Ovako se testiraju prvaci, 6 aspekata za ocenjivanje: Za polazak u školu dobijaju mobilni, a u jednom zaostaju

Foto: Shutterstock

Moj sin zna da čita, piše, sabira i oduzima, pohvalila se jedna majka pred polazak deteta u prvi razred. Neke druge majke odmah su se uhvatile za glavu, jer njihova deca još ne znaju baš sva slova, a ni brojeve.

Gde je granica, zapitali su se mnogi, i da li je uopšte treba postaviti. Šta dete mora da zna pred polazak u prvi razred i, možda najvažnije, na čemu treba da radimo sa našom decom - neka su od pitanja koja smo postavili Biljani Mihailović, psihologu OŠ "Jovan Ristić" u Beogradu, jer je testiranje budućih prvaka upravo počelo.

Preporučujemo

I, odgovori su iznenadili.

Pobili su one teorije da su mlade generacije "manje inteligentne" i da "manje znaju". Baš suprotno. Ali zabrinjava da u jednom aspektu naša deca zasita zaostaju i da na tome treba da se radi ako u budućnosti želimo da vidimo samostalne i zrele ljude.

Inteligentni i informisani, a emocionalno nezreli 

- Na osnovu skoro tri decenije ispitivanja pripremljenosti prvaka za polazak u školu, primetila sam da nove generacije imaju sve više specifičnih, često detaljnih znanja i činjenica iz različitih oblasti. Takođe, sve je više dece koja pri upisu u školu znaju da čitaju i pišu, sabiraju i oduzimaju do 10. Međutim, sve više je dece čija emocionalna zrelost nije na zadovoljavajućem nivou i predstavlja im problem u kasnijoj adaptaciji na školske obaveze i pravila. Tu, pre svega, mislim na odlaganje zadovoljenja potreba i kontrolu impulsa - priča za Telegraf.rs školski psiholog Biljana Mihailović.

Ona upozorava da ako roditelji ne uoče ili, što je češće, ne pridaju značaj emocionalnoj zrelosti, to može u velikoj meri otežati socijalizaciju, pa i samo napredovanje u obrazovanju.

Takođe, oni koji brinu što njihov budući prvak još ne zna slova i brojeve, mogu da prestanu s brigom, dok s druge strane, decu koja žele da nauče, ne treba sputavati. Najveća greška, ističe naša sagovornica, je ako dete bilo šta od toga učite na pogrešan način.

- Dete pre polaska u školu ne mora da nauči da čita, piše i računa. Uostalom, to su sadržaji koji se uče u školi. Ako dete nema interesovanja za učenje čitanja i pisanja pre polaska u školu – ne treba ga prisiljavati. Ali, ako dete to želi, onda ga treba naučiti. Učiteljica će lakše naučiti dete koje ne zna da čita i piše, nego što će ispraviti pogrešno naučeno. U takvoj situaciji, treba se zapitati šta je sa samopouzdanjem deteta: da li se razvija osvajanjem novih znanja ili porukom da nešto ne radi na dobar način - poručuje Mihailović.

Ovako se testiraju budući prvaci 

Za ispitivanje budućih prvaka koriste se standardizovani psihološki testovi. Najšešće je to Test za ispitivanje prvaka, koji mogu zadavati psiholozi i obučeni pedagozi.

- Kako je svako dete jedinstvena i neponovljiva ličnost, da bi se dobila što potpunija slika o detetu i njegovim specifičnostima, od roditelja i samog deteta se prikupljaju i dodatni podaci. Ovo se, pre svega, odnosi na prethodni detetov razvoj, specifična interesovanja, zdravstveno stanje, uključenost u različite kolektive, porodične uslove, samostalnost i brigu o sebi, odnose i komunikaciju sa drugima. Takođe je važno saznati kako se i samo dete nosilo sa različitim teškoćama na koje je nailazilo, kao i kako su roditelji rešavali teškoće – ukoliko ih je bilo - kaže naša sagovornica.

U samoj test-situaciji se, dodaje ona, posmatra i ponašanje deteta, kako reaguje kada se nađe pred različitim zahtevima (da li je istrajno ili odustaje, da li traži pomoć ili čeka na nju, kako reaguje na činjenicu da ostaje nasamo sa nepoznatom osobom…), obim i usmerenost pažnje, samostalnost.

6 aspekata prema kojima se ocenjuje spremnost za polazak u školu

Motivacija za učenje

Na ovom uzrastu ona podrazumeva interesovanje i radoznalost za školsko učenje, radost kada se saznaje nešto novo, čime se formira unutrašnja potreba za saznavanjem.

Intelektualna zrelost

Ona podrazumeva zadovoljavajući stepen razvijenosti pažnje, pamćenja i mišljenja (upoređivanje i opisivanje predmeta i pojava iz okoline, sposobnost da reprodukuje opaženo zahvaljujući namernoj pažnji, sposobnost da se voljno usredsredi i koncentriše, uočava sličnosti i razlike po različitim kriterijumima, poseduje elementarne matematičke pojmove, navodi razloge)

Govorna razvijenost

Podrazumeva da je dete ovladalo govornom strukturom, pravilnim govorom (dete je ovladalo glasovima i glasovnim sklopovima, ima dovoljno bogat rečnik – da koristi između 2.500 i 3.000 različitih reči, da razume rečenice do 6-8 reči, razlikuje pre-posle, voli da postavlja pitanja, sluša I prepričava priče)

Socijalna zrelost

To je relativna samostalnost pri zadovoljavanju svojih potreba, osposobljenost za život u društvu dece i odraslih (razvijena svest i poverenje u sebe i svoju okolinu, dete bira omiljenog druga, ima zaštitničko ponašanje prema mlađima, poštuje pravila igre sa vršnjacima, spremno je na saradnju, može da sagleda situaciju iz ugla drugih, ispoljava empatiju, ima povećanu sposobnost voljnog upravljanja svojim ponašanjem).

Emocionalna zrelost

Govori o emocionalnoj stabilnosti i kontroli emocija (ima samopouzdanje i sigurnost, ume da reaguje na adekvatan način na raspoloženje i ponašanje drugih, može da odloži zadovoljavanje potreba, može da kontroliše svoje emocije, ima veću kontrolu sopstvenih impulsa, razvijeniju volju i emocionalnu nezavisnost nego u ranijem uzrastu).

Razvijena grafomotorika

Najjednostavnije rečeno – to je sposobnost držanja olovke i pisanja i trebalo bi da je dete naučilo pravilan hvat olovke, da ima fleksibilnost šake i prstiju, povučena linija bi trebalo da bude jasna, adekvatnog pritiska i da vodi željenoj formi.

Uticaj telefona

U poslednje vreme je, upozorava Biljana Mihailović, postalo “moderno” da se prvacima sa polaskom u školu, uz radni sto, kupuju i najnoviji modeli mobilnih telefona.

- Pri tome, ne postavlja se pitanje čemu će taj aparat služiti detetu i da li je prvaku baš potrebna takva “mašina”. To samo može biti potkrepljenje da se telefoni duže koriste na dnevnom nivou. Važno je znati da “jak” uređaj i dostupan internet treba da imaju ograničeno vreme korišćenja i treba da imaju roditeljsku kontrolu. Samo pod tim uslovima vreme pred ekranom može biti podsticajno za dečji razvoj - zaključuje na kraju ona.

Odlaganje upisa i prevremeni upis

Ove školske godine u prvi razred se redovno upisuju deca rođena od 1.marta 2015. do 28. februara 2016.godine. Za decu koja imaju određene teškoće koje im mogu otežavati adaptaciju i školsko napredovanje, postoji mogućnost odlaganja upisa za jednu godinu. Polazak u školu se odlaže uz pribavljeno mišljenje interresorne komisije. To je tim stručnjaka (predstavnici zdravstvenog, socijalnog i obrazovnog sistema) koje formira lokalna uprava. O proceduri se možete informisati u školi ili u opštini.

Za decu koja su rođena posle 28. februara 2016.godine, a za koju roditelji procenjuju da su napredna, postoji mogućnost prevremenog upisa. Međutim, pošto je ovo vid ubrzanog školovanja, neophodna je procena stručnjaka iz škole i tek nakon dodatnog testiranja i pozitivne procene – dete može krenuti u školu pre svoje generacije.

(Telegraf.rs)