujemo mašine koje će da čiste korito ali to može da uradi lokalni štab za vanredne situacije.

Prvi put u istoriji mi idemo u svaku lokalnu samoupravu. Jug i istok Srbije imaju različitih rizika, od bujičnih poplava, požara, snežnih nanosa dok u Vojvodini paljenje strnjika pravi problem na putevima i to je ozbiljan bezbednosni problem. Identifikovali smo u deset, 15 okruga moguće rizike i zajedno radimo da se rizik smanji.

Niko nije uspeo da pobedi prirodu, ali na nama je da damo sve od sebe da posledice budu što manje. Videli smo šta se desilo u Nemačkoj, ali mislim da sa jednim konstantnim opremanjem ove službe, konstantnim usavršavanjem njenih pripadnika, i čitavog sistema zaštite i spasavanja, nismo samo mi - MUP, vojska, nego svi državni organi, samo zajedničkim snagama možemo biti pripremljeni za buduće izazove na koje, nažalost, moramo biti spremni da se suočimo.

• Koliko su građani spremni da učestvuju u svemu?

Potrebno je raditi na podizanju svesti kod ljudi i mi smo usmereni na to. Kada imate visoke temperature, jedan opušak od cigarete izbačen kroz prozor može da napravi štetu i da na desetine i stotine ari ili hektara šume izgori, a može da dođe i do ljudskih žrtava. Ne samo da nije pristojno bacati i zagađivati okolinu već može da dođe do velikih posledica. Isto to važi i za bacanje smeća u reke. Ako apeli koje upućujemo preko cele godine ne urode plodom, ostaje nam da zajedničkim radom i inspekcijskih službi i prekršajnih sudova i lokalnih samouprava i nas samih, preduzmemo određene mere kao što je jačanje kaznene politike. To je ono što spasava živote i imovinu.

Novi Beograd uskoro dobija vatrogasnu stanicu 

• Da li je konačno poznat uzrok požara u Kineskom tržnom centru u Bloku 70?

Gašenje požara u Kineskom tržnom centru, sa oko 127 vatrogasaca i preko 50 vozila, jedna je od najtežih intervencija od nastanka Vatrogasno-spasilačke brigade Beograd. Prema rečima komandanta, veoma iskusnog čoveka, to je bilo najveće angažovanje ljudstva i tehnike poslednjih decenija, kada je u pitanju gradsko jezgro. Moram da napomenem da je od 360 objekata 230 spaseno i sreća da nije bilo ljudskih žrtava. Ogromnim trudom i zalaganjem uspeli smo da spasemo više od pola objekta, a veoma je teško kada se na licu mesta suočite sa ljudima koji su izgubili toliku imovinu. Što se tiče utvrđivanja uzroka požara, istraga je i dalje u toku.

• U momentu kada su se vatrogasci borili sa tom vatrenom sihijom, na društvenim mrežama su se pojavili komentari i to političara da je to još jedan dokaz da je Novom Beogradu neophodna vatrogasna stanica. Kada će je Novi Beograd dobiti?

Novi Beograd mora da dobije svoju vatrogasno-spasilačku stanicu i mislim da će ona da bude izgrađena mnogo pre nego što se misli. Mi branimo Novi Beograd iz Vatrogasno-spasilačke čete Zemun, i iz Vatrogasno-spasilačkog bataljona Voždovac. Svakako, u ovom slučaju brzina nije bila presudna. Mi smo veoma brzo stigli. Ministar Vulin je kao jedan od strateških opredeljenja, vezano za nadležnost Sektora, odmah rekao da Novi Beograd mora da dobije vatrogasnu stanicu.

• Predsednik Vučič je nedavno komentarišući požare kazao da nam je potreban bolji sistem obaveštavanja, da li je nam je potreban i šta bi to, u stvari, podrazumevalo?

Nisam zadovoljan sadašnjim sistemom obaveštavanja. Republika Srbija je u postupku uvođenja sistema obaveštavanja 112, evropskog broja za sve vrste vanrednih događaja, one iz nadležnosti policije, hitne pomoći i svih službi. To nije puki broj, već čitav sistem od identifikacije gde se nalazi pozivalac preko najbržeg mogućeg delovanja do obaveštavanja građana. Mi smo u postupku dugo godina i mislim da smo sada na putu da zaista počnemo da sprovodimo, opremamo i da obučavamo ljude da imamo jedan moderan sistem 112. Mislim da je to neophodno ne samo zbog evropskih normi, već i zbog zbog nas samih.

• Pre nekoliko godina imali smo veliku akciju kontrole kafića, restorana zbog nedostatka protivpožarne zaštite, elaborata, tehničkog prijema. Da li je na redu opet jedna takva kontrola?

Pored sjajnih vatrogasaca-spasilaca, u Sektoru za vanredne situacije je i Uprava za preventivnu zaštitu koju čine visokoobrazovni inženjeri, kao i Uprava za upravljanje rizikom. Naši inženjeri koji se bave poslovima preventivne zaštite, zaista se trude da iskontrolišu što veći broj najrizičnijih objekata, a u toku je i vanredni inspekcijski nadzor tržnih centara. Uzimajući u obzir da se u njima okuplja veliki broj ljudi, posebna pažnja je usmerena na to da li se u ovim objektima drže, skladište i upotrebljavaju zapaljive tečnosti, i gasovi, naročito TNG boce, i da li se skladište zapaljive mateije, koje predstavljaju opasnost od nastanka i širenja požara i time onemogućavaju brzu i sigurnu evakuaciju.

• Jedan od prvih izazova vam je bio uklanjanje bombe na Banovom Brdu, koliko su česte takve akcije i da li Beograd leži na bombama?

Nažalost, čitava teritorija naše zemlje ima dosta neskplodiranih ubojnih sredstava NUS, što su ostaci ratova koji su se, na žalost vodili na teritoriji naše zemlje. 25. aprila više od 400 pripadnika MUP-a učesvovalo je u velikoj akciji uništavanja bombe iz Drugog svetskog rata težine 242 kilograma sa eksplozivnim punjenjem od oko 126 kilograma. Angažovanje timova za uništavanje neeskplodiranih ubojnih sredstava Sektora za vanredne situacije na godišnjem nivou je 250 puta. Prosečno se godišnje ukloni 2.000 komada NUS-a.

Na teritoriji Srbije operativna su 4 ovakva tima. Imajući u vidu da je Beograd bombardovan u više navrata, može se očekivati da postoje neuralgične tačke što smo i imali prilike da vidimo 2017. godine, kada je uništena avio-bomba težine oko 500 kilograma. U slučajevima uništavanja ovih neeksplodiranih ubojnih sredstava primenjuju se dodatne mere pirotehničke bezbednosti, to jest pirotehničari prate zemljane radove, odnosno vrše nadzor radova. Timovi NUS intervenišu u najkraćem roku i pronađena sredstva se odmah uklanjaju ili na mestu na kom su pronadjena, ukoliko za to postoji mogućnost, ili na drugoj unapred pripremljenoj lokaciji za uništavanje.

• Bojite li se onoga što dolazi kišne jeseni, jake zime?

Mi u Sektoru za vanredne se ne bojimo izazova, ali u svakom slučaju smo oprezni i obučeni. Imaćemo uskoro jednu veliku vežbu koja će da bude provera celog sistema zaštite i spasavanja gde će biti uključeno 50-ak opština. Obuka, preventivno delovanje i dobra komunikacija između svih državnih organa i lokanih samouprava i javnih preduzeća i svih činilaca u sistemu zaštite i spasavanja, su preduslov da se što spremnije susretnemo sa budućim izazovima kojih će, nažalost, biti samo više a ne manje.

(Telegraf.rs)