Ako se na putu rupa pojavi posle godinu dana, nije dobro urađen: Građani da prijave oštećenja na drumovima

Foto: Aleksandra Popović

Rupe i ulegnuća na ulicama prestonice su svakodnevna pojava. Gotovo da nema mesta gde auto ne može da vam prokliza ili upadne u krater. Ko je kriv za ovakvo stanje na putevima? Koliko nam bageri, kamioni sa građevinskim materijalom i rupe ugrožavaju i bezbednost u saobraćaju, ali i automobile? To su ovog jutra bila pitanja za prof. dr Milana Vujanića, stručnjaka za bezbednost saobraćaja i profesora Saobraćajnog fakulteta.

- Za rupe je odgovoran vlasnik puteva. U Beogradu je to Grad, a izvan Beograda JP "Putevi Srbije". Pojavu rupa ne možemo sprečiti, ali možemo brzo da reagujemo da ih saniramo. Kada neko gradi ili asfaltira, on mora da garantuje da će ta ulica biti odgovarajuća za određeni vremenski period. Nakon toga se ulice i putevi održavaju. JKP "Beograd put" kojeg građani redovno prozivaju je samo izvršni organ, oni rade

Preporučujemo

šta im se kaže, oni su izvođači radova. JP "Putevi Beograda" su javno preduzeće koje daje nalog. Oni imaju obavezu da svakog meseca obiđu ceo grad i snime stanje. Nijedna udarna rupa ne pojavi se za dan. Oko 35 odsto gradskog budžeta troši se na saobraćaj, na ulice, gradski prevoz... - kazao je dr Vujanić u "Uranku" na televiziji K1.

Kada je reč o velikom broju kamiona koji svakodnevno krstare prestonicom koja je postala jedno veliko gradilište, profesor Vujanić je kazao da svaki kamion mora da ima dozvolu za kretanje ulicama grada i tačno određenu i odobrenu putanju kojom sme da se kreće kroz grad.

- Ukoliko bi pripadnici MUP-a zaustavili vozača kamiona koji te dozvole nema, visoke su kazne za vlasnika vozila ili za građevinsko preduzeće u čijem je vlasništvu kamion. Gradski sekretarijat za saobraćaj izdaje dozvole i svako ko ima nameru da gradi i zatvori ulicu mora da dostavi projekat, način izgradnje i resurse koje planira da koristi. Svaka ulica pravi se za određeno opterećenje, a kada njima pustite da idu kamioni, saobraćajnice propadaju brže. Građevinske firme moraju da traže dozvolu i ona se plaća, a taj novac se koristi upravo za održavanje i građenje ulica - dodao je.

Profesor je danas apelovao na građane da uvek prijave nadležnima kada se u njihovom komšiluku ili naselju pojavi rupa.

- Međutim, rupa ima mnogo pa se ne mogu brzo zakrpiti. Ono što se može jeste da se pojačaju kapaciteti, da se uvede rok od tri dana za popravku, ali u tom slučaju moramo da imamo više mašina, više radnika i to će više da nas košta. Ne znam koliko bi se građanima dopalo da daju više novca. Prijavite rupe ili druga oštećenja kolovoza Gradskom sekretarijatu za saobraćaj ili "Putevima Beograd". Prijava odmah ulazi u bazu, pa se po prioritetu i značaju saobraćajnice sprovode sanacije - objasnio je Vujanić.

On je istakao i to da nema večnog puta.

- Ali, ako se u roku od godinu dana od izgradnje pojavi rupa, to znači da saobraćajnica nije dobro izgrađena. Tada se traži da izvođač o svom trošku sanira oštećenje jer posao nije uradio kako treba. Važno je napomenuti da postoji i nadzorna služba koja izvođača dok radi sve vreme nadzire. Kada se stavi gornji sloj, završni, vi ne znate šta je ispod. Ako se u svim delovima posao ne uradi dobro, donji deo koji ne vidite propada i tako se javljaju rupe. Asfalt polako ulegne i udarom vozila se rupe šire, a voda koja prolazi kroz kolovoz dovodi do brže erozije. Kada sam ja bio zadužen za te poslove, tražio sam garancije i rok. Nemačka polovna vozila su u odličnom stanju i nemaju problema sa amortizerima jer se voze po normalnom, ravnom putu.

U brojkama

Prof. dr Milan Vujanić je dao još neke zanimljive podatke u vezi sa saobraćajem u Beogradu i Srbiji.

- Ljudi to ne znaju, ali kada biste prodali celu zemlju nekome, trećina od te vrednosti se odnosi na vrednost puteva. Auto-put od Beograda do Niša je u odličnom stanju, jer je dobro urađen i dobro se održava. U Beogradu postoji 4.000 kilometara ulične mreže i bar 300 kilometara se asfaltira svake godine. Asfalt se ne obnavlja ukoliko za tim nema baš očigledne i hitne potrebe. Ukoliko su kamenčići koji se mešaju sa bitumenom eruptivnog porekla, oni su vrlo čvrsti i dugo traju, kao i sam asfalt. Međutim, ako su krečnjačkog porekla brzo se troše, a ako pomešate te dve vrste kamenčića, onda ćete vrlo brzo morati da asfaltirate celu tu deonicu.

Dnevno se sanira 100 do 150 udarnih rupa u Beogradu, a JP "Beograd put" sprovodi redovno održavanje gradskih saobraćajnica po nalogu JP "Putevi Beograda".

- Imamo 13 ekipa koje rade tokom dana i nekoliko ekipa u noćnoj smeni. S obzirom na stanje ulica, naši napori nisu dovoljni. Dnevno imamo od 100 do 150 naloga za sanaciju rupa i toliko ih dnevno "zakrpimo". Svakako, potrebno je da to bude više - rekao je Ljubiša Vukadinović iz JKP "Beograd put".

(Telegraf.rs)