Marko je doživeo ribolovačko čudo i 2 puta upecao istog soma. Sudbina htela da se opet sretne sa grdosijom

Foto: Privatna arhiva

Marko Jovanović (22) svoje detinjstvo proveo je u Kočinom selu, 50 metara od Velike Morave. Odrastanje u blizini reke učinilo je da ovaj momak razvije veliku strast prema pecanju, a u ribolovačkim krugovima proslavio se nakon što je nedavno u Seni dva puta ulovio istog soma.

Preporučujemo

- Naučio sam da hodam, pa da držim štap u rukama. Uvek sam gledao prvom prilikom da sa ocem ili komšijom odem na pecanje, bio je to čitav doživljaj za mene - počinje svoju priču za Telegraf.rs ovaj momak.

Ribolov, kako kaže, za njega nije samo "opuštanje pored reke, već svojevrstan "čin nadmudrivanja".

Međutim, okolnosti su Marka naterale da u svom tinejdžerskom dobu napusti ovu seosku idilu i nastani se, sudbonosno, opet u blizini reke. Ovog puta nadomak Sene i Pariza.

- Počeo sam tada da se bavim ribolovom šarana, koji je jedan od najvećih "boraca" slatkih evropskih voda. Šaran je pametan i samim tim težak za ribolov. Međutim, posle dosta godina u meni se stvorila želja da upecam soma. Imam sreću što živim nedaleko od Sene, pa sam odlučio da sebi nađem mesto koje smatram odgovarajućim ribolovu ove životinje - objašnjava Marko.

Tako je krenula Markova avantura lovljenja jedne od najvećih slatkovodnih životinja.

- Posle sedam dana upornog izlaska na vodu nisam imao sreće ili tehnike, pa nisam upecao baš nijednog. Osme večeri dolazim na to isto mesto, ali je bilo zauzeto, što je bio jako dobar znak, jer najbrže naučimo uz pomoć saveta drugih ribolovaca. Pun energije i samopouzdanja došao sam ponovo. I za par sati tri lepih somova je bilo na suvom. Punog srca i osmeha na licu sam se te veceri vratio kuci - kaže Marko i dodaje:

- Tada sam odlučio da na sledećem izlasku napravim prenos uživo, ako se nađem u borbi sa nekom "grdosijom". Bio je to veliki "bum" te večeri. Tada se među somovima koje sam lovio ušunjao jedan specifičan. Posle žestoke borbe i par pogleda dobio je nadimak "battle scar", zbog svog ožiljka na donjoj vilici i isečku na repu. Dugačak je bio oko dva metra, pravi kapitalac. Pošto sam ga ulovio i pustio, odplivao je u svoje stanište. Nije mi palo na pamet da ću ga opet videti.

Ponovni susret

Ipak, sudbina je htela da se ovaj susret ponovi prošlog vikenda.

- U međuvremenu sam upoznao još dva momka i odlučili smo zajedno da odemo na pecanje. Stigao pre njih, pa što brže i bolje zabacio na mom mestu. Padao je lagano mrak, a ja sam i dalje nešto čačkao oko štapova. Dok sam to radio osetio sam u mraku kako stalak počinje drsko da se klati. Brzo sam ga zgrabio i stupio u kontakt sa ribom na kraju kanapa. Posle desetak minuta mukotrpne borbe, bolova u leđima i utrnulim rukama, poznat brk je provirio na površinu - objašnjava Marko.

Tada je uočio već poznati ožiljak.

- Taj ožiljak me ostavio bez teksta. Opet sam ga upecao! To je on, "battle scar" je opet došao na moj mamac jači i veći. Bio je to vrhunac mog ribolova.

Markov ribolovački podvig oduševio je mnoge, a neki nisu mogli da se ne zapitaju u čemu je njegova tajna, na šta Marko sa osmehom odgovara:

- Koristim granule za pse. U Francuskoj je dozvoljeno ljudima koji žive na brodovima da ostatke svoje hrane bacaju u vodu, na šta se som brzo adaptirao. Zato čak koristim granule sa aromom govedine.

Važno je naglasiti da Marko svoje ulove uvek ponovo vraća u vodu. To je jedan od razloga zbog koga je ova situacija oduševala domaće ribolovce.

- Ovakvi kapitalci su vrlo retki kod nas. Ovde 90 posto ribolovaca svoje ulove pušta nazad, što je ređe u Srbiji, pa znači da su veće šanse da će riba porasti do te veličine.

Zato kao odgovor na pitanje kako je dva puta upecao istog kapitalca kaže:

- Pusti pa uz mnogo sreće ćeš možda sresti istog ponovo.

(Telegraf.rs)