Danas obeležavamo Dan planete Zemlje: Priroda se čuva menjanjem navika i brigom o sopstvenom dvorištu

Foto: Tanjug/AP

Danas se obeležava Međunarodni dan planete Zemlje. Više od pet decenija stručnjaci upozoravaju na značaj očuvanja prirode i životne sredine.

Profesor dr Darko Nadić sa Fakulteta političkih nauka objašnjava da je nedostatak empatije prema planeti jedna od njavećih opasnosti za nju.

Preporučujemo

- Ne dopada mi se ovogodišnji slogan "Investiraj u planetu", jer mi to zvuči kao da se ovaj datum i sama planeta ekonomizuje. To je poziv na ulaganje u nove tehnologije. Nama kao civilizaciji nedostaje empatije prema životnoj sredini i planeti na kojoj živimo. Kada zagusti setimo se prirode. Svi kažu "bežimo u prirodu", a ne "vraćamo se prirodi", pogotovo ljudi iz urbanih sredina - kazao je Nadić u na TV K1.

- Teško od ekonomista možemo očekivati bilo šta drugo osim očuvanja kapitalizma, kao i od političara koji uglavnom samo mnogo govore o održivom razvoju. Iskreno se moramo vratiti očuvanju prirode, a ne da se sve završi time što ćemo da zavrnemo slavinu dok peremo zube ili da isključimo svetlo na jedan sat. Nadić kaže da se u Srbiji uvećao stepen ekološke svesti, ali da ga brine što su ekologija i bavljenje životnom sredinom postale pitanje mode - dodao je.

Profesor ističe da je jedan od koraka ka očuvanju planete menjanje i sopstvenih navika.

- A šta je moda? To je ono što dođe i prođe. Jedno je deklarativno, svi ćemo reći da ne želimo da zagađujemo, ali gde je to u praksi? Teško se odričemo svojih navika. Mi nismo spremni da se odreknemo mobilnog telefona. Ekonomija je i proizvodnja, i ekonomski razvoj, i profit, i prodaja i investicije. Iza svega toga stoje magnati i političari. Nijedan političar ne bi opstao na vlasti da kaže da od sutra nečega više nema, da se vraćamo na "majmunske grane". Plava planeta u budućnosti bi se mogla predstaviti kao siva i gola, ako sve što je zeleno bude raskrčeno i ako nas prekriju fabrički dimnjaci. Ja ipak mislim da će Zemlja ostati plavo-zelena i šarena. U jednom trenutku ćemo pronaći zadovoljavajuće rešenje da pomirimo i prirodu i ekonomiju i napredak civilizacije koji ne može da se zaustavi - optimističan je profesor FPN-a i smatra da se u narednih 50 godina stanje neće drastično

promeniti.

- Ono što me brine je tendencija da se privikavamo na to što nam se dešava, a trebalo bi da promenimo svoje navike. Da se floskule i deklaracije sprovedu u delo.

Meteorolog Nedeljko Todorović ponovio je svoju tezu o kojoj rado govori u javnosti, a to je da se sa klimom na planeti niti u našoj zemlji ništa nije promenilo.

- Pamćenje je relativna kategorija. Sve što se dešava su karakteristike naše klime i isto je u poslednjih 135 godina. Rade se i rekonstrukcije klime unazad do čak nekoliko hiljada godina. U srednjem veku bila su prisutna mala ledena doba, periodi nižih temperatura u letnjim mesecima. Sve skupa, to nema posledica na život na zemlji. Svaki region ima svoje klimatske osobine. Prošle godine je april u Srbiji bio još hladniji i sa više snega, ali ljudi zaboravljaju - kazao je Todorović.

On smatra da se politika umešala u sve pa i u ekologiju i zaštitu životne sredine.

- Ugljen-dioksid je koristan za život na planeti, decu u školama uče pogrešno. Njegov uticaj na temepraturu je zanemarljiv. Na promene klime i meteoroloških parametara najviše utiče vodena para. Sunce najviše utiče na sve procese na zemlji. I u budućnosti će biti promena u prilivu sunčeve energije što će uticati na temperaturu. U poslednjih deset do 15 godina temperature stagniraju na planeti, uprkos svemu tome o čemu se govori i što se piše. Nema promena koje bi trebalo da nas brinu. Zdrava životna sredina izgrađuje se sopstvenim ponašanjem, kulturom življenja, svako u svom dvorištu.

Meteorološki alarmi i leto pred nama Todorović je istakao ovog jutra i da meteorološki alarmi nisu opasni, samo ih treba shvatiti na pravi način.

- Kada kažemo žuti, narandžasti pa čak i crveni, oni kod nas nisu opasni. Ozbiljniji su samo oni koji ukazuju na letnje elementarne nepogode koje su lokalnog karaktera

kada bude izlivanja potoka i obilnih padavina. Kod nas nema razornih tornada.

Građanima su alarmi samo pokazatelj za lokalne nepogode, da zaštite imovinu i sebe - rekao je meteorolog i najavio kakvo je leto pred nama.

- Prošle godine imali smo dva do tri meseca toplog i sušnog leta sa ekstremno visokim temperaturama. Ovo leto najverovatnije će biti sa manjim brojem takvih tropskih dana - naveo je.

Početkom maja kreću pljuskovi, i inače su maj, jun i juli najkišoviti meseci ne po broju dana već po količini padavina.

(Telegraf.rs)