"Batut" šalje uputstvo lekarima kako da prepoznaju majmunske boginje

Foto: Profimedia/Alamy/Fernando Astasio / Alamy, Shutterstock

Instutut za javno zdravlje " Dr Milan Jovanovoć Batut" poslaće narednih dana stručno uputstvo zdravstvenim ustanovama u vezi sa praćenjem majmunskih boginja koje se šire Evropom, a doktorka Dragana Đorđević Plavša, epidemiolog ove ustanove kaže da je to neophodno kako bi zdravstveni radnici znali kliničke karakteristike ovog oboljenja i kako da ga prepoznaju.

U svetu su do sada potvrđena 92 slučaja majmunskih boginja, a 28 sumnjivih slučajeva se ispituje. U Srbiji ih za sada nema. Dr Đorđević Plavša kaže za RTS da se, kao i kod drugih virusnih osipnih groznica, najpre javljaju temperatura i opšta slabost, a ono što je karakteristično baš za majmunske boginje je uvećanje limfnih čvorova. Navodi da se kasnije javljaju ospe, kao i da su pacijenti kod kojih su potvrđene majmunske boginje često prijavljivali da su ospe izraženije na koži genitalija.

Preporučujemo

Doktorka Đorđević Plavša navodi da je za sada najveći broj slučajeva registrovan u Velikoj Britaniji, Španiji i Portugaliji, između 21 i 30 slučajeva, dok su u ostalim zemljama registrovani sporadični slučajevi.

- Majmunske boginje izaziva virus koji ima dve klade – zapadnoafričku i centralnoafičku. Trenutno je u cirkulaciji zapadnoafrička klada za koju se procenjuje da je smrtnost manja nego kod centralnoafričke i ona iznosi oko 3,6 procenata - navodi Đorđević Plavša.

Ukazuje da nije utvrđeno da su potvrđeni slučajevi povezani sa odlaskom u endemske afričke zemlje.

- Većina slučajeva je registrovana među muškarcima koji imaju seksualne odnose sa drugim muškarcima, zapravo trenutno se virus širi u toj populaciji -   dodaje ona.

Narednih dana Instutut za javno zdravlje "Batut" poslaće stručno uputstvo zdravstvnim ustanovama, a doktorka Đorđević Plavša kaže da je to neophodno kako bi zdravstveni radnici znali kliničke karakteristike ovog oboljenja i kako da ga prepoznaju.

Navodi da majmunske boginje izazova virus istog roda kao i velike boginje, kao i da je za sada utvrđena efektivnost od 85 odsto među vakcinisanima protiv velikih boginja.

- Međutim, ta vakcinacija je bila u prošlosti. Osobe koje su mlađe od 40 ili 50 godina, u zavisnosti od zemalja, one nisu zaštićene i zbog toga postoji veći rizik od širenja majmunskih boginja -  kaže doktorka.

Naglašava da su do sada svi slučajevi bili povezani sa direktnim kontaktom sa osobama koje su već imale simptome.

- To je za nas epidemiologe veoma važno, jer je te slučajeve lakše staviti pod kontrolu, lakše ih je prepoznati, dijagnostikovati i izolovati -  dodaje doktorka.

Navela je da majmunske boginje, kao i druge virusne osipne groznice, imaju stadijum u okviru kojeg se javljaju temperatura, opšta slabost, a ono što je karakteristično baš za majmunske boginje je uvećanje limfnih čvorova.

"Kasnije se javlja ospa koja počinje na licu, zatim na ekstremitetima i trupu. Međutim, sada su slučajevi često prijavljivali da su ospe izraženije na koži genitalija", navodi Đorđević Plavša.

Poručila je da ukoliko neko posumnja na simptome majmunskih boginja treba da se javi lekaru opšte prakse, a kasnije će biti dalje upućen kod infektologa.

Prevencija je da se izbegava kontakt sa osobama koje su zaražene.

(Telegraf.rs)