• 0

U Srbiji održano više od 100 onlajn suđenja: "Ona treba da budu izuzetak, a ne pravilo"

U našoj zemlji takva procedura bila je obavezna samo u slučajevima kršenja samoizolacije, struka kaže da treba još ustanoviti za koja dela ona treba da se održavaju

  • 0
suđenje, čekić

Foto: Pixabay/succo

Evropski sud za ljudska prava nema ništa protiv da sudija saslušava svedoke čak i preko svog ličnog kompjutera, a naši krivičari poručuju da je mogućnost suđenja na daljinu neophodno predvideti zakonom, ne kao pravilo, već kao izuzetak kojim bi bile obuhvaćene različite situacije u budućoj praksi.

U svim osnovnim sudovima u Srbiji održano je tokom vanrednog stanja prošle godine 100 suđenja okrivljenima za kršenje izolacije, to jest za krivično delo „Nepostupanje po zdravstvenim propisima za vreme epidemije”, putem aplikacije „Skajp”. Okrivljeni i branilac su bili u posebnoj pritvorskoj jedinici, a sudija i tužilac u sudnici. Još tri takva suđenja održana su zbog drugog krivičnog dela – nasilja u porodici, piše Politika

Ovaj podatak je rezultat opsežnog istraživanja Foruma sudija Srbije, koje su na savetovanju krivičara na Zlatiboru predstavili Dušan Dakić, sudija Osnovnog suda u Novom Sadu i Ivana Milovanović, sudija Osnovnog suda u Nišu.

Suđenja su bila ekspresna, pa su se pojedina završavala presudom u istom danu kada je podnet optužni predlog, naveli su istraživači. Kada su sudije utvrđivale identitet okrivljenih preko ekrana kompjutera, imale su puno poverenje u zaposlene u pritvorskim jedinicama, koji su potvrđivali podatke iz ličnih dokumenata, što ukazuje da su bili u prostorijama s okrivljenima prilikom saslušanja.

Sudije se nisu mnogo upuštale u to da li se poštuje pravo okrivljenog na poverljiv razgovor s advokatom, a samo u malom broju slučajeva pitale su okrivljene šta misle o suđenju putem „Skajpa”. Većini okrivljenih za kršenje samoizolacije to je bio prvi kontakt s krivičnim sudom jer ranije nisu osuđivani, a pritvor im je produžavan zbog opasnosti da će ponoviti krivično delo, uz sumnju da su zaraženi virusom korona.

- Znatan broj ovih predmeta, nakon ukidanja prve presude, okončan je oslobađajućim presudama ili tako što su viši sudovi izricali znatno blaže krivične sankcije od prvostepenih -  navodi se u publikaciji „Suđenje na daljinu – pravni okvir i praksa”, koja je podeljena učesnicima savetovanja krivičara na Zlatiboru.

Tačan broj oslobađajućih presuda i ublaženih kazni nije naveden.

Istraživanjem su obuhvaćeni svi prekršajni, osnovni i viši sudovi u Srbiji. Utvrđeno je da pred višim sudovima nije vođen nijedan krivični postupak na daljinu, dok je od sudova za prekršaje takvu praksu imao samo Prekršajni sud u Nišu, i to u 149 slučajeva u vezi sa zabranom kretanja (policijski čas) i u šest predmeta zbog kršenja hitnih mera zaštite od nasilja u porodici.

Od početka pandemije kovida 19 mnoge zemlje širom sveta primenjivale su posebna pravila za suđenja na daljinu u parničnim, upravnim i privrednim sporovima, pa i kada je reč o krivičnim suđenjima. Zbog sprečavanja zaraze fizičko prisustvo okrivljenih i svedoka bilo je zamenjeno ekranima i mikrofonima. Neki su se javljali uživo od kuće, a neki iz pritvora u drugom gradu.

U našoj zemlji takva procedura bila je obavezna samo u slučajevima kršenja samoizolacije. Međutim, jedno od osnovnih načela našeg Zakonika o krivičnom postupku (ZKP) jeste načelo neposrednosti, što znači da okrivljeni mora biti prisutan, osim u izuzetnim slučajevima suđenja u odsustvu koje zakon precizno navodi, kao i zbog vređanja dostojanstva suda i narušavanja reda od strane okrivljenog.

Ako se razmišlja o uvođenju suđenja na daljinu, trebalo bi izvući iskustva iz vremena vanrednog stanja, rečeno je na savetovanju krivičara na Zlatiboru. Jedno od ključnih pitanja jeste da li će okrivljeni imati mogućnost poverljivog razgovora s advokatom i kako će se taj razgovor odvijati u uslovima suđenja na daljinu. Pored toga, neophodno je da naši sudovi imaju odgovarajuću platformu i opremu za prenos jasne slike i zvuka i da zaposleni u pravosuđu budu obučeni za rad s takvom opremom. Video-link se već primenjuje za ispitivanje posebno osetljivih svedoka, ali to nije dovoljno.

Potrebno je zakonom predvideti mogućnost šire primene video-linka za preduzimanja procesnih radnji, ali tako da to ne bude pravilo, već izuzetak, naročito ako je to u interesu žrtava i svedoka. Norma treba da bude takva da obuhvati moguće slučajeve u praksi, uz poštovanje ljudskih prava okrivljenih, ali da isključi mogućnost zloupotreba – rekao je prof. dr Stanko Bejatović, predsednik Srpskog udruženja za krivičnopravnu teoriju i praksu.

Sudija Dušan Dakić iz Osnovnog suda u Novom Sadu istakao je da postoje presude Evropskog suda u Strazburu koje postavljaju standarde za suđenja na daljinu. Konvencija o ljudskim pravima dozvoljava takve krivične postupke, uz uslov da ne bude povređeno pravo na pravično suđenje iz člana 6, a to podrazumeva i da javnost može da prati suđenje i da okrivljeni ima sve zvučne i vizuelne mogućnosti da aktivno učestvuje u postupku izvođenja dokaza.

– Prisustvo okrivljenog u sudnici može se tumačiti na više načina, pa se postavlja pitanje da li je to samo fizičko prisustvo. Potrebno je definisati kriterijume za koja dela i u kojim situacijama se može sprovesti suđenje na daljinu. Ako okrivljeni insistira da bude u sudnici, onda treba da bude prisutan. Važno je da postoje pravila, tako da se ne postavi pitanje diskriminacije – zašto se nekima sudi na daljinu, a nekima ne – kaže sudija Dakić.

Čuo se i predlog da postupke putem video-linka prate dve kamere u prostoru za saslušanje, jedna koja će snimati samo okrivljenog ili svedoka, a druga koja će davati pregled cele prostorije kako ne bi bilo sumnje u to da je još neko prisutan i utiče na odbranu ili svedočenje. S druge strane, i okrivljeni bi trebalo da vidi celu sudnicu, a ne samo likove na ekranu. To će biti značajno i prilikom unakrsnog ispitivanja, kao i tokom suočenja sa svedocima.

Još jedan način da se obezbedi verodostojnost iskaza je uvođenje programa „Njutn diktat”, koji trenutno pretvara izgovorene reči u tekst, to jest sudski zapisnik u koji imaju uvid svi učesnici postupka, ali pritom trajno čuva glas na audio-zapisu, koji se uvek može proveriti i po potrebi veštačiti.

Specijalne platforme za suđenja

Neke aplikacije pokazale su se u svetu kao nepogodne za očuvanje privatnosti učesnika u krivičnom postupku. I pored toga što su suđenja javna, ne treba dozvoliti mogućnost neovlašćenog video-konferencijskog „upada” i objavljivanje snimaka na društvenim mrežama. Zato se u nekim zemljama već koriste posebne internet platforme, koje su sigurnije i naročito dizajnirane za suđenja. Tako je u SAD sve više u upotrebi aplikacija „CourtCall”, dok je u Engleskoj i Velsu za velika suđenja s porotom započet pilot-projekat s platformom AVMI.

(Telegraf.rs)

Podelite vest:

Telegraf.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.

Komentari

Preporuka sa Weba

by Content Exchange

Google preporuke

Najnovije vesti

Dozvoljavam da mi Telegraf.rs šalje obaveštenja o najnovijim vestima