• 4

Pravoslavni vernici danas slave Srđevdan: Evo šta se trude da ne rade zbog verovanja

Ovaj praznik je u crkvenom kalendaru obeležen crnim, masnim slovima, pa ne bi trebalo raditi kućne poslove

  • 4
Sveti Srđa i Vakho, Srđevdan

FOTO: wikipedia.org

Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici danas slave slavu posvećenu Sv. Srđu i Vakhu, koji su prema legendi bili rimski dostojanstvenici na dvoru cara Maksimijana (Marko Aurelije Valerije), savladara cara Dioklecijana (286-305). Za ovaj dan, kao i za veliki broj svetaca, vezuju se brojna verovanja.

Zemljoradnici (ratari) naročito paze da na Srđevdan ne izlaze sa volovima u polja, jer na taj dan ne valja orati. Danas je sve manje ljudi koji se bave poljoprivredom u toj meri da čitav dan provode na polju, ali se to može odnositi i na one koji se rekreativno bave uzgajanjem pojedinih biljaka, ili rade u dvorištu. Zato, ukoliko imate baštu ili gajite biljke, danas nemojte da se bavite time, odmorite.

Srbi nazivaju ovaj dan Srđevdan i veruju da tog dana treba da se leče svi koji boluju od srdobolje i bolesti kostiju.

U selima oko Valjeva veruje se da je Sveti Srđa zaštitnik obućara, te su ga obućari praznovali i na njegov dan nisu radili.

Takođe, ovaj praznik je u crkvenom kalendaru obeležen crnim, masnim slovima, pa ne bi trebalo raditi kućne poslove.

Sv.Srđa i Vakhu zbog pripadnosti hrišćanskoj veri i odbijanja da se poklone rimskim bogovima pogubljeni su u Siriji, gde je njihov kult uspostavljen i odakle se raširio po istoku.

Sam car Maksimilijan je naredio da im se oduzmu vojnička odela i svi znaci časti, dostojanstva i čina. Potom ih je poslao u izgnanstvo u Aziju svom namesniku Antiohu.

Namesnik je pokušao da ih ubedi da se odreknu Hrista da bi sebe spasli beščašća, muka i smrti, ali oba svetitelja ostali su čvrsti u svojoj veri. Sveti Vakho izdahnuo je pod batinama namesnikovih vojnika, a sveti Sergije odmah potom bio je mučen i posečen u gradu Rosafu u Siriji.

Oba ova mučenika i viteza vere Hristove stradali su oko 303. godine.

Sv. Sergije naročito je bio poštovan u gradu Resafi, gde je pogubljen, koji je jedno vreme nosio ime "Sergiopolis" i u 6. veku bio veliko hodočasničko mesto čitavog Istoka.

Ova slava je u srednjovekovnoj Zeti bila jedna od značajnijih. O tome svedoči i crkva Sv. Sergija i Vakha na Bojani, koja je bila mesto gde su sahranjivani vladari dinastije Vojislavljević u 11. i 12. veku.

Nakon obnove krajem 13. veka, od strane srpske kraljice Jelene Anžujske i njenih sinova Dragutina i Milutina, ta crkva je mogla da primi 3.000 vernika.

Prema jednoj legendi, prilikom prenosa moštiju Svetog Save iz Trnova, u Mileševu su prenete i mošti Sv. Sergija i Vakha, gde je od ranije postojao kult ovih svetitelja, o čemu svedoče i njihove freske iz najranijeg perioda freskopisa u Mileševi.

Video: Srbi plakali i celivali mošti ruskih svetaca: Oni su nam jedini spas

(Telegraf.rs)

Podelite vest:

Pošaljite nam Vaše snimke, fotografije i priče na broj telefona +381 64 8939257 (WhatsApp / Viber / Telegram).

Telegraf.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.

Komentari

  • Licemerka

    Sretna slava.🤥🤥

    3
    0

    Podelite komentar

  • Dana

    Sretna Slava svima koji Slave.

    10
    1

    Podelite komentar

  • Srdoje

    Retko ime kod nas, ali se susrece.Davalo se, ako su prethodna deca umirala, pogotovu, ako bi jedan od blizanaca umro, kako bi se ovaj rasrdio da ne dodje po njega. ( narodno verovanje u Zupi)

    2
    0

    Podelite komentar

Google preporuke

Najnovije vesti

Dozvoljavam da mi Telegraf.rs šalje obaveštenja o najnovijim vestima