Aleksandar ima novac, ali nema donora: "Lekari ne moraju da pitaju za organ. Kada pitaju 8 od 10 da pristanak"

RTS Printscreen

Aleksandar Katanić nema nijedan dan bolovanja iako ima ozbiljno oboljenje bubrega. Kada je konačno prikupio novac za transplantaciju ispostavilo se da nema odgovarajućeg donora, i nije njegova priča usamljena.

Transplantaciju koči i činjenica da po zakonu lekari nemaju obavezu da pitaju srodnike da li žele da doniraju organe preminulog člana porodice. A kada pitaju, od njih deset osam da pristanak, navodi RTS.

Preporučujemo

Liste čekanja sve su duže, a transplantacija kod nas sve manje. Neki pacijenti nažalost ne dočekaju svoju priliku. Da li će i kada dobiti svoju šansu pita se i 34-godišnji Aleksandar koji je preko organizacije Budi human prikupio novac da bi otišao na lečenje u inostranstvo, ali donora i dalje nema.

- Neko dočeka bubreg, neko ne dočeka. Borba traje predugo. Zamolio bih sve ljude velikog srca, znam da možda tražim i previše... Ako bi transplantacija bila moguća, ja bih sa tim donorom otišao u Tursku - kaže Aleksandar navodeći da mu je želja da se vrati svom normalnom životu.

Aleksandar je na sistematskom pregledu 2016. saznao da boluje od podmukle bubrežne insuficijencije. Pet godina kasnije dijaliza je počela.

Novac za operaciju je prikupljen, međutim, za majku koja je prethodno odlučila da mu donira svoj bubreg, ispostavilo se da je ipak nepodesan davalac. Njeni su bubrezi takođe oslabili, zbog čega bi eventualnom odlukom o transplantaciji ugrozila i sina i sebe.

- Neopisiv je bio osećaj nemoći i bezizlaznosti u tom momentu, ali sam vrlo brzo posle toga doneo čvrstu odluku da nastavim sa započetom borbom, verujući da ima još plemenitih ljudi poput moje majke, spremnih da budu donori - rekao je ranije u razgovoru za Telegraf.

(Telegraf.rs)