Bebin plač se začuo na kraju sela posle pola veka: Snajka iz Skadra donela sreću u dom Đokovića

Foto: RINA

Da za nekog sreća nisu luksuzne višespratnice, skupi automobili i puni bankovni računi najbolje dokazuje porodica Đoković iz sela Dobrače kod Arilja. Iako nijedan dinar nije zaradio ako debelo ne poturi leđa, Radomira je u poznim godinama zadesela najveća moguća sreća. U njegovom domu začuo se bebin plač nakon skoro pola veka i to je bilo dovoljno za suze radosnice na njegovom licu. Sreću je donela snajka iz Skadra koja mu je rodila dvoje zlatne dece.

- Naše žene nisu htele da dođu na kraj ovog sela, pa sam u potrazi za suprugom prešao kilometre i kilometre. Sreća me je pogledala, jer suprugu sam video samo onda kad se udala za mene, ali naš brak je uspeo. U početku je bilo veoma teško, ali želja za porodicom i decom nas je spojila. U mojoj kući rodio se sin Stefan tek nakon pedeset godina i to je najveća radost. Ostvarena mi je da se moja loza nastavi. Iako uslovi za život nisu savremeni, mi sve što imamo prvo odvojimo za decu, pa onda za nas šta ostane - kazao je Radomir Đoković za RINU.

Preporučujemo

Njegova supruga, Line, iako je druge vere, kulture i nacije, prešla je ogroman put kako bi upoznala svog životnog saputnika, kog očima u životu nije videla. Podarila mu je decu, sačuvala topli dom koji prokišnjava. Primila pravoslavlje i naučila srpski jezik. Proslavlja slavu Svetog Luku, za koju je sve sama spremila.

- Najteže je bilo dok nisam načila jezik, od tada je sve lakše. Ovo je sada moj dom, a deca su najveća sreća. Znam da spremam i srpsku hranu. Od zimnice do pravljenja hleba. Bitno nam je da decu izvedemo na pravi put. Materijalne stvari nisu jedinica mere, već ljudskost. Toga u našem domu ne manjka - kaže Line.

Iako su naseljeni daleko od civilizacije, samo oni znaju kako sastavljaju kraj sa krajem, sa malo ovaca i nešto od malina u polju, to im je celogodišnji priliv novca, ostalo moraju steći dnevnicom i mukotrpnim radom.

(Telegraf.rs)