Bili smo u novom Kliničkom centru Srbije i ušli u "srce" operacione sale: Pogledajte kako izgledaju sobe

Svetli kao spejs-šatl. Ima 12 spratova. Sale su na svetskom nivou. Ali, ne one konferencijske. Oprema u njemu je najsavremenija. Sobe su dvokrevetne sa kupatilom, svaka ima i televizor. Ovako izgleda novi Univerzitetski klinički centar Srbije (UKCS), koji je svoja vrata otvorio pre skoro dva meseca.

- Ono što je sada aktuelno u svetu ovde postoji - prenu me glas doc. dr Miljana Ćeranića, načelnika Odeljenja minimalno invazivne hirurgije, dok se okrećem oko svoje ose, i posmatram svaki kutak nove najveće kuće zdravstva pokušavajući da naviknem oči, bez lažne skromnosti na luksuz.

Dok mi on govori, ja u glavi pravim paralelu kako izgleda stari Urgentni centar sa onim čuvenim zelenim bunkerom. Pokušavam da se prisetim svake klinike u okviru UKCS, gde je nekad bila, kako se stizalo do nje, da li je pre izgradnje ove kule imala PVC stolariju, koliko je svetla bilo neophodno da se osvetli, a da to prija očima... To nije nimalo ni nalik svetlu u novoj zgradi. Pitam se i da li je moguće da su sve boje zamenile onu zelenu rustičnu, bolničku boju...

- Nalazimo se u u novoj zgradi Univerzitetskog kliničkog centra Srbije. Do skoro se zvao Klinički centar Srbije, ali pošto smo deo Univerziteta onda smo Univerzitetski klinički centar Srbije - podseća nas dr Ćeranić.

Prošli smo kroz prizemlje, gde je Urgentni centar. U istoj je, dakle zgradi. Zaobišli smo njegovu žutu, narandžastu i crvenu zonu,  u kojima se smeštaju pacijenti po stepenu hitnosti i liftom došli do drugog sprata.

- Ovo je novi operacioni blok. Ima zaista sve što treba da ima, i ništa nije lošiji nego u većini zapadnoevropskih bolnica. Imamo 4 sale za minimalno invanzivnu hirurgiju i petu hirbidnu salu za robotik hirurgiju, koja je u pripremi. Sala je završena ali sama nabavka aparata traje, ali bi za otprilike godinu dana trebalo da startuje i taj program - objašnjava doc. dr Ćeranić.

U sali broj 2 u toku je start za operaciju. Pacijent koji ima zapaljenje žučne kese, primljen je dan pre, i mora hitno da se operiše. Prizor ispred nas kao u visokobudžetnim filmovima. Oko njega iznad operacionog stola su hirurzi, sestre, instrumentarke... Na monitoru prikaz svega što mu se radi pola sata do 45 minuta.

Ostaće bez žučne kese.

- Ali, i bez nje će moći normalno da živi - kaže doc. dr Ćeranić:

- Radi mu se minimalno invanzivna odnosno laparaskopska operacija. Ceo koncept minimalno invazivne hirurgije znači bezbedan rad uz dobre postooperativne rezutate i brzi oporavak. Samim tim možemo da zbrinemo i mnogo više pacijenata. Ranije je bila tendencija da ima što više postelja, a sada imamo što više sala a što manje postelja uz brzi obrt pacijenata, odnosno njihovo brzo zbrinjavanje da što pre odu kući, a da imamo prostor za neke nove pacijente.

Dok ulazimo u samo "srce" operacione sale, doktor nam, iako vidimo, ističe koliko je savremena i na ponos naroda i pacijenata.

Pitam ga, kao da uzgred nisam videla i da dok čekaju hitan prijem, svi nekako nasmejani rade selfi u novoj zgradi, kako reaguju pacijenti kada uđu u novi Klinički centar Srbije.

- Svi zadovoljni, naravno. Sve bolesničke sobe su dvokrevetne. Svaka ima kupatilo i, zaista, to još na ovim prostorima nije bilo. Videli ste, i sam prilazak Urgentnom centru je odličan, imamo i sa auto-puta prečicu kojom može lako da se priđe. Postoji i javna garaža gde možete da se parkirate, tako da je ova zgrada jedan značajan napredak za sve - priča doc. dr Ćeranića i vraća se na priču oko operacije koja je u toku:

- Planirano je da mu se skine žučna kesa koja je zapaljena i na taj način da mu se zaustave problemi. Kada pacijenti imaju kamenje u žučnoj kesi, a kada se jedu jaja kao sada za Vaskrs i masna hrana, onda to prvocira napad žuči. Zato treba pratiti bol ispod desnog rebarnog luka, koji pacijenti imaju posle nekog obilnog obroka a nekada čak i nevezano za to. U tom slučaju treba se javiti u najbližu dežurnu ustanovu, da se urade ultrazvuk i krvna slika, biohemija, da bi se dijagnostikovao problem. Da li će prvo pacijent da dobije antibiotike pa da se operiše, ili odmah da se operiše, to je već odluka lekara, ali važno je da takav pacijent ne bude kod kuće, da ne čeka da ode kod doktora, jer onda može da dođe do pucanja i da se izlije žuč. To je preporuka za pacijente koji imaju ovaj problem.

U ovoj kuli postoje 34 operacione sale. Operacije se uveliko svakodnevno rade, nebitno da je reč o hitnim ili elektivnim, odnosno pacijentima koji imaju problem a nisu trenutno ugroženi.

- Oni u svakom slučaju, imaju problem koji mora da se reši. Imamo slepo crevo koje je veoma česta indikacija, i posle laparskopske operacije neki pacijenti, ako je lakše zapaljenje, mogu već sutra da idu kući, a ako je nešto teže, oni mogu još neki dan da se proprate. Ranije, kada su se radile operacije na otvorenom, to nije bio slučaj a da li će pacijent da leži jedan, dva dana ili 7,8 dana to je velika razlika. Posle slepog creva, imamo operacije žučnih kesa - priča doc. dr Ćeranić.

Osnovan je, kaže, i Centar za minimalno invazivnu hirurgiju, koji je na neki način preteča i priprema za robotik hirurgiju.

- Plan je da se u rad Centra uključe i ginekolozi, urolozi, grudni hirurzi, endokrinolozi i naravno digestivni hirurzi. Uradili smo za 12 radnih dana 10 kolorektalnih laparoskopskih operacija što je jedan dobar rezultat i plan je da u budućnosti to bude mesto za edukaciju, da dolaze ljudi iz regiona i iz opštih bolnica. Ovde ćemo imati mogućnost i video konferencija, vorkšopova, bazičnih kurseva - navodi  dr Ćeranić koji je i koorodinator za laparoskopsku i kolorektalnu hirurgiju.

Dok napuštamo operacionu salu i idemo niz hodnik operacionog bloka ka liftu kako bismo otišli do bolesničkih soba na 7. spratu, doktor nam objašnjava da su sale kao u najsavremenijim svetskim bolnicama.

- Ono što je sada aktuelno u svetu ovde postoji. Još se uhodavamo ali je već dosta dobro profunkcionisalo. Lako se čovek na bolje navikne. Ranije su, znate, endokrina i grudna hirurgija bile u drugim zgradama, sada smo svi tu na jednom mestu, što je lakše zbog planiranja i nabavki. Nisu svi delovi Kliničkog centra prešli ovde, ali mnogo je lakše kada se nalazimo u jednoj zgradi i na jednom mestu. U svakom slučaju, sa 34 sale ovo je ozbiljan pogon za lečenje.

Prostire se na 86.000 kvadratnih metara, a ima 825 bolničkih kreveta - 231 u jedinicima intenzivnog lečenja, 594 poluintenzivnog lečenja i 47 kreveta u dnevnim bolnicama.

Da je zdravlja, pa da budu prazni!

(Telegraf.rs)