Ispovest Nišlijke koja je 24 sata bila zarobljena u autu: Sveća mi je značila sve, uspela sam i kafu da skuvam

Šezdesetpetogodišnja Nišlijka Snežana Miljković minuli vikend provela je zarobljena u svom vozilu „fiat punto“ u blizini groblja u selu Paljina, gde je zalutala u nameri da stigne do banje Topilo. U automobilu je provela više od 24 sata, a kako kaže, kada je shvatila da nema kud, odlučila je da sama sebi pomogne na najbolji način.

S obzirom na to da je u kolima imala nešto namirnica i plinski primus, kuvala je sebi kafu a grejala se na sveću, jer je štedela akumulator.

Snežana kaže da je u subotu ujutro nameravala da poseti prijateljicu u banji Topilo čiji muž u tom mestu ima smeštajne kapacitete.

- Operisala sam oba kuka i kičmu a patim i od tromboze pa bi mi boravak u banji baš prijao. Oko 10 sati u subotu, krenula sam svojim vozilom u Topilo kako bih videla uslove i raspitala se za cene. Uključila sam navigaciju, bez problema sam prošla i blokade puteva organizovane tog dana, da bi mi u jednom trenutku telefon izgubio mrežu. Nisam uopšte znala gde sam ali sam videla jednog dečkića od petnaestak godina i obratila sam mu se za pomoć.

Pitala sam ga za put do banje Topilo a on me je uputio da vozim samo pravo. Krenula sam u tom pravcu, vidim šuma, groblje, neke livade a zatim jedna udolina na čijem je kraju bio potok. Shvatila sam da sam zaglavila u ćorsokaku i odlučila da se vratim. Međutim, kako je puteljak bio uzan, morala sam da krenem u rikverc. Išla sam polagano, ali je auto počeo da pleše kao list na vodi i zaglavio se između dva drveta. Nisam mogla dalje ni makac – opisuje iznenadnu avanturu ova šezdestpetogodišnjakinja.

Za maler, kako navodi, shvatila je da joj se telefon ispraznio te da neće moći da pozove pomoć. Ali, kako naglašava, nije se nimalo uplašila.

- Počeo je da pada mrak, videla sam jednog starca kako pali strnjiku na oko 500 metara od mog vozila. Nisam mogla da ga dozivam, bila sam promukla, zube sam sređivala pa sam dobila neku infekciju. Kako uvek sa sobom nosim pištaljku, počela sam da mu zviždim, pritiskala sam sirenu i signalizirala mu svetlima. Međutim, on nije reagovao ni na šta. Videla sam ga kako odlazi i shvatila sam da ću tu provesti noć – priča Snežana.

Sa ponosom ističe da uvek na put polazi kompletno opremljena za iznenadne situacije, što se u ovom slučaju pokazalo kao spasonosno.

- Znam koliko sveća znači kad ste u malom prostoru a nemate grejanja. Iseckala sam je na tri komada i zapalila je u jednoj konzervici. Imala sam rakijicu, pivo, kakao, kafu i neke grickalice. Upalila sam primus, skuvala sebi kafu i polako je pijuckala. Nije me bilo strah, od vampira se ne bojim, a kurjaka nema. Udobno sam se namestila kako bih zaspala, ali nisam uspela, probdela sam tu noć - priseća se ova Nišlijka čudne zgode.

Ni kad je svanulo, nikog nije bilo na vidiku, sve do 11 sati kada je Snežana primetila grupicu žena koja je išla ka groblju.

- Dobro jutro komšinice – obratila sam se jednoj od njih. Zamolila sam ih da mi dopune mobilne telefone da organizujem pomoć. One su pozvale policiju, došla su dvojica službenika, bili su jako ljubazni. Za njima je stigla i Hitna pomoć i dovela me kući. Dobro sam, jedini mi je problem što mi je auto i dalje tamo, išla sam juče sa trojicom ljudi, ali nismo uspeli da ga izvučemo – zaključuje svoju priču Snežana.

(Telegraf.rs)