Čim maturira, Nikola će za ovo društvo postati nevidljiv. I nije jedini: Njegova mama traži izmenu propisa

Foto: Privatna arhiva

Nikola Matić završava smer hortikulture u Poljoprivrednoj školi u Beogradu. Voli drugove i druženje uopšte. Na svakoj slici iz učionice je nasmejan i ozaren, a on to, za razliku od većine odraslih, ne ume da odglumi.

Međutim, čim završi školu, Nikola će za ovo društvo odjednom postati nevidljiv. Odjednom će ostati bez prilike da uči, da se druži, da radi bilo šta. Najkraće rečeno: njegov dosadašnji život biće surovo stopiran. Preko noći.

Preporučujemo

Evo o čemu se radi.

Nikola je mladić s autizmom. Suprotno predrasudama, on može mnogo toga da uradi, ali mu je potrebna pomoć ličnog pratioca. Međutim, pravo na pratioca ima samo dok traju osnovna i srednja škola. Za osobe preko 18 godina stiče se pravo na personalnog asistenta, ali, gle čuda, Nikola i mladi poput njega, nemaju ovo pravo, jer se ono odnosi na osobe sa fizičkim, a ne i mentalnim smetnjama.

- Osoba sa autizmom ne može da zadovolji uslove za personalnog asistenta. Zakon je krojen za druge vrste invaliditeta - kaže njegova mama Nikolina i pojašnjava:

- I kod fizičkog invaliditeta imaju pravo na asistenta samo oni sa uvećanim iznosom za tuđu negu i pomoć. A osoba sa intelektualnim invaliditetom dobija uvećani dodatak za tuđu negu i pomoć na osnovu nesposobnosti za samostalnu brigu o sebi. U pokušaju nekih osoba sa intelektualnim invaliditetom da se preko komisije sa biroa rada zaposle, rečeno im je da će u tom slučaju, ako se zaposle, izgubiti pravo na uvećani dodatak. Znači ili jedno ili drugo. Da ne naglašavam da ostale grupe invaliditeta imaju i dodatak za tuđu negu i pomoć i u radnom su odnosu. Diskriminacija - kaže Nikolina Crnogorac, žena koja je zbog svega rešila da pokrene inicijativu za izmene propisa.

Tačnije, reč je o Predlogu za izmenu Pravilnika o bližim uslovima i standardima za pružanje usluga socijalne zaštite, a izmena bi omogućila uslugu personalnog asistenta nakon osamnaeste godine i osobama sa intelektualnim smetnjama. Inicijativu je podržalo Udruženja građana "Realno", a peticija koju su napravili kao podršku broji preko 2.000 potpisnika za sada.

- Nikada nam emotivno nije bilo teže nego sada. Moj sin završava srednju školu za četiri meseca i ne znam šta ćemo i kako ćemo dalje. On ima pravo na kvalitetan život, ima pravo da radi, jer i to, uz pratnju asistenta, može. Ima pravo da bude među ljudima i da se druži. Socijalizuje se još od vrtića, a sada sve treba da se prekine odjednom. Odjednom treba da izgubi pravo na svoj dalji život - priča nam ova hrabra mama.

Dnevni boravci, napominje Nikolina, ne smeju biti jedina opcija. I za njih su čak liste čekanja.

- Svuda u svetu deca sa smetnjama u intelektualnom razvoju imaju prava na kvalitetan život i posle škole. Nikola zaista može da radi. Može da lepi etikete u nekom magacinu ili bilo koji drugi jednostavniji posao, ali mora uz sebe imati asistenta. Moj sin ne ume sam da se izbori za to pravo, ali ću to ja činiti umesto njega - poručuje Nikolina.

Iz Ministarstva za socijalni rad i politiku je dobila nezvaničan odgovor da propisi jesu zastareli, ali da će oni osnovati radnu grupu koja će razmotriti predloge i krenuti u njihovu izmenu. Ali, kada će sve to doći na red, pitanje je koje muči mnoge roditelje. Vreme neumitno prolazi, deca rastu, a njihovi životi se ne mogu staviti na čekanje.

Personalni asistenti inače su u sličnoj poziciji kao i lični pratioci. Rade uglavnom za minimalac, bez plaćenih bolovanja i odmora, pa i zainteresovanih za ovaj posao ima malo. A rade jedan od najodgovornijih poslova. Zato je jako važno da i asistenti i pratioci postanu zanimanje, što je Nikolina u svojoj inicijativi takođe tražila.

Kako je Telegraf pisao, da bi radili ovaj posao, ljudi moraju da budu humani. Moraju da saosećaju, da umeju da oslušnu tuđe potrebe, da budu oni koji se povuku iz centra pažnje i potpuno posvete drugoj osobi. Koji osobi sa smetnjama u razvoju pomažu da uči i da se druži, koji se trude da ta osoba postane deo društva, da ga učini vidljivim i prihvaćenim i da njegovim roditeljima, nekad umornim od borbe, pruži utehu.

Ne zvuči nimalo lako, zar ne?

Ali je potrebno i njima, i ovom društvu, da bi sutra svima bilo bolje.

(Telegraf.rs)