• 33

Ministarka pravde odgovorila šta promena Ustava znači za građane Srbije i kakva je pozicija Kosova u njemu

, Telegraf

* Ustav treba da stupi na snagu krajem januara ili početkom februara * Referendum treba da bude održan 16. januara * Plan je da u naredne 3 godine budu izgrađeni novi zatvorski kompleksi * Za 2 godine osuđeno 517 osoba zbog kriminala

  • 33
Maja Popović, ministarka pravde Srbije

Foto: Milena Đorđević

Promena Ustava Srbije je prevashodno u interesu građana, Kosovo i Metohija ostaju u preambuli najvišeg pravnog akta, a on bi mogao da stupi na snagu u drugoj polovini januara ili početkom februara 2022. godine, kaže u intervjuu za Telegraf.rs ministarka pravde Maja Popović. Prema njenim rečim, referendum na kojem će se građani Srbije izjasniti da li su za potvrđivanje Akta o promeni Ustava treba da bude održan 16. januara sledeće godine. 

Ministarka pravde u razgovoru za naš portal kaže da je najveći problem srpskog pravosuđa to što sudije pojedinih sudova imaju veliki broj predmeta, zbog čega procesi dugo traju. Otkriva da pojedine sudije imaju i po više od 3.000 predmeta u radu, a ročišta se zakazuju i po dve godine unapred. Napominje da takvo stanje nije održivo, i očekuje da će sledeće godine taj problem biti rešen.

Otkriva i da građani više neće morati na ročišta da putuju iz svog mesta u Beograd ili Novi Sad, kao i da će izmenama i dopunama Zakona o parničnom postupku sudovi biti ravnomerno opterećeni.  

Napominje da Srbija sprovodi svoje obećanje, a to je nulta tolerancija na korupuciju i kriminal, te navodi da su od 2018. do 2020. godine protiv 517 osoba donete osuđujuće presude, a reč je o osobama koje su bile članovi organizovanih kriminalnih grupa, dok su protiv 468 osoba podignuti optužni akti. Kaže da je država kroz aktivnosti pokazala da je jača od mafije. 

Smatra nedopustivim to što se dugo godina ne odlučuje o molbama osuđenih lica koji su odslužili dve trećine kazne zatvora za puštanje na uslovni otpust, i insistiraće na tome, kao i da svi državljani Srbije, koji su osuđeni pred Tribunalom za bivšu Jugoslaviju, preostalu kaznu zatvora služe u svojoj zemlji.

  • Šta je osnovni cilj promene Ustava Srbije i kada možemo da očekujemo da izmenjeni najviši pravni akti bude na snazi?

- Predloženim promenama Ustava biće isključeno učešće politike u izboru sudija, predsednika sudova, javnih tužilaca i zamenika javnih tužilaca. Pored toga, promene Ustava u oblasti pravosuđa imaju za cilj i uspostavljanje boljeg sistema predlaganja, premeštaja i prestanka njihove funkcije. To će omogućiti da ulazak u pravosuđe bude zasnovan na objektivnim kriterijumima vrednovanja i pravičnim procedurama izbora, a samim tim, biće unapređen kvalitet pravde, povećana nezavisnost sudija i samostalnost javnih tužilaca, ali i omogućena njihova veća nepristrasnost, stručnost, odgovornost i efikasnost.

- Akt o promeni Ustava bi stupio na snagu danom proglašenja u Narodnoj skupštini, što bi uzimajući u obzir rokove za sprovođenje referenduma na kojem bi ovaj akt morao da bude potvrđen, moglo da se dogodi u drugoj polovini januara ili početkom februara sledeće godine.

  • Šta promena Ustava znači za svakog građanina Srbije?

- Pravni ambijent čiji su temelj ove ustavne promene, prevashodno je u interesu građana Srbije. Veća nezavisnost sudija i veća samostalnost javnih tužilaca značiće i njihovu veću odgovornost, čime se stvaraju uslovi za bolju i efikasniju zaštitu ljudskih prava. To će, ne samo ojačati vladavinu prava, već i povećati pravnu sigurnost, a veća pravna sigurnost uticaće i na priliv, naročito stranih, investicija. To će voditi ka povećanju standarda građana.

  • Da li će Kosovo ostati u preambuli ili ne kao što se može čuti?

- Kosovo i Metohija je južna srpska pokrajina i ostaje u preambuli Ustava.

  • Zakon o referendumu je usvojen, a kada će tačno referendum biti održan, i šta vi očekuje od njega?

- Zakon o referendumu je usvojen u Narodnoj skupštini i počeo je da se primenjuje. Referendum na kojem će se građani Srbije izjasniti da li su za potvrđivanje Akta o promeni Ustava treba da bude održan 16. januara 2022. godine. Očekujem da građani na referendumu potvrde Akt o promeni Ustava i pozivam ih da izađu na referendum.

  • Šta je po vama "rak rana" srpskog pravosuđa?

- Najveći problem je veliki broj predmeta koji imaju u radu sudije pojedinih sudova, koji uglavnom sude u takozvanim masovnim predmetima. To, nažalost, onemogućava okončanje sudskih postupaka u razumnom roku, zbog čega država plaća veliku naknadu štete. Očekujem da će u toku sledeće godine adekvatnim izmenama procesnih zakona ovaj problem biti rešen.

  • Da li sudski procesi dugo traju, zbog čega se to dešava i kako tome stati na put?

- U pojedinim sudovima postupci traju duže od standarda za okončanje postupka u razumnom roku. Međutim, broj takozvanih starih predmeta u kojima suđenje traje duže od ovih standarda se smanjuje. Tome je svakako doprineo novi sistem rešavanja ovih predmeta koji nameće obavezu sudijama da ih prioritetno reševaju.

  • Zbog čega pojedini procesi predugo traju?

- Predugo trajanje sudskih postupaka posledica je neravnomerne opterećenosti sudova zbog propisane nadležnosti koja mora da bude promenjena ukoliko ovaj problem želimo da rešimo. Prvenstveno, mehanizam za ubrzavanje trajanja sudskih postupaka je u donošenju izmena i dopuna Zakona o parničnom postupku. Donošenjem ovog zakona biće omogućena ravnomerna raspodela predmeta u svim sudovima u Srbiji, jer će biti promenjena nadležnost preopterećenih sudova  - Prvi osnovni sud u Beogradu, Treći osnovni sud u Beogradu i Osnovni sud u Novom Sadu, koji sude u takozvanim  masovnim predmetima. Zbog toga pojedine sudije imaju više od 3.000 predmeta u radu, a ročišta se zakazuju i po dve godine unapred. Takvo stanje nije održivo.

- U ovom Nacrtu smo predvideli da ubuduće nadležnost za vođenje postupka u ovim predmetima bude preneta na sve sudove u Srbiji na čijim se područjima nalaze prebivališta ili sedišta stranaka u postupku. Na taj način smanjuju se i troškovi postupka, jer građani više neće morati da putuju iz mesta u kojima žive da bi došli na ročišta u Beograd ili Novi Sad. Pored toga, građanima će ovakvim propisivanjem nadležnosti biti omogućen i jednak pristup pravdi, jer sudovi više neće biti preopterećeni, već ravnomerno opterećeni, a biće im omogućeno i da u istoj vrsti postupaka do pravnosnažne presude dođu u isto vreme u bilo kom sudu u Srbiji. Time će biti omogućeno i efikasnije vođenje postupka i donošenje presude u razumnom roku.

  • Pomenuli ste Zakon o parničnom postupku, a šta su ključne izmene Krivičnog zakonika?

- Ključne izmene Krivičnog zakonika odnose se na preciziranje pojedinih odredbi u cilju pružanja pojačane krivičnopravne zaštite novinara i drugih lica koja obavljaju poslove od javnog značaja u oblasti javnog informisanja.

  • Ima li indicija da se puste oni koji su odslužili dve trećine kazne u Hagu? Srbija je još 2009. godine pokrenula pitanje da se našim osuđenicima, poput Mladića, omogući izdržavanje kazne u Srbiji, ima li pomaka?

- Smatram nedopustivim dugogodišnje neodlučivanje o molbama osuđenih lica koji su odslužili dve trećine kazne zatvora za puštanje na uslovni otpust, jer nepostupanje po tim molbama za njih praktično predstavlja izricanje smrtne kazne, imajući u vidu njihove godine života i zdravstveno stanje u kom se nalaze, a koje je često uzrokovano neadekvatnom lekarskom negom.

- Pored toga, i uslovi u kojima naši državljani služe zatvorske kazne su nehumani. Njima se ne pruža adekvatna lekarska nega, onemogućava im se pravo na posetu od strane članova njihovih porodica, uskraćuje im se pravo na boravak na otvorenom prostoru u toku dana i drugo. Sve su ovo osnovna ljudska prava koja su zagarantovana brojnim međunarodnim dokumentima, a u razvijenim državama Zapadne Evrope se našim državljanima uskraćuju.

- Na njihovom puštanju na uslovni otpust insistiraće se i ubuduće, ali će se insistirati i da svi državljani Srbije, koji su osuđeni pred Tribunalom za bivšu Jugoslaviju, preostalu kaznu zatvora služe u svojoj zemlji. Iako trenutno o ovim zahtevima nije odlučeno, očekujem da oni budu usvojeni i u tim naporima imamo punu podršku predsednika Srbije Aleksandra Vučića.

  • Šta će sve sadržati Nacionalna baza za sprečavanje i borbu protiv terorizma?

- Nacionalna baza sadržaće podatke o teroristima, terorističkim organizacijama i finansijerima terorizma koji su na listi Ujedinjenih nacija i drugih međunarodnih organizacija, podatke o licima za koje su određene međunarodne mere ili mere Republike Srbije za ograničenje raspolaganja imovinom radi sprečavanja terorizma, kao i podatke iz ostalih postojećih nacionalnih baza koji su relevantni za sprečavanje i borbu protiv terorizma. Reč je o sveobuhvatnoj bazi podataka čije uspostavljanje ima za cilj veću efikasnost i koordinaciju svih aktivnosti državnih organa u sprečavanju i borbi protiv terorizma.

  • Može li država da se obračuna sa mafijom i kako?

- Naša država je kroz svoje aktivnosti pokazala da je jača od mafije. Odlučnost i nepokolebljivost državnih organa da se bore protiv organizovanog kriminala rezultirala je podizanjem optužnica protiv članova najvećih organizovanih kriminalnih grupa. Uspešnoj borbi protiv mafije doprinosi efikasan sistem koji je uspostavljen na osnovu Zakona o organizaciji i nadležnosti državnih organa u suzbijanju organizovanog kriminala, terorizma i korupcije.

- Posebnim odeljenjima za suzbijanje korupcije pri višim sudovima i višim javnim tužilaštvima u Beogradu, Novom Sadu, Kraljevu i Nišu u periodu od 2018. do 2020. godine podnete su krivične prijave protiv 18.766 lica, dok je njih 2.276 optuženo za koruptivna krivična dela, među kojima su i funkcioneri lokalnih samouprava, direktori javnih preduzeća, republički funkcioneri. Sudovi su izrekli osuđujuće presude protiv njih 1.543.

- Pored toga, u navedenom periodu ostvareni su značajni rezultati i u borbi protiv organizovanog kriminala, jer su donete osuđujuće presude protiv 517 lica koji su bili članovi organizovanih kriminalnih grupa, dok su protiv 468 lica podignuti optužni akti. To je jasna poruka da nema zaštićenih. Očekujem da na kraju ove godine rezultati budu još bolji čime ispunjavamo obećanje koje je državno rukovodstvo Srbije dalo, a to je nulta tolerancija na kriminal i korupciju.

  • Kolika je trenutna popunjenost zatvora, da li nedostaju i da li je u planu izgradnja još nekog?

- Ministarstvo pravde je u prethodnom periodu realizovalo više infrastrukturnih projekata koji su doprineli da zatvori budu rasterećeni. Ove godine je završena izgradnja paviljona za smeštaj 320 lica lišenih slobode u Kazneno - popravnom zavodu u Sremskoj Mitrovici, u čiju izgradnju je uloženo 420 miliona dinara. Planirano je da u naredne tri godine budu izgrađeni novi zatvorski kompleksi u Kruševcu i Subotici, pritvorska jedinica u Novom Sadu, kao i paviljoni u kazneno – popravnim zavodima u Požarevcu i Sremskoj Mitrovici.

  • Radili ste i kao advokat, sudija, jedan od glavnih inspektora, zatim u BIA, a danas ste i ministar. Koji posao Vam je bio najizazovniji, da ne kažem najinteresantniji, i kojem biste se najradije vratili nakon vođenja ministarstva?

- Svaki od poslova koji sam obavljala predstavljao je poseban profesionalni izazov za mene. Profesionalno obavljanje svakog od njih omogućilo mi je karijerno napredovanje i sticanje posebnog iskustva koje danas primenjujem u obavljanju funkcije ministra pravde. O povratku nekom od njih trenutno ne razmišljam jer sam posvećena obavljanju funkcije ministra pravde.

Video: Blokiran auto-put na Novom Beogradu: Građani protestuju protiv usvajanja Zakona o eksprorpijaciji

(Telegraf.rs)

Podelite vest:

Pošaljite nam Vaše snimke, fotografije i priče na broj telefona +381 64 8939257 (WhatsApp / Viber / Telegram).

Telegraf.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.

Komentari

  • Trangefranger

    Oni koji su umislili da znaju da pustaju kisu nisu dugo trajali

    2
    0

    Podelite komentar

  • A. P

    Ustavni poredak je svetinja drzave.

    3
    0

    Podelite komentar

  • Kizo

    A kad će Terzićeva presuda ? Samo pitam

    3
    0

    Podelite komentar

Google preporuke

Najnovije vesti

Dozvoljavam da mi Telegraf.rs šalje obaveštenja o najnovijim vestima