Nestanak Splićanina podseća na veliku tragediju u reci: 17 godina traga se za telima iz autobusa

Printskrin: RTV Santos Zrenjanin

Ove godine navršava se 17 godina od izletanja autobusa "Autobanata" u reku Tisu kod Zrenjanina. Poginulo je 11 ljudi, ali neke porodice još čekaju da sahrane svoje najmilije. Hoće li se ćudljiva reka smilovati i predati tela onih kojima je živote uzela?

Nestanak Splićanina Mateja Periša u Beogradu i sumnja da je on nestao u Savi ili Dunavu ovih dana izazivaju ogromnu pažnju. Postavlja se pitanje, može li reka zaista da "zarobi" i "sakrije" telo utopljenika. U slučaju Periša ovo je pitanje posebno bolno, jer niko ne može da kaže sa sigurnošću da je on uopšte došao do vode. Ravničarska, mirna reka, ipak je dovoljno opasna da svojim virovima i strujama zarobi tela utopljenika na dnu.

Tisa je nakon teške nesreće u kojoj je 15. aprila 2005. godine autobus završio na dnu reke, pokazala koliko voda može da bude surova. Zna se da je u autobusu bilo više od 20 putnika, a da je sedmoro uspelo da se spase. Pronađena su ubrzo i tela tri nastradale osobe. A onda - muk. Autobus je izvađen, ali tela više nije bilo.

Dve nedelje kasnije pretraženo je 28 kilometara obala, kao i rukavaca i ada na reci Tisi, od žabaljskog mosta do ušća u Dunav. Tela kao da su iščezla.

Prema raspoloživim informacijama, tek poneko telo pronađeno je u godinama koje su usledile. Pretpostavka je da je pod vodom do danas ostalo šestoro ljudi.

Pitanje je gde su, jer voda može da ponese telo i više desetina kilometara.

Tako je, na primer, godinu dana posle nesreće jedna putnica ovog autobus isplivala iz Dunava i to čak kod Pančeva. Dakle, od mesta nesreće telo je prošlo put do ušća kod Slankamena, potom prošlo celo područje Beograda i isplivalo tek u Pančevu. U pitanju je bila devojka koja je u trenutku nesreće imala 21 godinu.

Posle određenog vremena, prepoznavanje žrtve na osnovu fizičkih karakteristika ili predmeta koje je nosila, plombi, implanata, nakita... više nije moguće.

U nadi da će jednog dana ipak telo njihovih članova porodice ili rođaka biti sahranjeno, oni ostavljaju svoj DNK materijal. Kada iz Tise ispliva neko telo koje je neprepoznatljivo, radi se poređenje biološkog materijala sa uzorcima srodnika.

Tri porodice unesrećenih u Tisi su to uradile i još čekaju...

Meseci agonije u potrazi

I u nekim drugim, skorijim slučajima utapanja u rekama, naročito Dunavu, agonija porodica trajala je dugo.

Nažalost, oni iako su gotovo potpuno sigurni da je njihov najbliži nestao na reci, jer je bio u čamcu, nastavljaju potragu kao da je živ. Niko ne može sa sigurnošću da kaže da iz nekog razloga nije nestao na obali, na kopnu. Ili, da nije uspeo da se izbori da rekom i ispliva negde.

Oplakuju svoju decu, a ne mogu da im upale sveću.

Tako je, posle skoro mesec dana potrage za dva druga koja su nestala u Dunavu kod Slankamena 2020. godine pronađeno telo Ilije (26) iz Šapca. Telo je pronađeno u Zemunu, što je putanja duža od 40 kilometara. Njegov drug Milan nije pronađen.

Skoro pet meseci trajala je potraga za Urošem Radosavljevićem iz Vinče, koji se početkom decembra 2019. godine utopio u Dunavu nedaleko od svoje kuće. Njegovo telo pronađeno je dvadesetak metara nizvodno.

(Telegraf.rs)