Srbija nema kartice prednosti za decu sa invaliditetom, Crna Gora ih uvela: Evo kako se naši roditelji snalaze

Foto: Shutterstock, Facebook/ klinicki_centar_cg

Klinički centar Crne Gore otišao je korak dalje i za roditelje odnosno staratelje dece sa posebnim potrebama i smetnjama u razvoju izradio kartice pristupačnosti koje im omogućavaju prednost pri pregledu. Ovakve kartice kod nas ne postoje, da li ćemo ih uvesti nismo uspeli da saznamo od onih koji se za to pitaju, a ono što je sa druge strane dobro, roditelji koji imaju decu sa posebnim potrebama kažu da ona i bez kartica idu na pregled preko reda. Ističu i da bi ove "plastikance" trebalo obezbediti da bi i roditeli išli preko reda na svoje preglede, s obzirom na to da oni moraju da budu uz svoju decu. 

Uvođenjem ovih kartica, Klinički centar Crne Gore je pokazao brigu za najranjivije kategorije društva čija je inkluzivnost prioritet, a sve zaposlene obavestio je o ovoj proceduri.

Preporučujemo

Iz Ministarstva zdravlja Srbije, a ni naše najveće kuće zdravstva Kliničkog centra Srbije, nismo dobili odgovore da li su ovakve kartice u planu i kod nas.

Podsećanja radi, mi još nemamo ni preciznu statistiku koliko imamo osoba sa posebnim potrebama i smetnjama u razvoju. Registar je još u izradi. A, po podacima Republičkog zavoda za statistiku, ali po popisu iz 2011. godine, u Srbiji ima 8 odsto osoba sa posebnim potrebama, od toga 58 odsto su žene, a njih 60 odsto su stariji od 65 godina i samo 1,2 odsto su mlađi od 15 godina. Probleme sa hodom ima 4,7 odsto osoba, 3,6 odsto sa vidom i 2 odsto sa sluhom. Oko 1 odsto ima probleme sa pamćenjem, samostalnošću i komunikacijom.

Kada se radi o olakšavanju njihovih muka, brojka je, u stvari i nebitna. Svaka olakšavajuća okolnost, znači njima, a tek njihovim roditeljima.

Predsednica Udruženja "Evo ruka" Ana Knežević ima sina od 18 godina koji ima redak Di Georgov sindrom. Kaže da u Srbiji kartice prednosti ne postoje, ali da je ona uvek imala prednost kod lekara. Napominje, sve je kako se roditelj snađe.

- Dete kod nas svakako ima prvenstvo prolaza. Ja imam dete koje ima 18 godina i nikada ne čekam. Samo uđem, ljubazno kažem da je dete sa smetnjama u razvoju, i oni me odmah prozovu sledeću. I to je pohvalno, bez obzira što nemamo kartice, ali roditelji ovde ne umeju da koriste tu privilegiju. U stvari, to nije privilegija, da se razumemo. Ovde osoba sa inavaliditetom ima pravo prednosti. Na Hitnoj je problem, jer su tamo svi hitni, ali mi tu prednost imamo i tamo, a pogotovo kod svih specijalista. Pitanje je samo kako se koji roditelj snađe, i ko radi na šalteru u tom trenutku. Moj sin i ja smo stalno kod lekara, i imamo pohvalno iskustvo u vezi sa tim. Čak i kad je bio mali, nama je uvek na kartonu u Domu zdravlja pisalo "preko reda" - priča Ana Knežević za Telegraf.rs:

- Kada odemo u Univerzitetsku dečiju kliniku u Tiršovu ulicu, ako sedi četvoro dece sa autizmom i dvoje sa cerebralnom paralizom, onda su svi prioritet, ulazi se kako je ko stigao ili zakazan. Ali ako sedi 6 dece normalnog razvoja i jedno dete sa cerebralnom paralizom, ući će najpre ono. Preko reda. Ali, ni to nije preko reda, to je red za posebne slučajeve. Trebalo bi tako da bude za sve osobe sa invaliditetom, trudnice i starije osobe, postoji protokol svake kuće, samo je pitanje kako mi koji dolazimo doživljavamo sebe.

Ona je, kao što reče, sa sinom kod lekara stalno, problem je sa onim roditeljima koji nisu u zdravstvenim ustanovama tako često. Poručuje da moraju da snađu, da majke moraju da budu agilnije, ne da puste da drugi odlučuju o njenom detetu koje ona zastupa.

- Moje dete ima višestruke smetnje u razvoju, redak sindrom, i stalno smo po bolnicama. Spada u retke bolesti, ima nas između 60 i 100, ne znamo, zato što ne postoji baza retkih bolesti. Ali, u suštini, to su kompletni problemi sa zdravljem - moj sin je operisao srce, kičmu, kile, imao pulmološke probleme. Prilično imaju lekari razumevanja kod nas za to. Problem je sa onim ljudima koji ne dolaze tako često kod lekara, pa treba da se snađu. Treba da se uđe i kaže: "Moje dete ima autizam, morate hitno da ga pregledate, ukoliko ne, ono će početi da skače ovde". Mora i majka da bude malo agilnija, a ne da pusti te ljude koji rade. Ja zastupam moje dete i sebe i ulazim mimo reda i uvek me puste - kaže ona.

Kartica potrebna i da se roditeji pregledaju preko reda

Savetuje da roditelji treba da uče decu da ne treba da čekaju red, s obzirom na to da su ugrožena kategorija, imaju imunokompromitovano zdravlje, te da mogu da se dodatno razbole u tom okruženju, odnosno u domovima zdravlja i bolnicama. Napominje da je kartica dobra stvar za pregled dece, ali i za roditelje, odnosno da i oni mogu da imaju karticu kako bi dobili prednost za svoje preglede.

- Kartica bi rešila problem. Bila bi od značaja. Bila bi od značaja i za roditelje, za mene, pošto sam ja negovatelj osobe sa invaliditetom. Kada odem u Dom zdravlja za sebe meni je potrebno to prvenstvo prolaza jer ja često ostavim dete kod kuće samo ili sa komšinicom, pa da ne bih morala dodatno da objašnjavam zašto ja moram sad i odmah da uđem kod doktora opšte prakse, ili kod nekog specijaliste, a ne da čekam ceo dan.

- Smatram da kao majka, da čak i kada idem za sebe kod nekog specijaliste treba da imam prvenstvo prolaza, jer moje dete nema ko da čuva kod kuće. Dakle, treba i mi roditelji da imamo prvenstvo, i mi bi trebalo da imamo kartice. I, to nije zloupotreba, i u banci čekaš, ideš u poštu čekaš, a dete u kući ko čuva? A, moje dete ima prvenstvo, ne daj, Bože, da nema - završava naša sagovornica.

Trake sa suncokretima

Inače, u svetu se koriste trake sa znakom suncokreta da bi se prepoznale osobe sa invaliditetom i one ne čekaju u redu ni na železničkoj stanici, aerodromu, a kamoli kod lekara.

Suncokret se kao znak nevidljivog invaliditeta upotrebljava od 2016. godine, a osmišljen je u Velikoj Britaniji. Na aerodromu Getvik u Londonu zapitali su se kako mogu da prepoznaju da neko od putnika ima invaliditet koji nije očigledan.

Privatna britanska kompanija osmislila je zelenu traku sa jednostavnim printom suncokreta. Bio je to suptilan, ali u isto vreme i vidljiv znak koji omogućava osoblju da prepozna da je osobi koja nosi traku (ili nekome ko putuje sa njom) potrebna dodatna podrška, više vremena ili asistencija za snalaženje na aerodromu.

Suncokret, inače, podstiče vedrinu i pozitivna razmišljanja, a ujedno je i vizuelno upečatljiv. Tako da ako vidite nekoga ko nosi traku sa suncokretima oko vrata, narukvicu sa ovim simbolima ili bedž na kom se nalazi suncokret, budite obazriviji i pažljiviji prema toj osobi.

(Telegraf.rs)