Da li su Apolonov leptir, Pančićeva omorika i druge divlje vrste pred odumiranjem? Čovek je glavni krivac

Širom sveta danas se obeležava Svetski dan divljih vrsta, sa ciljem da se ukaže na štetnost ljudskih aktivnosti po njihov opstanak, ali i naglasi značaj širenja svesti i pokretanja akcija radi njihovog očuvanja. 

Loše upravljanje zemljištem, eksploatacija biljnog i životinjskog sveta, zagađenje okoline, krivolov i ilegalna trgovina, samo su neki od uticaja čoveka na nestanak i smanjenje raznovrsnosti i broja divljih vrsta.

A koliki je značaj za njihovim očuvanjem, podsećaju i iz Agencije za zaštitu životne sredine. Kako ističu, nestanak pojedinih divljih vrsta narušava ekosisteme, čini ih osetljivijim i vodi postepeno u njihovo odumiranje.

- Svaki gubitak genoma jedne vrste ima nesagledive posledice po ukupan genofond. Nepovratni gubitak biodiverziteta ima trajni uticaj na opstanak preostalih vrsta, uključujući tu i čoveka. Poremećaj strukture i dinamike lanaca ishrane ostavlja prostor za prenamnožavanje štetnih i/ili invazivnih vrsta, koje posledično dodatno pogoršavaju stanje u ekosistemu. Prema izveštaju Svetskog fonda za prirodu, populacije divljih životinja smanjile su se za oko 60 % od 1970. godine što je zabrinjavajući i opominjući podatak - navode iz Agencije za Telegraf.

Postoji čitav spisak uzročnika narušavanja bidiverziteta, a gotovo svaki potiče od ljudskih aktivnosti.

- Među faktorima koji narušavaju biodiverzitet mogu se navesti gubitak staništa i loše upravljanje zemljištem (uništavanje prirodnih staništa širenjem poljoprivrednih površina, intenzivna ispaša, paljenje primarne vegetacije, totalne seče šuma, neplansko pošumljavanje, hidromelioracioni radovi, urbanizacija i izgradnja infrastrukture), prekomerna eksploatacija vrsta (branje, lov, ribolov), ilegalna trgovina, introdukcija alohtonih vrsta, pojava invanzivnih vrsta i zagađenje vode, vazduha, zemljišta. Sve promene koje dovode do smanjenja biološke raznovrsnosti, a koje su do danas evidentirane u svetu, izražene su, u većoj ili manjoj meri, i u našoj zemlji. Negativno delovanje sve se više pojačava i ubrzava, čak i u okviru zaštićenih delova prirode - kažu iz Agencije za zaštitu životne sredine.

Zbog toga, navode, važno je da se čovečanstvo suoči sa postojećim problemima i uloži napore da sačuva biološku raznovrsnost na prostoru naše zemlje.

- Na svetskoj konferenciji Konvencije o biološkoj raznovrsnosti UN 2021. godine u Kini, posebno je apostrofirano uspostavljanje i održivanje "ekološke civilizacije", jedne integrisane delatnosti kojom bi se značaj očuvanja biološke raznovrsnosti ugradio u svaki segment globalne ekonomije. Sve zemlje su se obavezale na potpunu posvećenost u smanjenju štetnih efekata i unapređenju očuvanja biloške raznovrsnosti. Naši ciljevi treba da budu usmereni na daljoj razradi pravnih procedura i mera (kako kaznenih, tako i stimulišućih) koje će da doprinesu ovim ciljevima.

Republika Srbija je početkom ove godine pokrenula postupak zaštite dva nova nacionalna parka: Stara planina i Kučaj-Beljanica.

- To je veliki korak u naporima za unapređenje zaštite prirode i zaštitu divljih vrsta - dodaju iz Agencije.

Najugroženije prtice, leptiri i lekovito bilje

Na osnovu podataka iz 6. Nacionalnog izveštaja Republike Srbije prema Konvenciji o biološkoj raznovrsnosti UN koji je izradila Agencija za zaštitu zivotne sredine, evidentirano je smanjenje brojnosti populacija ptica i leptirova, lovnih i ribolovnih vrsta, prekomerno sakupljanje lekovitog bilja, gljiva i puževa.

- Prema raspoloživim podacima u Republici Srbiji ugrožene su 2633 divlje vrste. Među strogo zaštićenim vrstama životinja je 51 vrsta sisara, 307 vrsta ptica, 18 vrsta vodozemaca, 18 vrsta gmizavaca, 38 vrsta riba i 610 vrsta beskičmenjaka. Strogo je zaštićeno 75 vrsta gljiva i lišajeva, 641 vrsta biljaka i 25 vrsta algi. Neke od najpoznatijih ugroženih vrsta u Srbiji su Apolonov leptir (papilio apollo), orao krstaš (Aquila heliaca), beloglavi sup (Gyps fluvius), Pančićeva omorika (Picea omorika), žuta lincura (Gentiana lutea), runolist (Leontopodium nivale) - napominju iz Agencije za zaštitu životne sredine.

(Telegraf.rs)