Kon o broju preminulih: Letos nije trebalo prećutno pustiti sve. Ako ovako nastavimo, sledi masovno obolevanje

, Telegraf

*Antivakserima neću oprostiti što su me nazivali Mengelom * Situacija je katastrofalna * Doček Nove godine verovatno uz kovid propusnice *Potrebna sinhronizovana primena mera *Jedan od predloga je da raspust počne ranije

Predrag Kon intervju

Foto: Tanjug/Vlada Srbije/Slobodan Miljević

Kovid 19 i dalje ozbiljno preti, naredne dve nedelje ćemo sigurno imati još ovako visoke brojeve, a kada i počnu da se spuštaju, to će jako dugo trajati, kaže u intervjuu za Telegraf.rs epidemiolog dr Predrag Kon, član Kriznog štaba za borbu protiv korona virusa. Odgovarajući na pitanje šta bi uradio da je sada početak epidemije, a na osnovu sveg iskustva, između ostalog kaže da nije letos trebalo prećutno sve pustiti kao da virus ne postoji.   

Prema njegovim rečima, epidemiološka situacija je katastrofalna. Otkriva da je jedan od predloga i da đaci ranije odu na raspust, ali ističe da bez važenja kovid propusnica u ugostiteljskim objektima 24 sata i zatvaranja na 10 dana svega posle 17 časova osim apoteka, pumpi i prehrambenih objekata, neće biti značajnog pomaka. I, vakcinacije, naravno.

Za sada se ne zna da li će one važiti i u tržnim centrima, za sportske i kulturne događaje. Poziva građane da slave u porodičnom okruženju, pretpostavlja da će se Nova godina čekati uz kovid propusnice, ali još ništa tačno ne prejudicira, i napominje da nema razloga da se misli da je broj preminulih ove godine drugačiji u odnosu na prošlu, za koju su analize pokazale da je broj preminulih tri puta veći.  

  • Kakva je trenutno epidemiološka situacija, jedni kažu da je vanredna, drugi da je katastrofalna?

- Negde je vanredna u delovima Srbije, ali je, uglavnom, sveukupno gledana katastrofalna situacija. Neprekidno održavamo na maksimumu popunjenost kapaciteta u bolnicama određenih za kovid. To se kreće negde od 6.500 do 6.700 popunjenih postelja. Određene kovid bolnice nemaju nikakve rezerve nego im broj slobodnih mesta zavisi od broja otpuštenih i, nažalost, preminulih. Takva situacija, nažalost, jeste katatrofalna bez obzira na manji broj u odnosu na maksimume hospitalizovanih koje smo nekada imali.

- Pokušava se što je više moguće sačuvati kapacitete za non-kovid pacijente. To je nama sada jedan od vrlo značajnih problema jer, kovid jako dugo traje i posledice nepravovremenog lečenja non-kovid pacijenata se vide i kroz broj umrlih, kao ukupne posledice ove cele epidemije.

  • Često pominjete da imamo više preminulih u odnosu na cifre sa kojima raspolažemo. Koliki su, zaista, ti brojevi?

- Prvo, moram da naglasim da su to procene. Svojevremeno sam te procene uradio za prvi period epidemije, da bi nam one, upravo, poslužile kao orijentir. Tada sam pokazao da je skoro tri puta više preminulih ljudi koji su povezani sa kovidom a što je na kraju pokazala i analiza, i zvanični podatak Ministarstva zdravlja za prošlu godinu.

- Nema razloga da se misli da je drugačije i ove godine. Ali, ti podaci se naknadno dobijaju kroz mortalitetne statistike, odnosno obradom podataka o potvrdama smrti bez kojih nema sahranjivanja. Obradom tih podataka dobijaju se podaci o ukupnoj smrti u Srbiji, i onda se oni porede sa statistikom od ranijih godina. To se posebno vidi u septembru mesecu ove godine, a verovatno je da će i oktobar biti takav. Videćemo sveukupno tek naknadno.

  • Sinoć je počela kontrola primene kovid propusnica u ugostiteljskim objektima i kažnjavanje. Kakva je situacija prve večeri bila na terenu, i recite nam da li moraju da ih imaju i zaposleni u ugostiteljskim objektima?

- Ovo poslednje, da. Moraju da imaju kovid sertifikate svi koji rade, pogotovo u vreme koje je za to određeno. Ono što medicinski deo Kriznog štaba insistira kao minimum jeste da one važe 24 sata, a ovo je samo uhodavanje.

- Znam samo da je veliki broj objekata sinoć prošao. Kažnjena su dva ugostiteljska objekta posle 22 časa sa po 300.000 dinara, a bilo je i kazni drugih vrsta vezano za neprimenjivanje mera i po tržnim centrima, i pojedinačno za građane.  

  • Da li ćete na sledećoj sednici Kriznog štaba tražiti da one važe 24 sata?

- Mi to tražimo sve vreme. Dakle, nije ni sada bilo drugačije. Naš predlog, koji je od 5. oktobra, jeste da se na 10 dana uvede jedan ozbiljan prekid komunikacije i naglo smanje kontakti a u smislu skraćenja radnog vremena do 17 časova, te da posle 17 časova bude otvoreno samo ono za hranu, lekove i gorivo. To i dalje stoji kao predlog, međutim, ako bi kovid propusnice važile 24 sata za ugostiteljske objekte to bi moglo na neki način da pomogne. To bi bila mera nakon koje bi se, eventualno, mogao videti neki rezultat.

  • Ako dobro razumem, ako se uvedu propusnice na 24 sata, onda nećemo na 10 dana zatvarati sve objekte posle 17 časova osim onih esencijalnih?

- To su, svakako, razgovori. Ali, ja moram da vam kažem da sam sasvim siguran da je jedini sigurno efektan način, tih 10 dana. I ne može drugačije. Kako će se odlučiti na kraju, ja neću da ulazim u to, jer svako gleda sa svog aspekta. Ja moram da posmatram trenutnu situaciju i brojeve. Jedini način da se to ozbiljnije i naglo spusti je da 10 dana dođe do sprečavanja kontakata, to jest da se oni maksimalno smanje i to je jedini način koji mi vidimo.

- To jeste polazna osnova za dalju raspravu. Treba da bude jasno da mi jesmo u katastrofalnoj i u situaciji kada su rigorozne mere potrebne, ali ne treba da se orijentišemo samo na rigorozne mere nego da se i sprovede vakcinacija, jer bez nje nema rešenja. Treba da se podigne obuhvat na željenih 80 odsto. Što se pre to uradi, to će situacija biti znatno bolja, i automatski će doći do popuštanja mera. Međutim, u ovom trenutku ako se koriste kovid propusnice, one bi trebalo maksimalno da se koriste, ali ne samo u oblasti ugostiteljstva, međutim, o tome za sada još nije bilo reči, mada je nagovešteno da ćemo i o tome pričati.

  • Hoće li biti uvedene i kao obavezne za prisustvo u tržnim centrima, na sportskim događajima, kulturnim...?

- Bilo bi logično da važe. Ja ne mogu da tvrdim da će to tako biti. Ako ne važe svuda gde ima okupljanja, onda moraju da se nose maske. Mi smo svedoci i preko snimaka da se maske zaista ne nose. To ubrzava prenos virusa. Kovid propusnice su jako dobra stvar zato što sprečavaju dalje prenošenje virusa i zbog toga se one i uvode. Ni zbog čega drugog.

  • Imate li informacije da li je njihovo uvođenje povećalo obuhvat vakcinisanosti?

- Mi svaki dan imamo vakcinaciju. Taj procenat obuhvata punoletnih vakcinisanih u Beogradu dostigao je 60 odsto, što je pre mesec i po dana izgledalo nedostižno. I, neprekidno se povećava taj broj, i sada je u ukupnoj populaciji Srbije blizu 55 odsto. Bez obzira na to, to je jako sporo, i ako tako budemo nastavili imaćemo masovno obolevanje, i naredne dve nedelje se ne vidi da će prirodnim tokom doći do ublažavanja.

- To znači da će se i dalje žestoko puniti bolnice, prazne se, takođe, ali je još uvek broj onih koji se primaju veći od broja otpusta. Bolnice su izuzetno prenapregnute, u jednom izuzetno ratnom stanju opstaju naši zdravstveni radnici.

  • Kakvo je stanje sa decom, da li će đaci preći na onlajn nastavu? 

- Videćemo, ne smem ništa de prejudiciram. Postoje podaci na koje se oslanjamo kada se donose neke odluke. Ti podaci dolaze iz svih školskih uprava preko epidemiologa instituta i zavoda, i oni su vrlo pouzdani. Drugi podaci nam dolaze sa testiranja, koje se dnevno prati. Otkriva se mnogo zaraženih, odnosno pozitivnih, i po svemu tome imamo više otkrivenih pozitivnih u tom uzrastu. Računamo da su svi oni u školi. Kada tako gledamo, imamo situaciju koja, takođe, ni u kom slučaju nije vanredna ali u ukupnom sagledavanju situacije u kojoj se povećava broj dece koja, nažalost, imaju i tešku formu bolesti, potpuno je legitimno razmišljati na koji način napraviti predah i smanjenje kontakata kod dece.

- Ostaje prostor za samu onlajn nastavu. Moramo razgovarati sa ministrima, i jednim i drugim, šta je moguće. Nešto o čemu se potencijalno razmišlja jeste da ti prekidi budu povezani sa raspustom, onaj koji inače ide...

  • Da se raspust produži?

- Ne, nego da bude ranije. O svemu tome se razmišlja. Naravno, prvo i osnovno je gledati zdravlje dece. To je najvažnije. To pitanje je bilo na Kriznom štabu, rečeno je da će se o tome još raspravljati i to je normalno na dnevnom radu.

  • Šta biste vi uradili da treba da donesete odluku u vezi sa školama?

- Bez mere da kovid propusnice važe 24 sata, mera koje bi sprečile veća okupljanja mladih van škole, gde  bi opet moglo da dolazi do zaražavanja, mi ne možemo da očekujemo da će samo zatvaranje škola da da značajan rezultat. To mora da bude sinhronizovano i tada ima smisla. To je moje mišljenje.

- Ljudi treba da shvate da su odluke teške, i one se donose nakon rasprava. Problem je u tome "što selo gori a baba se češlja". Situacija je vrlo teška, traži hitne odluke i rešavanja koja će dovesti do rezultata. Upravo zbog toga mi iz medicinskog dela posmatramo nepoštovanje mera nekoliko meseci i posledice nepravovremenog reagovanja su ove što gledamo sada. Mi to moramo da naglasimo. Medicinski deo Kriznog štaba je sve vreme upozoravao na nepoštovanje mera, s tim da posebno bih naglasio da je Gradski zavod za javno zdravlje Beograd u prvoj polovini aprila poslao dopis kako mogu da se organizuju skupovi. Nije pominjana kovid propusnica ali svakako sve to što piše u njoj da je neophodno, bilo je i u tom dopisu.

Može li da izdominira delta plus

  • Da li treba da strahujemo od soja delta plus?

- Iskreno, treba da strahujemo sve dok se ne izvakcinišemo, to je činjenica. Dokle god postoji prostor za cirkulaciju virusa, dotle postoji prostor za njegovo menjanje i za njegovu promenu. Delta plus je samo jedna varijanta delte. Za sada se nije pokazala da ima veliki potencijal. Nadam se da će to tako i ostati, i nadam se da neće imati takvu dominaciju kao što je delta.

  • Da smo sada na početku epidemije a sa ovim znanjem o virusu i iskustvom, šta biste uradili što niste?

- To je jako ozbiljno pitanje. Smatram da je uvođenje vanrednog stanja bilo potrebno ali da su to bile oštre mere, odnosno potpuno zatvaranje, za starije od 65 godina. Ali, u tom trenutku to je bila veoma racionalna mera jer je u tom trenutku spasila 1.000 života. To je danas potpuno jasno. Da je tada pušten virus da se potpuno širi, susreli bismo se nečim što imamo sada. Ono što je velika istorijska greška je uverenje da će virus preko leta da se ponaša potpuno kao drugi respiratorni virusi, to jest da neće imati taj potencijal. Nisu mere ukinute odjednom kako se mislilo u maju, njihovo ukidanje je počelo u aprilu, jedne nedelje jedno, druge drugo. Sa ukidanjem vanrednog stanja se doživelo da su ukinute mere i to je istorijski ostalo zabeleženo, a to jednostavno nije istina.

- Sa druge strane, na fudbalskim utakmicama na samom početku, kada smo imali dozvolu za 5.000 ljudi, to tada nije poštovano. Imam svoja ubeđenja po pitanju organizovanja. Sigurno je nedovoljno iskorišćen kapacitet u mreži zavoda i instituta za javno zdravlje. Iako su oni neprekidno pod strašnim pritiskom i ogroman posao rade, nisu na neki način. Krizni štab je izašao kao glavni komunikacioni centar, što ne mislim da je najbolje rešenje. Trebalo je više da budu uključena tela koja postoje po zakonu kao što je Republička stručna komisija za zarazne bolesti, Zdravstveni savet Srbije, mnogo više sam očekivao od strukovnih udruženja, koja se jesu pojavljivala, neprekidno su na svojim sajtovima podržavala štab, ali nisu u javnom prostoru imala takvu ulogu. Isto to važi i za Srpsku akademiju nauka, koja je isto ogroman posao odradila, ali u samom startu je bila nekako povučena.

Video: Dr Kon posavetovao kako treba da slavimo slave, i otkrio kako ćemo dočekati Novu godinu

- Vremenom se shvatilo šta je sa virusom. Jedna od glavnih stvari, a to je odluka koja mislim da je bila neodgovarajuća, a to je da se tokom leta baš onako prećutno pusti sve kao da nema virusa uopšte. To je nešto što nije trebalo da nam se dogodi. Objašnjenja za neko mentalno stanje nisam prihvatio. Ovo je baš krajnje ozbiljna borba za čuvanje života ljudi.

  • Pamtite li neku takvu?

- Ne. Do sada tako nešto nije bilo i ovo je zaista prvi put u mom radnom životu.

Slaviti se mora, ali porodično. Šta ćemo sa Novom godinom?

  • Sezona je slava, kako da ih slavimo, i da li ćemo Novu godinu dočekati pod novim merama?

- Vrlo sam zahvalan Srpskoj pravoslavnoj crkvi što se oglasila i rekla veoma primereno. Slaviti se jednostavno mora, i treba i zdravo je. I to je nešto što je u duhu ovog naroda. Treba slaviti, ali u skladu sa situacijom u kojoj se nalazimo. U najužem porodičnom krugu. To je jako, jako važno. Suština je u tome da treba slaviti, ali u skladu sa ovom situacijom u porodičnom krugu, najuže, da se ne bi prenosio virus i da se nešto što je najlepše ne pretvori u zaražavanje.

  • Da li ćete za Novu godinu tražiti da budemo pod oštrijim merama?

- Rano je. Nažalost, ne smem još za Novu godinu nešto da govorim. Ono što je sasvim sigurno jeste da će biti u skladu sa merama koje tada budu bile na snazi, a verovatno će to biti kovid propusnice, i ništa drugo ne smem da kažem. Mi ulazimo u sezonu, može da se pojača još intenzitet virusa.

  • Kakva nas zima očekuje? Preti li nam i virus gripa?

- Korona, odnosno bolest kovid 19, i dalje je najznačajnija, i dalje ozbiljno preti. Naredne dve nedelje ćemo sigurno imati još ovako visoke brojeve, a kada i počnu da se spuštaju to će jako dugo trajati. Ući ćemo u zimu i te kako sa kovidom. Da li će sa povlačenjem kovida njegov prostor da preuzme grip, i svi ostali respiratorni virusi, videćemo. I, pitanje je da li će se to desiti ove ili sledeće sezone. 

- U svakom slučaju i o gripu i te kako treba razmišljati. S tim u vezi pozvao bih i na vakcinaciju protiv virusa gripa sve one koji se, inače, vakcinišu a tu prvenstveno mislim na hronične bolesnike i starije od 65 godina i sve one koji žele da se vakcinišu. Postoji još jedna vakcina koja je ključna posebno za starije, plućne i srčane bolesnike, ali i za sve one sa oslabljenim imunitetom, operisanim slezinama. To je vakcina protiv pneumokoka, koja štiti od prve bakterijske komplikacije - streptokokne pneumonije koja je u 50 odsto slučajeva komplikacija virusne pneumonije.

Mengela im neću oprostiti, ne osećam strah

  • U ponedeljak uveče grupa antivaksera je protestovala ispred vaše zgrade. Između ostalog, nazvali su vas i Mengelom.

- Što se tiče tih, nazovi, boraca za ljudska prava, mogu da im kažem da je procesom ustanovljeno da nema ničega protiv ljudskih prava uvođenjem kovid propusnica. Proces je trajao više od dva meseca, prošao je sve instance koje je trebalo da prođe. Drugo, u skandiranju su me nazvali ustašom, to veze sa mnom nema. Da ne bih produbljivao priču jer bih upao u zamku i govorio o svom poreklu, a to neću.

- Sa druge strane, rekli su da sam zlikovac. Ja nisam zlikovac, čovek sam koji radi u interesu narodnog zdravlja, a zlikovac je virus i svako ko se bori protiv ovih mera, zapravo, pomaže virusu, pomaže zlikovcu. To je poruka za narod Srbije, da veruje nauci, veruje vakcinaciji i da se vakciniše. To je pravi odgovor.

- Dalje, oni su pominjali da treba da me uhapse. Ne vidim razlog da treba da me uhapse. Ja radim samo svoj posao. Da li ima razloga da neko drugi bude uhapšen, ko narušava tako mir i bezbednost u delu grada gde živim, to je pitanje za neke druge.

- I ovo što ste rekli da me porede sa najgorim nacističkim zločincem, lekarom koji je sprovodio eksperimente, to jednostavno ne mogu da oprostim jer je to takva gnusna neistina. Pogotovo što se zna da sam Jevrejin deklarisan, to je nešto što je toliko gadno i ljigavo da je i za njih previše. Narod, nadam se da neće da se povede za ovakvim ljudima i da se ne vakciniše, to je najvažnije od svega. To ne treba da utiče na vakcinaciju i ne sme se dozvoliti ljudima koji jednostavno ne znaju šta rade, da deluju na građane i stanovništvo Srbije.

  • Smatrate li da vam posle svega treba obezbeđenje?

- To treba da procene neki drugi. Ja, iskreno do sada nisam osećao neki strah. Ne osećam ga ni sada. Mislim da su to ljudi koji potpuno pogrešno misle. Želim im sve najbolje ali im nikada neću oprostiti da stvari koje su izrekli povezujući me sa Mengelom.  To je ono što ja imam da kažem u ovom trenutku i posebno što personifikuju čitav proces moje ime a čitav život sam se borio za ljudska prava i za narodno zdravlje.

- Želim građanima Srbije da što pre izađemo iz ovoga, da se vakcinišemo, da verujemo nauci a ne ljudima koja svoja uverenja baziraju na izmišljotinama.

  • Inače, ćemo imati još dece, porodilja, trudnica i na respiratoru i preminulih...

- Nažalost je to istina.

Video: Dr Kon o protestu antivaksera ispred njegove zgrade: Mengela im neću oprostiti

(Telegraf.rs)

Podelite vest:

Pošaljite nam Vaše snimke, fotografije i priče na broj telefona +381 64 8939257 (WhatsApp / Viber / Telegram).

Telegraf.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.

Komentari

  • Koks

    Ako najodgovorniji za tok epidemije ljude nazivaju antivakserima sve je jasnije,a opet to dovodi do iste reakcije sa druge strane,tako da rasprava je besmislena.Na tom nivou ljudi očekuju rešenje bez sujete i osvetničke retorike.

    2
    0

    Podelite komentar

  • Shitoshi

    Doci cemo do kraja do spoznaje da nas Srba zapravo ima milijardu.

    1
    0

    Podelite komentar

  • Boza

    Velika podrška za dr. Kona, pravi čovek na pravom mestu! Nažalost to mnogi ne vide...

    1
    14

    Podelite komentar

Google preporuke

Najnovije vesti

Dozvoljavam da mi Telegraf.rs šalje obaveštenja o najnovijim vestima