• 1

Zabrinjavajući porast broja onih koji ponavljaju nasilje u porodici, jedan mesec bio najgori: Ovo su zaključci

Deseti nezavisni izveštaj o primeni Zakona o sprečavaju nasilja u porodici objavio je početkom juna Autonomni ženski centar

  • 1
Nasilje

Foto: Nikola Anđić

Rast prijava nasilja u porodici je zaustavljen u 2021. godini, smanjeni su slučajevi u kojima je policija procenila rizik, broj policijskih naređenja bio je sasvim sličan broju iz prethodne godine, ali je registrovano znatno smanjenje izricanja obe hitne mere i znatno manje mera privremenog udaljenja, verovatno kao posledica manjeg broja procena rizičnih događaja, najvažniji su zaključci Desetog nezavisnog izveštaja o primeni Zakona o sprečavaju nasilja u porodici, Autonomnog ženskog centra.

Izveštaj se odnosi na period od januara do decembra 2021. godine, a kako je za Telegraf.rs objasnila autorka istraživanja Tanja Ignatović, Zakon o sprečavanju nasilja u porodici u petom poglavlju propisuje koji podaci se moraju prikupljati, specifično i jedinstveno za svaku instituciju koja je uključena u zaštitu žrtava, poput policije, tužilaštva, sudova i za centara za socijalni rad.

- Ministarstvo unutrašnjih poslova objedinjuje podatke na mesečnom nivou za Policijske uprave, kao i podatke o kršenju hitnih mera (iz Prekršajnih sudova), a Republičko javno tužilaštvo objedinjuje podatke koje evidentiraju Osnovna javna tužilaštva, kao i podatke sudova koji su postupali u izricanju produženih hitnih mera, takođe na mesečnom nivou. Jedino Republički zavod za socijalnu zaštitu objedinjuje podatke iz svih centara za socijalni rad jednom godišnje. Autonomni ženski centar traži podatke iz evidencija svakog meseca, prema Zakonu o slobodnom pristupu informacija od javnog značaja, od MUP-a i RJT, a podaci iz Zavoda za socijalnu zaštitu se preuzimaju iz javno dostupnog izveštaja - kaže Ignjatović govoreći o Izveštaju.

Govoreći o važnim zaključcima koji stoje u izveštaju, Iganjatović navodi da je broj prijava događaja nasilja u porodici za 2021. godinu sličan broju iz 2020. godine i niži od broja prijava u 2019. godini.

- Došlo je do smanjenja broja događaja u kojima je policija procenila rizik, a broj policijskih naređenja za hitne mere bio je sasvim sličan broju iz 2020. godine. Ove podatke treba sagledati u vezi sa činjenicom da smo u posmatranim godinama imali vanredno stanje i vanrednu situaciju zbog COVID-19, što je moglo da smanji dostupnost institucija, i da na druge načine utiče na smanjenje prijavljivanja nasilja u porodici, ali ne i na manji broj realnih događaja - ističe ona za naš portal i dodaje:

- Zabrinjavajući je porast broja učinilaca koji su ponovili dela nasilja u porodici, što svakako predstavlja pokazatelj da hitne/produžene mere nisu dovoljne u mnogim situacijama. Na to bi trebalo obratiti dodatnu pažnju, u smislu boljeg sagledavanja situacije i preduzimanja dugoročnijih mera, poput mera zaštite iz Porodičnog zakona, krivičnih postupaka i bezbednosnih mera koji prate te postupke.

Kako dalje objašnjava, žrtve su sasvim retko prisutne na sastancima Grupe za koordinaciju i saradnju gde se planira njihova bezbednost i podrška, te ostaje nejasno koliko planovi odgovaraju njihovim stvarnim (i često kompleksnim) potrebama.

Najmanje događaja nasilja prijavljeno u septembru, najviše u avgustu

"Ukupni broj događaja nasilja u porodici koje je registrovala policija u 2021. godini bio je 26.696, što je (samo) za 122 događaja nasilja više nego prethodne godine, te odražava trend postizanja 'platoa' u prijavljivanju nasilja, koji može biti i artefakt specifičnih okolnosti delovanja, kakva je pandemija COVID-19", navodi se u Izveštaju.

Najmanje događaja nasilja prijavljeno je u septembru, i to oko 2.029, dok ih je najviše bilo u avgustu - 2.514.

Navodi se i da je policija u 2021. godini izdala 19702 naređenja za hitne mere, što je sasvim neznatno manji broj u odnosu na 2020. godinu. Policija je u 2021. godini izdala 8397 naređenja sa obe hitne mere, što je za 367 mere manje u odnosu na 2020. godinu.

"Policija je izvestila i to da je tokom 2021. godine prekršeno 2088 hitnih/produženih mera, što čini (samo) 10,6% od ukupnog broja policijskih naređenja, identični procenat kao i 2020. godine (u kojoj je registrovano povećanje prekršaja od 1,5% u odnosu na 2019. godinu)".

Autonomni ženski centar

Foto: Autonomni ženski centar

I dalje najviše počinioca nasilja među muškarcima

Izveštaj ukazuje da je, na osnovu podataka MUP-a, prethodne godine među počiniocima nasilja u porodici najviše bilo muškaraca.

"Iz evidencija koje vodi MUP o polu (samo) za učinioce nasilja u porodici, u 2021. godini bilo je 16.994 učinilaca muškog pola (84,2%) i 3.187 učinilaca ženskog pola (15,8%), što uz smanjenje ukupnog broja učinilaca nasilja u odnosu na prethodnu godinu, govori i o blagom porastu broja muškaraca učinilaca nasilja u porodici", navodi se u izveštaju.

Dalje stoji i da se broj učinilaca muškog pola smanjio u 2021. godini u odnosu na prethodnu, za čak 1.047, ali je manji i u odnosu na 2019. godinu, za 353 učinioca, dok je broj žena koje učine nasilje u porodici u 2021. godini manji od prethodne za 324, ali ne i u odnosu na 2019. godinu.

"Ove odnose trebalo bi detaljnije ispitati, jer mogu da potiču od sklonosti da se obe strane proglase učiniocima nasilja ('obostrana naređenja', čak i u situaciji samoodbrane žrtve). Takođe, mogu biti i efekat uverenja (predrasuda) o primerenom (dopustivom) ponašanju žena, tako da određena ponašanja budu okarakterisana kao neprihvatljiva, nasilna i teža zato što ne odgovaraju 'tipičnom' ponašanju žene-žrtve (u situacijama kada žena nije pasivna, već se brani, kada se zastupanje vlastitih pozicija i potreba tumači kao verbalna agresija, ili zato što po mišljenju profesionalaca i 'žrtve krše hitne mere' kada 'dozvole' učiniocu nasilja kojem su mere izrečene da se vrati u kuću/stan)".

Kada je u pitanju odnos između pola žrtve i pola učinioca nasilja, iz podataka koje obezbeđuje Republičko javno tužilaštvo, prema 15.949 žrtava ženskog pola nasilje je učinilo 14.710 učinilaca muškog pola, "što je 92,2% (najčešći učinioci su partneri i sinovi), kao i 1.239 učinilaca 11 ženskog pola (najčešće majka, ćerka ili svekrva), što su odnosi slični onima iz prethodne godine.

Ukazuje se i na to da je tokom prethodne godine najviše nasilnika bilo u starosnoj grupi od 31 do 40 godina.

"U srodničkoj relaciji između žrtve i učinioca nasilja u porodici dominira partnerski odnos (bračni, vanbračni, emotivni, aktuelni i bivši)..."

 

Nasilje u porodici, pijan otac, pijandura, pijanac

Foto-ilustracija: Shutterstock

Takođe, u 2021. je povećan broj prekršaja hitnih ili produženih hitnih mera.

Zabrinjavajuć je broj povratnika, odnosno učinilaca koji ponove nasilje - za 1520 u odnosu na prethodnu godinu.

Povećanje resursa, aktivno učešće i analize

Ignjatović za naš portal objašnjava da se preporuke Autonomnog ženskog centra najpre odnose na povećanje resursa samim sistemim.

- Naše preporuke se odnose na to da je nužno povećati resurse uključenih profesionalaca u svim sistemima - i veći broj ljudi, više znanja o pojavi i bolju tehničku opremljenost za evidentiranje postupanja. Važno je da se žrtvi obezbedi aktivno učešće u planiranju, jer je to ne samo njeno pravo, već i svrha Zakona. Bilo bi potrebno analizirati sadržaj procena bezbednosnih rizika, zapisnika sa sastanaka i individualnih planova zaštite, da bi se brojevi bolje razumeli, ali i da se dobiju podaci o kvalitetu intervencija, odnosno o krajnjim efektima - dodaje ona.

U delu o preporukama u izveštaju navodi se da pet godina unazad ove preporuke nisu imale odjeka.

"... preporuke nisu imale nikakve efekte, te ostaje da se nadamo i da svaki put kada predstavnici Vlade govore o nasilju u porodici podsećamo na neispunjene obaveze, koje utiču na bezbednost, dobrostanje, zdravlje, a ne mali broj puta i na život žrtava nasilja u porodici u Srbiji", navodi se.

Centralna evidencija o slučajevima nasilja u porodici

Uvođenje centralne evidencije o slučajevima nasilja u porodici važna je preporuka, budući da bi na taj način bilo moguće objedinjavanje podataka iz svih navedenih važnih izvora.

- Kada posmatramo zbirne podatke iz jedne ustanove, mi ne možemo da zaključimo o tome koliko su ovi uzorci "preklapajući". Na primer, neobjašnjivo je kako centri za socijalni rad u Srbiji imaju skoro 10.000 prijava nasilja u porodici više od Policijskih uprava, kada Zakon izričito zahteva da svaka državna institucija prijavi policiji saznanje i sumnju o nasilja u porodici. Takođe, ne znamo kako su raspoređene intervencije ili odluke da se ne interveniše, u odnosu na pojedince i porodice u kojima je prijavljeno nasilja, niti ih je lako ispratiti u vremenu, jer jedan učinilac nasilja može da ima više žrtvi (žena i deca, bivše partnerke, roditelji i slično) - objašnjava Ignjatović, dodajući da bi trebalo da da centralna evidencija, koju po Zakonu vodi Republičko Javno tužilaštvo, omogući brži uvid u specifičnu situaciju za svaku osobu - učinioca nasilja i žrtve nasilja.

Ceo izveštaj možete pročitati na sledećem linku.

Video: Pokidao je sa sebe majicu i davio me njom: Žrtva nasilja pokazala podlive i modrice od muža

(Telegraf.rs)

Podelite vest:

Pošaljite nam Vaše snimke, fotografije i priče na broj telefona +381 64 8939257 (WhatsApp / Viber / Telegram).

Telegraf.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.

Komentari

  • Cjca

    Svi ponavljaju nasilje, ama svi !!! To su neljudi izopačenog mentaliteta, a zokon reaguje kad dođe do smrtnog ishoda. To se u hiljadu primera dalo videti. NAJ, NAJOŠTRIJA KAZNA ZA NASILNIKE !!!

    6
    3

    Podelite komentar

Google preporuke

Najnovije vesti

Dozvoljavam da mi Telegraf.rs šalje obaveštenja o najnovijim vestima