Đerlek za Telegraf: Još 7 dana ozbiljna situacija. Očekujem povećanje broja hospitalizovanih i umrlih

Foto: Marko Jovanović, K1 Tv

Kakva je epidemijska situacija u Srbiji zbog korona virusa najviše govori broj ljudi u bolničkim posteljama koji se svakodnevno povećava, a državni sekretar u Ministarstvu zdravlja dr Mirsad Đerlek kaže za Telegraf.rs da nas još jedno 7 dana očekuje ozbiljna situacija, odnosno povećanje broja hospitalizovanih i preminulih, a tek u drugoj polovini februara zaravnjenje krivulje.  

I danas je u Srbiji po podacima objavljenim u 15 časova, za 24 sata zaražen petocifren broj osoba - 14.519, preminuo je 61 pacijent, a u bolnicama je skoro 100 osoba više nego juče što ih je bilo - 4.113. 

Preporučujemo

Od danas je još jedan blok KBC "Dr Dragiša Mišović" otvoren za kovid pacijente, a priprema se da u kovid sistem uđe i bolnica u Zemunu. Podsetimo, pacijenti su se samo u Beogradu već smeštali u Klinici za infektivne i tropske bolesti Univerzitetskog kliničkog centra Srbije, u kovid bolnici u Batajnici i Kliničko-bolničkom centru "Bežanijska kosa".   

- To je ono što nije dobro, povećanje broja hospitalizovanih i održava se broj ljudi koji gube živote. Polako ulazimo u onu fazu kada se približavamo maksimumu. To je faza gde nam ta populaciona grupa od 60 i više godina sa komorbiditetima najviše nastrada. Mi smo to i očekivali, da će mladi da se zaraze, pa da jedan od njih zarazi još 14, 15, međutim, ono što je najveća opasnost jeste da ti mladi donesu omikron u svoju kuću gde su im roditelji i bake i deke sa slabijim imunitetom - kaže za Telegraf.rs dr Đerlek.

Dodaje da će ozbiljna situacija trajati još jedno 7 dana.

- Očekujem povećanje broja hospitalizovanih i povećanje broja ljudi koji će gubiti živote. Nadam se da će početkom druge polovine februara da se plato ili ta zaravljena linija malo primiri, u smislu da nema povećanja a ne kontrole epidemijske situacije. Pad broja obolelih tek možemo očekivati početkom marta, mada to niko sa sigurnošću ne može da kaže ovog trenutka. Ovo su sve pretpostavke na osnovu ranijih iskustava i na osnovu poznavanja koliko-toliko omikron soja i kliničke slike - objašnjava naš sagovornik.

Klinička slika razotkriva delta soj

Na pitanje da li u bolničke postelje zaražene šalje više omikron ili delta soj, kaže da ima delta soja više nego što se misli, a objašnjava i zbog čega. 

- Gledajte, potpuno ste u pravu. Mi dosta govorimo o omikronu, i on jeste dominantan u odnosu na deltu, međutim, nažalost, delta nas još nije napustila i mislim da je ima u većem procentu nego što mi mislimo, upravo zbog kliničke slike koja ne odgovara omikron soju i koja je mnogo teža. Istina, veliki je broj pacijenata i zaraženih od 60 godina i više, ali imamo i mladih pacijenata sa teškim kliničkim slikama što može da se pripiše delta soju - kaže dr Đerlek i dodaje da ne treba da zaboravimo da ove godine imamo i virus gripa u populaciji:

- Grip ove godine imamo u mnogo većem procentu. Mi ga prošle godine faktički nismo imali i kada sve to stavimo u jedan zbir, imamo tri virusa u jednom momentu koji napadaju organizme ljudi od 60 godina, pa naviše sa komorbiditetima, i za očekivati je da se pune bolnice. Prešli smo 4.000 hospitalizovanih. Nisam očekivao da će biti toliko hospitalizovanih, međutim, plaćamo cenu nevakcinisanosti.

Đerlek kaže da na žalost više od 40 odsto ljudi nije shvatilo ili nema svest o tome da je vakciniacija jedini spas u borbi protiv korona virusa.

- Sve vrste vakcina protiv korona virusa daju efekat na bilo koji soj, pa i na omikron. Nama je jedini spas u vakcini. Na našu nesreću ili manju svest, veliki broj ljudi a to je 40 i više odsto, nije shvatio da je vakcinacija jedini spas. Ja se i dalje nadam da se nećemo izoložiti da rizikujemo da se zaražavamo i da na taj način dođemo do kolektivnog imuniteta, i da će ljudi shvatiti da moramo da se vakcinišemo. Verujem u to da pojava antivirusnih lekova, pa i novih vakcina koje najavljuju kompanije tipa Fajzera i Moderne, koje bi se primale na godišnjem nivou, će dati neki bolji kvalitet u borbi protiv ove pošasti - smatra Đerlek.

Nacionalni komitet za imunizaciju bi trebalo da donese odluku o četvrtoj dozi, naša saznanja koja smo jutros objavili kažu da ona neće biti preporučena svim građanima, a Đerlek je isto mišljenja da će ona najpre biti preporučena za najugroženije.

- Očekujemo da se oglasi Nacionalni komitet za imunizaciju. To je najstručnije telo. Međutim, evidentno jeste da će prioritet imati najugroženija populaciona grupa, tu nema priče. Ali, da li će se odlučiti da baš svi primimo 4. dozu, videćemo. Moramo verovati stručnjacima, medicini i ljudima koji se najviše bave imunizacijom. Mislim da će se prvo odlučiti za populacionu grupu koja je najugroženija ali ne isključujem da će se to odnositi i na ostali deo stanovništva - rekao je Đerlek.

Koliko je koji soj punio bolnice u Srbiji

Profesor Radmilo Janković, zamenik direktora UKC Niš izjavio je da postoji klinička procena da imamo još uvek prisutan delta soj, kao i sumnju da su hospitalizovani uglavnom oni koji su zaraženi deltom.

-  Omikron daje potpuno drugačiju prirodu bolesti. Optimista sam. Ovo je sigurno jedan početak smirivanja. Ovoliki broj zaraženih će iscrpeti neki biološki maksimum. Mislim da će se krivulja nakon kratkog platoa krajem februara početi da spušta. Mislim da ćemo imati mirno proleće i leto, gotovo sam siguran. Ostaje da vidimo da li će tokom leta biti neka mutacija koja je napravila poput delte, dar-mar u Evropi - naglasio je Janković.

On je napravio poređenje koliko je hospitalizovano kada je bio vuhanski soj, koliko sa deltom a koliko sada.

- Kada je bio vuhanski soj, hospitalizovali smo svakog četvrtog ili petog, sa jako patogenim delta sojem je prijem bio oko osam ili devet procenata, a sada svakog 100. pacijenta - rekao je Janković.

Inače, postoje procene da su u eri omikrona, koji je kod nas potvrđen u decembru ali je zamah uhvatio 2. januara, od svih zaraženih, njih dve trećine ili bili vakcinisani ili da su već preležali neki soj korone. To ide u prilog one priče s početka omikrona, da je imun na imunitet, bilo da je stečen prirodnim putem ili vakcinom. 

(Telegraf.rs)