Ćerka dr Tiodorovića u važnoj misiji: Obilazi sela, gleda kožu i na vreme otkriva karcinom. Spaseni životi

Foto: Tanjug/Vlada Republike Srbije/Slobodan Miljević, Youtube/TV Pink/Novo jutro

Profesorka Danica Tiodorović, ćerka epidemiologa Branislava Tiodorovića, koja je nacionalni koordinator Euromelanoma u Srbiji i potpredsednik Udruženja dermatovenerologa Srbije, prethodni vikend je sa svojim kolegama provela u selima Sremske Mitrovice, ali ne da bi uživala u prirodi, već su u seoskim ambulantama besplatno pregledali mladeže i kožu stanovnicima. Odziv je, kako kaže za Telegraf.rs, bio i više nego zadovoljavajući, samo ovog vikenda uradili su 250 pregleda, otkriveni su karcinomi koji se moraju ukloniti, ali i promene sumnjive na melanom.

Besplatne preglede u seoskim ambulantama profesorka Tidorović sa svojim kolegama u okviru kampanje Euromelanom, počela je proteklog vikenda u Zlatiborskom kraju, a nastavljeni su u selima kod Sremske Mitrovice. Od ukupno urađenih 250 pregleda u tom kraju Srbije, više od 100 ih je bilo u  Mačvanskoj Mitrovici, u Laćarku 60, Martincima 40, Kuzminu 50.

Preporučujemo

- Uradili smo sjajan posao, i baš sam zadovoljna, i ja i moje kolege. Kod 10 odsto pacijenata koji su došli otkrivene su promene koje su suspektne, odnosno, imaju sumnje na melanom, ali, na svu sreću u ranoj fazi. Bilo je je bazoceluralnih i spamocelurarnih karcinoma i onih atipičnih mladeža koji se preventivno uklanjaju da ne bi sutra imali šansu da pređu u malignitet, odnosno, u melanom - navodi prof. dr Tiodorović za Telegraf.rs.

Šansu da im se besplatno pregleda koža jednako su iskoristili i muškarci i žene, a pretežno stariji od 50 godina.

- Odziv je bio veliki. Ljudi sve više imaju svest da treba da se jave na preventivne preglede, i reakcije su bile odlučne. S obzirom na to da su neki građani došli ili pregoreli ili da su već pocrneli, pored pregleda lekari su pričali sa njima da svoje fizičke aktivnosti, odnosno, radne obaveze obavljaju u ranim jutarnjim i kasnim popodnevnim satima. Skretali smo im pažnju koliko sunce može da bude  potencijalno opasno i davali smo im fotoprotektivne kreme, na neki način ih edukovali šta znači pravilno ponašanje na suncu - kaže prof. Tiodorović.

Sa njom su u selima bili prof. dr Dušan Škiljević, inače predsednik Udruženja dermatovenerologa Srbije, zatim prof. dr Željko Mijušković, docent dr Tatjana Radević, add dr Tatjana Tirnanić i dr Jelena Filipović. 

- Svi su bili u čudu što smo došli i pozvali su nas ponovo da odemo - kaže naša saovornica.

13. juna besplatni pregledi širom Srbije

Sledeća njihova "stanica", gde će besplatno pregledati građanima kožu, jeste Gračanica, u kojoj će biti 18. juna. U međuvremenu eventulane promene otkrivaće u ponedeljak, 13. juna kod onih koji danas i sutra, 6. i 7. juna zakažu besplatan pregled na broj  0800222888, a koji će biti orzganizovani širom Srbije.

Ovogodišnja kampanja održava se pod sloganom "Rak kože: nije do godina, već do UV zračenja!" sa ciljem ranog otkrivanja melanoma i edukacije stanovništva o pravilnom ponašanju na suncu, kao i značaju samopregleda i rane dijagnostike malignih tumora kože.

Profesorka Tiodorović objasnila je ranije za Telegraf.rs da se procenjuje da se više od 700 novih slučajeva melanoma dijagnostikuje na godišnjem nivou u našoj zemlji, ali napominje da taj broj nije konačan jer oni, stručnjaci, beleže značajan porast melanoma u svakodnevnom ambulantnom radu. I to ne samo kod starije populacije, već i kod mlađih. Sporadično se javlja i kod dece.

- U posmatranom desetogodišnjem periodu registrovan je porast stope incidencije od melanoma kod oba pola. Procenjuje se da se više od 700 novih slučajeva melanoma dijagnostikuje godišnje, međutim, ovaj broj nije konačan s obzirom na to da beležimo značajan porast melanoma u svakodnevnom ambulantnom radu, ne samo kod starije populacije, već i kod mlađih. Melanom se najčešće javlja u uzrastu od 50 do 60 godina starosti, ali se može videti i kod mlađih osoba. Svuda u svetu, a nažalost i kod nas, povećava se broj melanoma u ranijem dobu, od 18. do 29. godine, uz sporadične slučajeve i u pedijatrijskoj populaciji.

Ona podseća da ukoliko se ne postavi dijagnoza melanoma u najranijem stadijumu, ona vrlo brzo daje limfogene i hematogene metastaze.

- Tako, melanom u četvrtom stadijumu ima stopu petogodišnjeg preživljavanja od 15 do 20 odsto. Suprotno, rano prepoznati melanom ima dobru prognozu sa desetogodišnjim preživljavanjem u više od 90 odsto slučajeva. U slučaju dijagnostikovanja melanoma u najranijem stadijumu (in situ), jednostavna hirurška ekscizija predstavlja jedini vid terapije - kaže prof. dr Tiodorović.

15 minuta sunčanja

Ona podseća da je nedavna studija pokazala da osoba koja je imala bar jednom opekotine od sunca tokom detinjstva ima dvostruko veći rizik za razvoj karcinoma kože u odraslom dobu.

- Štetne posledice sunčevog zračenja nastaju izlaganjem ultraviolentnom spektru (UV) sunčevih zraka, kao i izlaganjem infracrvenom zračenju koji doprinose solarnom oštećenju i ranom starenju kože. Sunčevo zračenje može biti posebno štetno u slučaju nepravilne fotoekspozicije. Štetno dejstvo se može ispoljiti na koži, bilo kratkotrajno (crvenilo kože, imunosupresija), ili dugotrajno (fotokancerogeneza i hronično aktinično oštečenje). Usled prekomerne ekspozicije suncu nastaju opekotine kože koje se manifestuju crvenilom, osećajem svraba i bola kože. Čak 50 do 80 odsto ukupne količine UV oštećenja, akumulira se u detinjstvu i adolescenciji. Nedavno sprovedena studija pokazala je da osoba koja je imala bar jednom opekotine od sunca tokom detinjstva ima dvostruko veći rizik za razvoj karcinoma kože u odraslom dobu. Rizik za razvoj melanoma raste s godinama i 7 odsto je u uzrastu od 15. do 19. godina, dok je drugi najčešći rak u uzrastu od 15. do 29. godina - objašnjava prof. dr Tiodorović.

Na pitanje, šta podrazumeva zdravo sunčanje, naša sagovornica navodi da je 15 minuta izlaganja suncu savim dovoljno za proizvodnju potrebne količine vitamina D.

- Sunčevi zraci neophodni su za opstanak života na zemlji, utiču na pozitivno opšte stanje i zdravlje organizma, kao i kontrolu životnog bioritma. Osim toga, UV zraci su fundamentalni za sintezu vitamina D neophodnog za pravilan rast i strukturu koštanog sistema. Međutim, neophodno je pravilno ponašanje na suncu koje podrazumeva: redovno i pravilno korišćenje fotoprotektivnih krema, mehaničku zaštitu u vidu kačketa ili šešira, naočara, kao i izbegavanje direktnog sunčevog zračenja u periodu od 10 do 17 časova. Poznata je činjenica da je 15 minuta izaganja suncu sasvim dovoljno za proizvodnju potrebne količine vitamina D. Generalno, deca, trudnice, starije osobe i osobe svetle puti osetljiviji su na sunčevo zračenje. Takođe, ne savetuje se izlaganje beba i male dece do 3 godine zbog nerazvijenog odbrambenog sistema pigmentacije i dubljeg prodiranja UV zračenja - kaže profesorka.

(Telegraf.rs)