Da li ste za vraćanje obaveznog služenja vojnog roka od 90 dana: Južno od Čačka ima najmanje vojnika

Foto: Tanjug/Ministarstvo odbrane/Andrija Gavrilović

Obavezno služenje vojnog roka ukinuto je gotovo jednoglasno 2010. godine. Od 135 poslanika za ovaj predlog glasalo je čak njih 133.

Zvaničan razlog bio je veća motivacija i efikasnost vojnika, koja bi se postigla time što bi vojsku služili samo oni koji to žele.

Preporučujemo

Danas smo na pragu da ovu odluku poništimo. Predsednik Srbije Aleksandar Vučić kazao je da će njegov predlog biti da se uvede obavezan vojni rok od 90 dana.

Naveo je i da je vojna neutralnost želja Srbije i da će država ostati na toj politici.

- Svaki čovek, svaki muškarac može da posveti svojoj zemlji 90 dana, to nije ni 365 dana, nije ni šest meseci, a na nadležnim vojnim organim je da nam pokažu računicu koliko bi nas to koštalo - kazao je Vučić.

On je rekao da smatra da se vojnim rokom stiče odgovornost: "Time se stiče obaveznost, time muškarci dobijaju na zrelosti, da nauče šta je rodoljublje, šta je posao, obaveza." Dodao je da je "na nadležnim organima i parlamentu da to prihvate ili odbiju posle duge i ozbiljne rasprave."

- Južno od Čačka imamo toliko malo vojnika, govorim o čitavom jugozapadnom delu i time bismo vratili život u te gradove - rekao je predsednik i dodao da bi se time pospešio razvoj manjih, siromašnih sredina.

Služenje vojnog roka u Srbiji inače ima dugu tradiciju, još od stvaranja stajaće aktivne vojske krajem 19. veka.

- Odlazak u vojsku je bio deo života i u miru i u ratu i svojevrstan osećaj obaveze i pripadnosti državi Srbiji. O tome svedoče brze i uspešne mobilizacije 1912‒1914, kada je stvoren i veliki broj prekobrojnih pukova koji su bili deo Srpske vojske - pisao je istoričar dr Bojan Dimitrijević, i bivši pomoćnik ministra odbrane.

U Jugoslovenskoj (narodnoj) armiji služenje vojnog roka od prvih godina posle Drugog svetskog rata imalo je ulogu svojevrsne škole za stvaranje „novog čoveka”, kako je 1945. u svom programskom tekstu u „Borbi” naveo Milovan Đilas. U toj „armiji novog čoveka”, regruti sa svih strana Jugoslavije su decenijama dobijali različita znanja i obrazovanja: od opismenjivanja, preko privikavanja na život u kolektivu do osvajanja različitih specifičnih znanja, od kojih je dobijanje vozačke dozvole bilo posebno prestižno.

- Sistem redovnog služenja vojnog roka je počeo da se lomi u toku rata 1991‒1992, najpre napuštanjem regruta slovenačke, hrvatske, muslimanske, albanske i makedonske narodnosti. Oni nisu više prepoznavali JNA kao sopstvenu vojsku već su počeli da je smatraju agresorskom. Potom su i srpski regruti sve ređe dolazili na odsluženje vojnog roka. Rat bez jasnog cilja (sa srpske strane) i žrtve među vojnicima, učinili su da se stvori prvi talas izbeglih od vojne obaveze - pisao je Dimitrijević.

A šta vi mislite, da li je vreme da se obavezno služenje vojnog roka vrati? Glasajte u anketi (GORE) i pišite nam u komentarima.

(Telegraf.rs)