Samohrani otac 4 sina moli za pomoć, hladno je, a kuća im je već gorela: Mali Vule želi samo jednu igračku

Foto: Telegraf.rs

Hetin. Mestašce u Vojvodini koje pripada opštini Žitište, ali je geografski najbliže Rumuniji. Toliko da se nalazi na samoj granici sa drugom državom i čini se kao da, kada dođete do kraja poslednje ulice, dalje nema ničega.

U ovom banatskom selu, daleko od gužve, buke i haosa, živi Tomislav Pavlović, samohrani otac četvorice sinova. U ulici u kojoj je više porušenih kuća nego onih koje se mogu nazvati domom, žive Nemanja (15), Dejan (14), Nikola (11) i mali Vukašin (7), skromni dečaci koji ne traže puno. Žele samo da njihova kuća bude topla tokom zimskih dana, jer tata ne radi i mesečno žive sa 30.000 dinara, koliko iznosi dečiji dodatak i socijalna pomoć.

Preporučujemo

Požar u jedva kupljenoj kući

Pavlovići su se pre nekoliko godina u Hetin doselili iz Beograda. Tomislav i njegova supruga razišli su se, a četvorica sinova pripala su njemu. Još jedno muško dete ostalo je sa majkom. Tako se, priča otac, tražilo. Dečaci koji su ostali sa njim o majci ne govore, a u Hetinu su Pavlovići pronašli mir i stvorili svoj mali svet. Imaju veliko dvorište, pse i mačke. I jedni druge.

Po dolasku u Hetin, doživeli su veliku tragediju, kada im je 2018. godine izgorela kuća koju je Tomislav jedva kupio uz pomoć svojih roditelja. Sve je, priseća se Tomislav u razgovoru za Telegraf.rs, tada izgorelo. Ništa, pa ni ono malo što su imali, nije uspeo da sačuva.

Humani ljudi tada nisu "omanuli" i meštani ovog kraja ujedinili su se kako bi pomogli glavi porodice Pavlović da kupi drugu kuću. Ona je bila stara i oronula, a onda im je prošle godine u susret izašla ekipa "S Tamarom u akciji" koja je starudiji dala novo ruho.

Brige sa prvim zimskim danima

Ipak, sreća je bila kratkog daha.

- Meni je ovde teško da se zaposlim, a i ne mogu da radim jer imam maloletnu decu, posebno ovu mlađu, Nikolu i Vuleta koji ima samo 7 godina. Idem u nadnicu, kad me pozovu, pa tad nešto zaradim. Kada dođu zimski dani, drva su nam najveći problem - priča Tomislav za Telegraf.rs.

Kako kaže, od 30.000 dinara, koliko primi mesečno, plati ono što se platiti mora - struju, vodu, telefon. Koliko ostane? Premalo za pet "duša". Zato ovaj otac četvorice sinova moli za bilo kakav vid pomoći.

- Najstariji ide u srednju školu u Zrenjaninu, za kuvara, dobra stvar je što mesečnu kartu plaća opština - kaže naš sagovornik.

Dok priča, sinovi ga pomno slušaju. Najstariji, Nemanja, ne žali se što do škole svakog dana mora da putuje celih sat vremena. Nekad i duže. Dečaci imaju svoja zaduženja - jedan pomaže u dvorištu, drugi u kuhinji, treći brine o životinjama.

I najmlađi brat - sedmogodišnji Vule, presladak mališan zelenih očiju koje ne prestaju da se smeše, kako kaže, ima svoje dužnosti.

- Nameštam svoj krevet, počistim, izbacim đubre. Pokupim igračke... - nabraja dečak.

Na pitanje šta bi voleo da ima, snebiva se, stidljivo izbegavajaći odgovor. Posle kratkog ubeđivanja, rekao je: "Autić. Na daljinski". Ostali, stariji dečaci požalili su se kako nemaju mobilni telefon. Nemaju ni kompjuter, ni laptop. Uz veliki napor svog oca, jedva da imaju i za ono najosnovnije.

Pomozimo četvorici braće i njihovom samohranom tati da bar zimske dane prebrode uz manje brige i strepnje od onoga šta nosi sutra. Tomislava Petrovića za sve dodatne informacije možete pozvati na broj telefona 062/211-254.

(Telegraf.rs)