Profesori traže više časova srpskog jezika: "Sve manje razgovaramo, a sve više gledamo"

Foto: Shutterstock

Društvo za srpski jezik i književnost Srbije podneće inicijativu Ministarstvu prosvete za natpredmetni status srpskog jezika i književnosti. Zašto profesori traže povećanje broja časova srpskog jezika i da li smo dali prednost engleskom nad maternjim jezikom?

Prema rečima prof. dr Boška Suvajdžića, predugo smo zapostavljali suštinski važne stvari kao što je jezik.

Preporučujemo

- Potrebno je povećati broj časova srpskog jezika u školama, ali nam je sveukupno potreban i drugačiji status jezika, jer on ima i obrazovni i vaspitni i komunikacioni aspekt. Nadalje, maternji jezik ima i identitetsku crtu i važan je za kulturu jednog naroda. Naša inicijativa nastala je iz potrebe da se posveti veća pažnja negovanju maternjeg jezika i književnosti – naglasio je profesor Suvajdžić u „Uranku“ na televiziji K1.

Kako je kazao, Društvo za srpski jezik i književnost Srbije u kontaktu je sa Nacionalnim prosvetnim savetom, Ministarstvom prosvete, Zavodima za obrazovanje... i u Srbiji, ali i u Republici Srpskoj i Crnoj Gori.

- Ako se ovde, na ovom prostoru ne bavimo srpskim jezikom, pa gde ćemo se baviti? Jezik se uči čitavog života. Ne možemo vratiti točak istorije unazad i činjenica je da zbog društvenih mreža sve manje razgovaramo, a sve više gledamo. Ali, poezija Desanke Maksimović, na primer, važna je za sve ljude. Mi se trudimo da takmičenjima iz srpskog jezika kao i Književnom olimpijadom podstaknemo učenike da se bave jezikom i da čitaju – kazao je dr Suvajdžić na K1. – Velika je i odgovornost medija.

Profesor srpskog jezika i književnosti u Petoj beogradskoj gimnaziji dr Violeta Kecman kazala je ovog jutra u „Uranku“ na televiziji K1 da učenici koji upisuju gimnaziju imaju relativno dobro znanje srpskog jezika i književnosti, ali da je u prethodne tri godine primetan ozbiljan propust.

- Zbog pandemije je obrazovni proces veoma trpeo te sada vidimo ozbiljne propuste u celokupnom obrazovanju učenika, pa i u poznavanju maternjeg jezika i književnosti. Veliki problem je i to što učenici mesecima pre prijemnog ispita imaju dostupnu zbirku zadataka te napamet uče odgovore i uspeh postignut na prijemnom ispitu veoma je diskutabilan – napominje dr Kecman. – Jezik je važan za opštu kulturu, za međuljudske odnose, za razvijanje humanih, estetskih i rodoljubivih osećanja. Jezik je najvažniji alat za komunikaciju i ekspresiju mišljenja i osećanja.

Kako je kazala dr Kecman, neophodno je na nedeljnom nivou u osnovnim i srednjim školama uvesti bar još jedan dodatni čas srpskog jezika i književnosti.

Međutim, i tu postoji problem jer su naša deca već sada dugo u školama. Svakog dana imaju šest časova. Rešenje može biti da se neki predmeti pregrupišu u jedan čas. Važno je da osluškujemo potrebe učenika i nastavnika – kazala je dr Kecman na K1. – U Francuskoj, na primer, od prvog do četvrtog razreda osnovne škole đaci imaju deset časova maternjeg jezika nedeljno. Mi imamo pet. U gimnazijama imamo od tri do pet časova srpskog jezika nedeljno. To je nedovoljno. Takođe, smatram da bi i na ostalim fakultetima, ne samo Filološkom, trebalo uvesti srpski kao obavezni predmet i kao ispit koji se polaže.

Dr Violeta Kecman naglasila je i da mali broj učenika upisuje srpski jezik i književnost na Filološkom fakultetu jer nisu konkurentni na tržištu rada.

U godinama i decenijama pred nama rad sa podacima i medijska pismenost biće primarne veštine i znanja koja će zaposleni u najrazličitijim sferama morati da imaju. Jezik je tu ključan. Nije tačno da mladi ne čitaju, ali svakako bi to moglo biti i više. Ljubav prema jeziku deci prenosi najpre majka, a potom i ostali članovi porodice.

Kako se navodi u tekstu inicijative Društva za srpski jezik i književnost, maternji jezik predstavlja temelj nacionalnog identiteta, elementarni je i najvažniji posrednik u izražavanju duhovnog, intelektualnog i kreativnog potencijala pojedinca i najprirodnije vezivo u očuvanju jedinstva zajednice, održavanju kolektivnog pamćenja i predstave o kulturnom nasleđu nacije.

Praksa je pokazala da se niske ili visoke kompetencije učenika vezane za predmet srpski jezik i književnost recipročno odražavaju na (ne)sposobnost ovladavanja gradivom iz drugih nastavnih i naučnih polja, to jest, ako učenici dobro vladaju maternjim jezikom, spremniji su i za učenje ostalih predmeta – navodi se u tekstu inicijative.

(Telegraf.rs)