Tijana je samo otišla na vađenje krvi zbog korone: Posle 5 dana se svi zgroze čim joj vide užas na ruci

Foto: Nikola Tomić, Telegraf

Beograđanka Tijana N. danima gleda u desnu ruku na kojoj joj se stvorio ogroman hematom nakon običnog vađenja krvi. Kao i svaki hematom, i on je menjao svoje boje, ali se ni posle 5 dana još ne povlači. Kako kaže, ponekada oseća i bol. Ona je ubeđena da joj je prilikom vađenja krvi "promašena vena", međutim, struka objašnjava da je sigurno pukla. 

Zbog kovida 19 Tijani je u roku od 24 sata dva puta punktirana ista vena na istoj ruci, jednom na drugoj i jednom joj vađena krv iz prsta. Na desnoj ruci, stvorio joj se ogroman hematom koji ne prolazi danima.

Tijana je mišljenja da joj je ubod bio van vene, međutim, lekari objašnjavaju da je njoj vena očigledno pukla.

Doktorka transfuziolog Vesna Bosnić iz Instituta za transfuziju krvi Srbije objašnjava za Telegraf.rs da do stvaranja hematoma dolazi kada pukne vena, nikako kada se ona promaši.

- Kada pacijenti imaju visoku telesnu temperaturu i dehidrirani su, vene mogu da se povuku. Do pucanja vene može da dođe prilikom venepunkcije, a to zavisi od zida krvnog suda i od zdravstvenog stanja pacijenta. Ako tehničar punktira pored vene, ne može doći do stvaranja hematoma i ima pravo da ponovo punktira venu iste ruke, ali drugom sterilnom iglom - objašnjava dr Bosnić.

Ako je tehničar, narodski rečeno, "promašio venu", znači da jednostavno nije ušao u lumen krvnog suda nego u okolni prostor. Zato i ima pravo da pokuša ponovo u istu venu, ali novom iglom.

- Ali, ako vena pukne, onda će se krv izliti u okolne prostore. Dok se samo krvarenje ne zaustavi, hematom može da se širi iz lakatne regije prema šaci, jer sila gravitacije vuče nadole - kaže naša sagovornica.

Foto: Telegraf

Dešava se osobama svetlije puti

Ona objašnjava da se takve stvari dešavaju kako muškarcima, tako i ženama, a obično osobama svetlije puti.

- Uglavnom su osobama koje imaju svetliju put, plavu kosu, plave oči, zidovi krvnih sudova za nijansu tanji. Zato se dešava da tehničari palpiraju krvni sud, i ne mogu da ga osete pod prstom, i da nekada punktirajući, vena kolabira, pa se punktira pored vene - objašnjava dr Vesnić.

Prilikom pucanja vene ne čuje se zvuk, ali se može osetiti toplota ili stvaranje otoka.

A na pitanje da li nekako možemo da se pripremimo pred davanje krvi, objašnjava da uzimanje tečnosti pred davanje krvi utiče na to da se vene vide, i da venski protok bolji, ali ne utiče na sam zid krvnog suda:

- Punkcija koju uradi tehničar može da bude savršena, ali su zidovi krvnog sudova tako krti, kruti, neelastični pa jednostavno dolazi do pucanja, te to nema veze sa sa tehnikom izvođenja punkcije.

Šta raditi kad se desi pucanje? 

Kada dođe do pucanje vene, najpre, kaže dr Bosnić, treba da se napravi pritisak na mestu punkcije.

- Kada se stavi vata, ili gaza, ruka se podigne iznad glave, i drži se ravna u laktu. Tim pritiskom stimuliše se koagulacija i zaustavlja krvarenje, odnosno sprečava dalje isticanje krvi i povećanje tog hematoma. Taj pritisak se vrši 5 do 10 minuta a nakon toga se ruka previje - nalepi se flaster ili sterilni zavoj, ispod koje je prethodno natopljena vata.

- Savetuje se da se nakon stvaranja hematoma ruka ne izlaže naporu, odnosno da se njome ne nosi ništa teško, da se ne ide na sport tog dana.. Inače, hematom mora da prođe kroz svoje faze povlačenja i to može da traje i do mesec dana - navodi dr Bosnić.

(Telegraf.rs)