Vlada oborio stablo dugo 27 metara: "Strah svaki put kad odem u šumu, ali je i dobar jer vas čuva"

Foto: RINA/Privatna arhiva

Posao drvoseče nije ni malo lak, pored toga što je fizički naporan i težak, sa sobom nosi i brojne rizike. Međutim, za tridesetšestogodišnjeg Vladu Filipovića iz ljiškog sela Poljanice rad testerom je za njegove uši svakodnevna melodija, ovo je posao kao i svaki drugi, i kako kaže "rizik postoji, straha uvek ima, ali strah čuva čoveka". Ovaj mladić bez muke i problema sa lakoćom obara stabla visoka i više od 27 metara dok su u prečniku i do dva metra.

- Već šest godina se aktivno bavim sečom drva za građu. Po struci sam građevinski majstor pa sam negde spojio svoju struku sa drvetom i eto pripremam drvo koje će se koristiti za izgradnju krovnih konstrukcija, terasa i sl. Uglavnom sečemo velika stabla hrasta, jasena ili bukve koja su nekada okom ne saglediva, ali moraju imati određenu dužinu i debljinu da bi se iz njih mogla iskoristiti adekvatna građa. Nikada ne idem sam u šumu, ali drvo uvek obaram sam uz pomoć specijalnih testera čiji je mač dug jedan metar tako da seča ide bez problema -kaže za RINU, Vlada Filipović.

Preporučujemo

Prema njegovim rečima svaki drvoseča ima svoj način rada i pristup poslu koji je za šumu i drvo od presudnog značaja. Naglašava da se mora imati dosta znanja i iskustva jer u suprutnom rad sa ovako velikim stablima može biti veoma opasan.

- Lagao bih ako kažem da je lako i da nema straha svaki put kada odem u šumu, ali strah je i dobar jer vas čuva. Oborio sam jedan bagrem koji je iskorišćen za tehničku građu a bio je dug 27 metara. Stabla koja sečem uglavnom su velikog prečnika i to je oko 140, 150, 180 pa i 190 centimetara - ističe drvoseča iz Poljanica.

Inače, Vlada se pored seče bavi i kupovinom stabala koja će se koristiti za građu a ovakva stabla uvek su na ceni.

(Telegraf.rs)