On pomaže zaboravljenim dušama Peštera, i pravoslavcima i muslimanima: Priče samohranih roditelja slamaju srca

Printskrin: Youtube/Hido Muratovic

Gotovo 30 godina humanitarac iz Novog Pazara, Hido Muratović (62) obilazi, kako kaže, zaboravljene duše Pešterske visoravni. Siromašne, bez novca, ogreva, hrane, pa i krova nad glavom.

Muratović za Telegraf.rs kaže da zalazi tamo gde niko ne ide, a kad je teško, kaže sebi: "To je dar od Boga". To što uprkos preteškim sudbinama koje slamaju srca, pronalazi u sebi snagu da se i dalje, skoro tri decenije, bori za njih. Bez obzira na to da li su pravoslavci ili muslimani.

Preporučujemo

Porodica Vukomira Tomovića jedna je od onih kojoj Hido pomaže dugi niz godina. Kako kaže, Tomović je samohrani otac nepokretnih i teško bolesnih sinova Ivana i Predraga koji imaju cerebralnu paralizu.

Vukomir je bolestan i ne može da radi, a njegovi sinovi su osobe sa invaliditetom, zbog čega mora stalno da bude uz njih. Ivan i Predrag ne mogu sami ni da se obuku, ni da se hrane. Pomoć oca im je potrebna i kako bi uopšte mogli da sednu u invalidska kolica.

Dobri ljudi su mu, uz pomoć Hida pomogli da sagradi kuću u prigradskom naselju Šestovo i bude bliže Specijalnoj bolnici za distrofičare u novopazarskoj banji gde njegovi sinovi moraju da idu na rehabilitacije.

Nažalost, i Vukomirova unuka Katarina (10), ćerka njegovog trećeg i zdravog sina Zorana, ima paralizu.

Samohrana majka nepokretne ćerke

Teška sudbina zadesila je i Bajru Suljević iz Novog Pazara, samohranu majku nepokretne Arijete. Bajra nema nikakvih primanja, a samo za kiriju, lekove, struju, ogrev i pelene za ćerkicu, mesečno mora da izdvoji više od 30.000 dinara.

Arijeta ne priča i ne može da ustane iz kreveta. Da nema dobrih, humanih ljudi i Muratovića, Bajra ne zna kako bi pregurala mesec.

Zahvalna je svim dobrotvorima koji su joj se dosad našli i živi u nadi da je neće zaboraviti.

Samo da ima brašna

U opštini Rožaje, u selu Stup, živi još jedna samohrana majka. Mihrija Murić. Suprug je preminuo, a posle njegove smrti, nastavila je da se bori za svoje sinove, Enesa i Ernesa. Stariji Enes ide u srednju školu u Rožajama, a mlađi je osnovac.

Jedva ih, kako kaže Hido, majka školuje, a ono što je posebno zanimljivo je da Mihrija radi kao drvoseča. Ova hrabra žena ne libi se nikakvog posla kako bi obezbedila za svoje sinove makar ono osnovno. Makar brašno kako bi hleb mogla da umesi.

Mihrija ima i kravu i nekoliko koza koje su joj humani ljudi donirali.

Hido ističe da je puno takvih primera u njegovom kraju.

- Plaču oni, plačem i ja. Kažem ponekad: "Neću više", jer je teško, ali ljudi me ovde znaju, zovu me. I ja opet odem, vidim, zabeležim, odnesem amenete - ističe naš sagovornik.

(Telegraf.rs)