Bolji od Crne Gore, gori od Hrvatske, daleko od najboljih: Počinje PISA testiranje, šta to koči naše đake?

Foto: Tanjug/Zoran Žestić

Veliko PISA testiranje počinje sutra i trajaće sve do 18. aprila. Čitajući početak ove vesti, većina se verovatno pita - a šta je uopšte to?

PISA testiranje, ukratko rečeno, slika je toga kako naši đaci razmišljaju i primenjuju znanje. Kako će se sutra snaći kada postanu samostalni ljudi i treba da reše neki problem.

Preporučujemo

Ovo testiranje suprotno je preovlađajućim metodama našeg obrazovanja - bubanje i suve informacije ovde ništa ne znače, već samo primena znanja, logika i povezivanje. Dakle, sve ono što savremen svet i savremene tehnologije danas traže, i tek će u budućnosti.

Zato i jeste zabrinjavajuće što su naši srednjoškolci na poslednjem testiranju zauzeli 45. mesto u konkurenciji vršnjaka iz 79 država. Još gore je to što ti rezultati nisu nimalo bolji u odnosu na one od pre sedam godina, kada je Srbija poslednji put učestvovala u testiranju. Tada su đaci iz Srbije zauzeli 43. mesto u konkurenciji 65 država.

U rangu 13-godišnjaka iz EU

Rezultati govore sledeće: petnaestogodišnjaci iz Srbije su po sposobnostima da primene ono što su naučili, u rangu trinaestogodišnjaka iz zemalja EU. Jedan od zaključaka je da će zbog niskog nivoa pismenosti učenici imati teškoća u nastavku školovanja, pri zapošljavanju, u profesionalnom napredovanju i u snalaženju u društvu.

Prikazano u brojkama, to izgleda ovako: prosečno postignuće naših đaka iz matematičke pismenosti iznosi 439, a na skali naučne pismenosti 440 bodova. Poređenja radi, prosečno postignuće u OECD zemljama je oko 500 bodova.

U odnosu na druge zemlje iz regiona, imamo viša postignuća od đaka iz Crne Gore, Severne Makedonije i Bosne i Hercegovine, a slabija od učenika iz Hrvatske, Slovenije, Mađarske i Poljske.

I dalje bubaju i uče za ocenu

Loši rezultati govore nam bez sumnje nekoliko stvari. Između ostalog, da naša deca i dalje bubaju. Da metode obrazovanja moraju još da se menjaju. Da đacima nedostaje motivacija na logičko razmišljanje, snalaženje, samostalnost.

Inače, PISA testiranje se radi svake treće godine i u njemu učestvuju 15-ogodišnjaci. Ove godine se vrši na uzorku od oko 7.600 petnaestogodišnjih učenika iz 193 škole, od kojih je 178 srednjih stručnih škola i gimnazija i 15 osnovnih škola. Škole su izabrane metodom slučajnog uzorka. Tokom testiranja učenici na računarima rade zadatke u domenima čitalačke pismenosti, nauke, matematike i kreativnog mišljenja.

Rezultati ovog istraživanja biće dostupni javnosti nakon obrade, početkom decembra 2023. godine, saopštilo je Ministarstvo prosvete.

(Telegraf.rs)