"Ovo bi mogla biti najsušnija godina, vodostaj blizu biološkog minimuma": Najkritičnije kod ova dva grada

Foto: Dragan Grujić

Na većini rečnih tokova vodostaj je na veoma niskom nivou, blizu biološkog minimuma zbog čega se već izdaju hidrološka upozorenja i alarmi. Najkritičnija situacija je na reci Savi, na mernim stanicama kod Šapca i Sremske Mitrovice, i tu su već pet dana niski plovidbeni nivoi o čemu su poslata i upozorenja.

U narednih nekoliko dana upozorenja će biti uvedena i na Dunavu, jer je u gornjem toku reke situacija veoma loša. Postoje indicije da bi ovo mogla da bude najsušnija godina sa najvećim posledicama, kaže hidrolog Dejan Vladiković.

Preporučujemo

Dejan Vladiković ističe da merne stanice pokazuju niske proticaje i na Jadru, Kolubari sa pritokama i Mlavi, a da je nešto bolja stuacija na slivu Toplice, Jablanice i Veternice i na Starom Begeju u Banatu.

Što se tiče naših vodotokova, naglašava hidrolog, imamo nekoliko lokacija gde smo stigli do tzv. biološkog miinimuma.

- To su srednji mesečni proticaji koji su jako niski i oni su u par kategorija. To su 80, 90, 95 i 99-procentni, što znači da kod niskog proticaja od 99 posto postoji samo šansa od jednog procenta da oni budu još niži. Kada imamo te biološke minimume, to utiče na kvalitet vode i na probleme u vodosnabdevanju - poručuje Vladiković, prenosi RTS.

Dodaje da je to opasna situacija, jer je u rekama manjak kiseonika i doći će do pomora životinjskog sveta.

Hidrolog očekuje da će za nedelju dana i početkom avgusta biti padavina, ali da je to nedovoljno da se popravi hidrološka situacija.

hidrolog Dejan Vladiković / Printskrin: RTS

- Jako je bitno napomenuti da su te niske vode ove godine poranile, jer obično kreću od avgusta do septembra. Ove godine su prve naznake malih voda bile već u junu - kaže Dejan Vladiković.

Prema njegovim rečima, rano je za sumiranje ove epizode, ali u poslednjih dvadesest godina ovo je osma epizoda. Najizraženije je bilo 2003, 2011, 2012. godine, ali postoje indicije da bi ovo mogla da bude najsušnija godina sa najvećim posledicama.

- Još ćemo pričekati, jer se analize prave početkom jeseni kada se ove epizode završe - dodaje hidrolog.

Naglašava da nam takođe ne ide naruku to što je od decembra, januara deficit vode u svim našim akumulacijama konstantan.

- Posle topljenja snegova nije bilo tih nekoliko ciklona koji su karakteristični i koji te zalihe popune. Ovog proleća je to izostalo - poručuje hidrolog Dejan Vladiković.

(Telegraf.rs)