Sin hrabrog Milenka Pavlovića ponosno čuva sećanje: Od oca sam dobio sve, iako sam samo 9 godina živeo s njim

"Neki ljudi budu ceo život sa roditeljima, do starosti, a ne dobiju ništa od njih u pogledu vaspitanja. Ja sam od svog oca dobio bukvalno sve, iako sam samo devet godina živeo sa njim."

Dok izgovara ove rečenice o svom ocu, hrabrom pilotu Milenku Pavloviću koji je na današnji dan 1999. poginuo braneći srpsko nebo od NATO agresora, sin Nemanja zastaje na trenutke kao da će zaplakati. Ali, mirnim i dostojanstvenim tonom nastavlja da priča o tati. Kako nam i sam kaže, prepun ponosa.

Milenkov podvig otišao je u večnost, ostavši urezan u istoriji kao delo kojem se divimo mi, ali će i sve generacije posle nas. Uz reči: „Majku vam dečju, nećete vi da ginete, ja ću“, Pavlović je izvukao mlađeg kolegu iz kokpita „miga 29“ i sam je krenuo u odbranu otadžbine. Njegov avion pogodile su tri NATO rakete i to baš u trenutku kada je leteo iznad svog rodnog grada.

Protiv njega jednog išlo je 16 agresorskih aviona. Napadu je odolevao punih 12 minuta, a onda su njegove kolege čule samo dve reči: „Imaju me“...

Kući su ga čekali sinovi Srđan i Nemanja i supruga Slavica. Znali su da je tih dana bio nervozan, da nije želeo predugo da se pozdravlja, ali nisu slutili da će susret 2. maja, kada ih je poslednji put obišao, biti i poslednji.

Nemanji je danas teško da govori o poslednjim rečima, poslednjem susretu...

- Emocije su suviše jake. Ali sam iznad svega, ponosan, mnogo ponosan. Jednom kada sam razgovarao sa čovekom iz vojske o mom tati, on mi je rekao: "Budi ponosan. Milioni se rode, a da nemaju takvog oca". Od njegovih kolega u avijaciiji saznao sam da je moj otac jedan od dva komandanta lovačkog puka na celom svetu koji je poginuo na borbenom zadatku. Drugi je Valter Novotni koji je stradao u Drugom svetskom ratu - priča nam Nemanja.

Tata ga je, seća se, već sa četiri godine naučio da skija, a kroz igru na žičari na Kopaoniku naučio je i tablicu množenja.

- Ostale su uspomene sa tatom sa skijanja, letovanja, učenja... Prelepe uspomene. Bio je najbolji tata i uzor za sve nas - kaže na kraju Nemanja.

S ponosom dodaje i da se loza nastavlja. Njegov brat Srđan ima dvoje dece, Vojina i Mašu, pa je majka Slavica danas i ponosna baka.

Nemanjin otac posthumno je odlikovan Ordenom za hrabrost. Srpska pravoslavna crkva je njegovoj porodici dodelila Orden Svetog vladike Nikolaja. O Milenku Pavloviću snimljen je dokumentarni film, u rodnom Gornjem Crniljevu podignut je spomen-kompleks, u Valjevu i Bujačiću spomenici. Glavna ulica u Batajnici nosi njegovo ime, kao i aerodrom sa kog je kobnog dana poleteo. I otišao u večnost.

(Telegraf.rs)