Deda Radoljub sedam decenija nije bio kod lekara: Dva puta se ženio, posvetio se ovčarstvu

Printskrin: RTS

Pandemija je promenila život mnogima, pa su se za pomoć lekarima obraćali i oni koji su retko imali zdravstvene tegobe. Međutim, u Duškovcima kod Požege živi pastir čiji je zdravstveni karton praktično prazan, a poslednji put je kod lekara bio 1952. godine.

U devetoj deceniji Radoljuba Filipovića jedino sluh slabije služi, ali zato je u domaćinstvu prvi ranoranilac. Rasterećen je težih poslova, a posvetio se ovčarstvu. Pre sedamdeset godina imao je poslednji susret sa lekarima i to na pregledu zbog odlaska u vojsku, prenosi RTS.

Preporučujemo

- Da sam nekad zanemogao nikad nisam. Jok. Popijem neku rakiju, popijem kafu i to ti je. I čuvam malo ovce ko stariji čovek i eto - kaže Radoljub Filipović.

Njegov bratanac Bratislav, koji ima sedamdeset godina, kaže da je stric u piću i jelu uvek bio umeren, ali zato uvek aktivan i u pokretu.

- Služi ga zdravlje 'vala bogu. Dva puta se ženio. On jedno slovo ne zna, nepismen čovek, ali pismeniji od njega nema. Idi nešto da ga prevariš, nema kakvi, taj sve zna. Njega ne može prevariti niko. Nema. Ljudi koji su školovani, pismeni, neđe zaglave robije, pogreše u životu, ali on to do danas nije uradio nikad. Uvek je poštovao zakon, cenio drugoga i sebe, znači nikada nije u životu pogrešio - navodi Bratislav Filipović.

Pre desetak godina kupio je konja u Smederevskoj Palanci i doveo ga peške do Duškovaca. Kratko ga je zadržao, jer je kaže bio nestašan i nije dozvolio da se jaše.

- Nismo smeli što se ujeda i bije se nogama. Te ga odvedem u Čačak te prodam. Bio vašar neki. Dam i sve dam muzici, pevačici. Pa bolje što sam dao nego doktoru - ističe Radoljub Filipović.

Još ima kondicije, pa kao mladić zaigra u kolu na iznenađenje mladih. Zdrava hrana i rad su mu, kaže, omogućili da ne mari za godine, nego živi kako ga noge nose, dok god srce vuče.

(Telegraf.rs)