Šančina kod Šapca značajna kao egipatske piramide: Srpsko blago, veruje se da je bilo praistorijsko svetilište

Foto: Narodni muzej Šabac

Arheološki lokalitet Šančina u selu Desić, nadomak Šapca, jedno je od najvrednijih nalazišta u Srbiji koje pripada bakarnom dobu, odnosno kulturi eneolita. Reč je u periodu od 4.300 do 4.000 godine pre nove ere, a kod nas je lokalitet postao poznat šezdestih godina prošlog veka.

Muzejski savetnik Narodnog muzeja u Šapcu Momir Cerović za Telegraf.rs objašnjava da je ovaj lokalitet bio poznat i pre nekoliko decenija, ali da se nedavno nastavilo sa istraživanjem ovog značajnog nalazišta, te da se došlo do veoma interesantnih saznanja.

- Godine 2017. smo pokrenuli projekat istraživanja. Lokalitet je poznat od pre pola veka, tačnije 1967. godine kada su bila prva sondiranja na tom lokalitetu, a koje su radili pokojni kolega Milivoje Vasiljević iz Narodnog muzeja u Šapcu i Vojislav Trbuhović iz Arheološkog instituta u Beogradu. Oni su tad otvorili malu sondu, od oko četiri puta dva metra i konstatovali da se taj lokalitet vezuje za jedno naselje iznad njega, svega 500 metara dalje. Ipak, ostalo je nedefinisano koja je bila funkacija tog objekta.

Trenutno, na lokalitetu je otvoreno 13 sondi ukupne površine više od 250 metara kvadratnih. Kako naš sagovornik navodi, Šančina je bilo jako dobro branjeno zemljano utvrđenje.

- Prva asocijacija na utvrđenje jeste neka fortifikacija koja ima vojni karakter, ali ispostavilo se da je ovde to nešto drugo. Najverovatnije se radi o nekom praistorijskom svetilištu. Imamo jasne pokazatelje iz kog vremena potiče. Zimus smo radili takozvano apsolutno datovanje. Ono što smo pretpostavljali, sada je jasno, naučno dokazano, a to je da je u pitanju bakarno doba ili eneolit. Dakle, period koji sledi posle vinčanske kulture i kamenog doba - navodi Cerović i dodaje da male dimenzije prostora idu u prilog tezi da se radio i svetilištu.

- To je prostor od svega 25 metara prečnika. Reč je o kružnom objektu, sa jednim ogromnim šancem oko tog centralnog kružnog objekta u vidu neke zaravnjene kupe. Dakle, taj šanac je dubok blizu šest metara, pa okolo njega ide drugi zemljani bedem koji je očuvan do visine od oko četiri metra, tako da sve skupa predstavlja jedno moćno utvrđeno mesto, ali ne u smislu vojnog utvrđenja, nego, najverovatnije nekog svetilišta. Za to vreme, bio je to ozbiljan građevinski poduhvat. Često puta se našalim pa kažem da je ništa manje ozbiljan od egipatskih piramida, jer su baratali sa kamenim alatkama, budacima napravljenim od rožine ulovljenih divljih životinja, umesto lopate su mogli da koriste plećku od neke ulovljene životinje i drugo.

Na kraju, Cerović podseća da je ovaj lokalitet pravo blago i raritet na našim prostorima.

- Mi u Srbiji za sada ne znamo za još jedan lokalitet takvog tipa, tih dimenzija, tako moćno zaštićeno i branjeno. To sve govori o značaju ovog objekta za nekakvu širu društvenu zajednicu koja je u to vreme živela. Tamo, pored palisada i rovova imamo i određenih broj pokretnih arheoloških nalaza. Jedna od indikacija da se radi upravo o svetilištu jesu nedost ci ostataka hrane koji bi ukazivali da se radi o nekom trajnijem boravku na tom mestu - dodao je Cerović.

Projekat je šestu godinu zaredom podržan od Ministarstva kulture Republike Srbije.

(Telegraf.rs)