• 1
 ≫ 

Natalijina ramonda, simbol srpske pobede u Prvom svetskom ratu: U Evropi postoji samo 5 vrsta

 ≫ 

Natalijina ramonda pripada familiji Gesneriaceae čiji predstavnici uglavnom naseljavaju tropska i subtropska područja širom sveta

  • 1
Natalijina Ramonda, Ramonda nathalie

Foto: Wikimedia/Francine Riez

Dan primirja u Prvom svetskom ratu obeležava se danas, 11. novembra, a kao glavni motiv za amblem tog praznika u Srbiji koristi se cvet Natalijina ramonda.

Reč je o zaštićenoj vrsti koja je poznata i kao "cvet feniks" jer čak i kada se potpuno osuši, ako se zalije, može da oživi zbog čega je i izabrana za simbol obeležavanja ovog značajnog datuma - da ukazuje na uzdizanje srpske države iz pepela i iskušenja kroz koja je naš narod prošao u Prvom svetskom ratu.

Natalijina ramonda pripada familiji Gesneriaceae čiji predstavnici uglavnom naseljavaju tropska i subtropska područja širom sveta, pojašnjava za Tanjug vanredni profesor na Biološkom fakultetu Univerziteta u Beogradu Maja Lazarević.

Ona navodi da u Evropi postoji samo pet vrsta ove familije i da su sve endemiti, odnosno vrste ograničenog rasprostranjenja.

- Smatra se da su sve ove vrste biljke znatne starosti ("živi fosili"), ostaci tropske i subtropske flore koja je u davnoj prošlosti, kada je klima na ovim prostorima bila vlažnija i toplija, bile mnogo šire rasprostranjene nego danas - kaže Lazarević.

Kako objašnjava, kada je krajem ovog perioda došlo do zahlađenja i pocelo Ledeno doba, ove biljke su se spustile južnije i na niže nadmorske visine u staništa kao što su klisure i kanjoni u čijim "ušuškanim" uslovima su mogle da prežive, a po završetku Ledenog doba postepeno su ponovo počele da šire svoje areale do granica u kojima ih danas nalazimo.

Vrstu Ramonda serbica (Srpska ramonda), kaže Lazarević, opisao je Josif Pančić davne 1874. godine na osnovu biljaka koje je sakupio na planini Rtanj u Srbiji.

Dodala je da je nekoliko godina kasnije Sava Petrović, dvorski lekar kralja Milana Obrenovića, koji se iz hobija bavio i botanikom, u Jelašničkoj klisuri i na Suvoj planini našao biljke veoma slične, ali ne i identične ovoj vrsti.

- Pošto nije bio siguran da li se radi o istoj ili novoj vrsti, obratio se za pomoć Josifu Pančiću, koji je zaključio da su pronašli još jednu novu vrstu koju 1882. godine zajedno opisuju kao Ramonda nathaliae u čast kraljice Natalije Obrenović - navodi Lazarević.

Dodaje da su obe vrste višegodišnje, spororastuće i naseljavaju slične tipove staništa – klisure i kanjone u brdsko-planinskim predelima, ali i strme, stenovite planinske strane.

Obe vrste nepovoljne uslove na staništu, kao što su nedostatak vlage, visoke ili niske temperature, preživljavaju ulaskom u anabiozu - fiziološko stanje u kome se njihov metabolizam usporava, a nadzemni organi dehidriraju, tako da gube i do 95 odsto vode.

Kada uslovi na staništu ponovo postanu povoljni, one u roku od 48 sati do nekoliko dana ponovo uspostavljaju normalnu metabolicku aktivnost i ozelenjavaju, zbog čega se još nazivaju i "biljke koje vaskrsavaju" ili "biljke feniksi", objašnjava Lazarević.

Ona je jedna od autorki izložbe koja će danas biti otvorena u Beogradu, povodom obeležavanja Dana primirja u Prvom svetskom ratu.

Reč je o izložbi "Dani ramondi, vaskrsavajućih dragulja Balkanskog poluostrva" koja će, sa početkom u 12 sati, biti otvorena u Botaničkoj bašti "Jevremovac".

Posetioci će na atraktivnim panoima moći da se upoznaju sa biologijom, ekologijom i fiziologijom natalijine ramonde i srpske ramonde, a biće izloženi i živi primerci tih vrsta.

Izložba će biti otvorena do ponedeljka, 15. novembra od devet do 16 sati.

(Telegraf.rs)

Podelite vest:

Pošaljite nam Vaše snimke, fotografije i priče na broj telefona +381 64 8939257 (WhatsApp / Viber / Telegram).

Telegraf.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.

Komentari

Najnovije vesti

Dozvoljavam da mi Telegraf.rs šalje obaveštenja o najnovijim vestima