Svetomiru rane zarasle, ostali ožiljci na telu: Borio se sa vukom teškim 40 kilograma, da bi sačuvao ovce

Foto-ilustracija: Shutterstock

Svetomir Potić (60), iz pirotskog staroplaninskog sela Koprivštica, koji je pre oko dva meseca - u svom toru sa stotinak alpino koza - zadobio gotovo 20 vučjih ujeda po rukama, uspešno se oporavlja.

Zahvaljujući pirotskim lekarima, rane su zarasle, kopče skinute, ali ostaju psihičke traume posle dramatične, polučasovne borbe sa predatorom kojeg je, na kraju, ovaj domaćin zadavio golim rukama...

Preporučujemo

- Lekarima sam neizmerno zahvalan jer su i u vreme pandemije pokazali izuzetno interesovanje za moje zdravlje, ne samo tokom boravka u bolnici. Ostala mi je samo teža povreda palca, pa ću do kraja života pamtiti noć u kojoj sam, oko četiri sata, u toru sa kozama zatekao vuka od četrdesetak kilograma. Od tada, čim se smrkne, "premotam filim", a pre nego što zaspim čujem i najmanji lavež mojih kerova, koji čuvaju stado. Jer, da nije bilo njih, vuk bi sasvim sigurno napravio pokolj u stadu, a ko zna šta bi i sa mnom bilo da me je zver tokom borbe uhvatila za vrat ili za stomak... Inače, posle dramatične noći tog 10. novembra sam primetio da mi je i čitavo stado uznemireno, a mnoge koze reaguju na svaki šum oko ispusta i štale, a štrecaju se i dok brste u mestu Glavina, na nekoliko kilometara od sela Koprivštica - kaže za Novosti Potić koji, evo već gotovo čitav mesec, uveliko sam obavlja sve poslove oko koza.

Donosi seno, nalaže im, čisti ispust i štalu, a ovih dana je počela i sezona jarenja, pa ima još više posla. Vreme ga je, kaže, ove zime poslužilo i stado često pušta na brst, štedeći pripremljenu hranu...

- Nijedan posao mi nije težak, a stado čuvam već sedam godina - veli domaćin kojem su, dok su mu ruke još bile u zavojima, pomagali prijatelji i pojedini rođaci.

(Telegraf.rs)